Mnogi od nas imaju navike kojih nismo ni svesni, a što je još gore ne znamo koliko su one štetne po našu psihu.

Čak i uređaji kao što su naši telefoni, “unose stres u naše spavaće sobe i naše domove,” kaže Džon Torus, kodirektor programa digitalne psihijatrije u Beth Israel Deaconess medicinskom centru na Harvardu. On takođe veruje da svest o stresnim faktorima koji su vezani za vaš telefon i to kako ih puštate u svoje živote je veoma važno.

Naši telefoni nisu jedina nazigled štetna stvar koja nas čini stresnim, a da je nismo svesni.

Uz pomoć različitih eksperata u ovom polju, odlučili smo da bacimo pogled na ‘neškodljive’ stvari koje nas čine stresnim na dnevnoj bazi.

1. Brza hrana za doručak

Mnogi od nas ne obraćaju pažnju onome što jedemo za doručak. Šana Levine, instruktor interne medicine u Icahn medicinskoj obrazovnoj ustanovi na Mount Sinai kaže da “ako su vaše glavno gorivo prosti ugljeni hidrati…to nije efektivana izvor energije. Uvidećete da postajete gladni jako brzo i da se brzo umarate. Ako nemate dovoljno energije koja će vas provesti kroz taj dan, biće teško da održite zdrav um.”

Rešenje: Da biste izbegli umor koji dolazi od krofne pune šećera i hidrata, Levin preporučuje da jedete nešto što ima visok sadržaj proteina i zdravih masti, kao što je voće, smuti od povrća ili sandvič sa jajetom, avokadom ili orašaste plodove, što će biti mnogo hranljivije. Takođe, upamtite da treba piti dosta vode.

2. Neprestano ste online

Održavati kontakt sa prijateljima se čini ovih dana mnogo lakšim zahvaljujući Facebooku, Twitteru, Snapchatu, itd. Druga strana medalje je u tome što oni nisu zamena za pravu interakciju.

Džon Torus kaže: “Možete se osećati uključenim u društvene mreže, ali pravi kontakt sa ljudima je mnogo važniji. Ponekad ćete se prevariti misleći: “Imam mrežu prijatelja na Facebooku i Twitteru,” ali ključno je održavati odnose ‘offline’.

Rešenje: Odvojte vreme koje ćete ispuniti ‘offline’ aktivnostima bez kompjutera. Ovo će vam dati vremena da se uključite u razgovor sa prijateljima i porodicom, plus će vam pomoći da razbijete monotoniju koja dolazi sa radnom sedmicom.

3. Nedovoljno vežbanje

Po dolasku s posla, prvo mesto na koje odemo je kauč u dnevnoj sobi ispred televizora, a daljina koju smo prešli se baš i ne računa u vežbanje (osim ako živite na stotom spratu, a lift je u kvaru).

Torus spominje da “dokazi pokazuju da je vežbanje jedno od najefektivnijih terapija bilo za koje zdravstveno područje,” a Levin dodaje da ”vežbanje oslobađa endorfine koji vam daju energiju i poboljšavaju vaše raspoloženje.”

Rešenje: Postavite cilj od 30-45 minuta vežbanje srednjeg intenziteta pet puta sedmično, preporučuje Levin. “Ključ je u rasporedu vežbanja i fizičkih aktivnosti koje vam se čine održivim i koje odgovaraju vašem stilu života. To je bolje nego da vežbate jakim intenzitetom 20 minuta dnevno,” kaže Torus.

4. Nepravilni periodi u spavanju

Odlazak u krevet u različito vreme svake noći možda ne deluje kao nešto važno, ali prema ekspertima, to može imati ozbiljne posledice.

Torus kaže: “Nepravilan raspored u spavanju ide iznad niskog nivoa energija i nesposobnosti da se koncentrišete. On povećava proizvodnju kortizola, koji povezan sa stresom.” Takođe kaže da mnoge mentalne bolesti mogu biti povezane sa nezdravim navikama u spavanju.

Rešenje: Dobrih osam sati neprekidnog sna je ono što Levin predlaže. “To znači izbegavanje stimulanasa uveče – bilo da je to telefon ili TV – sat vremena pre spavanja. Izbegavanje kofeina i kasnog vežbanja su takođe od pomoći.”

5. Zanemarivanje dobrih navika

Odustajanje od stvari koje nas čine srećnim može biti posebno nepogodno.

Prema dr Torusu “Kad god se ljudi osećaju dobro, prestaju da rade stvari koje održavaju njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Srećni su što su na neki način zaboravili te male stvari koje su radili neko vreme. To je jedan od glavnih razloga za povratak na staro.”

Rešenje: Ako vidite da ste zadovoljni određenom navikom ili rutinom koju sprovodite, nemojte odjednom da je zanemarite zato što vam je pomogla, čak i ako mislite da nije više od koristi.

U suštini, ako želite da smanjite stres u svom životu, morate obraćati više pažnje na stvari koje uključuju VAS. Budite oprezni u tome šta unosite u svoje telo, s kim provodite vreme, o trenucima koji vas čine srećnim, i najvažnije naspavajte se!

Izvor: www.iheartintelligence.com