Upravo sada, u našim domovima, odigrava se jedna tiha tragedija koja se tiče naših najskupocenijih dragulja – naše dece. Kroz svoj rad, kao okupacioni terapeut, sa stotinama dece i porodica svedok sam ove tragedije koja nam se odvija pred očima. Naša deca su u očajnom emotivnom stanju! Razgovarajte sa učiteljima i profesionalcima koji rade na ovom polju u poslednjih 15 godina. I kod njih ćete naići na istu zabrinutost kao i kod mene. Štaviše, u poslednjih 15 godina istraživači su objavili upozoravajuću statistiku o oštrom i postojanom porastu mentalnih bolesti kod dece, koje sada dostižu epidemijske razmere:

• Svako peto dete ima problema sa mentalnim zdravljem;
• Za 43% je uvećan broj dece obolele od sindroma hiperaktivnosti;
• Za 37% je uvećan broj dece sa tinejdžerskom depresijom;
• 100% je uvećana stopa samoubistava kod dece uzrasta između 10 i 14 godina.

Koliko nam je još dokaza potrebno pre nego što se osvestimo?

Ne, “samo povećanje dijagnostifikovanja” nije odgovor!

Ne, “oni su takvi rođeni” nije odgovor!

Ne, “za sve je kriv školski sistem” nije odgovor!

Da, koliko god to bilo bolno priznati, MI roditelji smo odgovorni za mnoge muke naše dece!

Naučno je dokazano da mozak ima kapacitet da se menja i prilagođava datom okruženju. Nažalost, sa okruženjem u kojem odrastaju i stilovima vaspitavanja koje primenjujemo, mi mozgove svoje dece menjamo u pogrešnom smeru i tako doprinosimo još većim izazovima s kojima se moraju izboriti u svakodnevnom životu.

Da, postoje i oduvek je bilo dece koja su rođena sa invaliditetima koja, i pored svih napora njihovih roditelja da im obezbede idealno okruženje i idealno vaspitanje, i dalje nastavljaju da se muče. To NISU deca o kojoj ja ovde govorim.

Ja govorim o mnogoj drugoj deci čiji su izazovi umnogome nastali pod uticajem faktora iz okruženja koje im njihovi roditelji, s najboljim namerama, nameću. Kako sam primetila u mojoj praksi, istog trenutka kada roditelji promene svoje gledanje na roditeljstvo, i ova deca doživljavaju promenu.

U čemu je problem?

Današnjoj deci su uskraćene osnovne stvari zdravog detinjstva, kao na primer:

• Roditelji koji su im na raspolaganju (emotivno i fizički);
• Jasno definisane granice i uputstva;
• Odgovornosti;
• Uravnotežena ishrana i adekvatna količina noćnog sna;
• Kretanje i provođenje vremena na otvorenom;
• Kreativno igranje, socijalna interakcija, mogućnosti za neobavezno provođenje vremena i dosadu.

Umesto toga deci se serviraju:

• Digitalno odsutni roditelji;
• “Mekani” roditelji koji deci dopuštaju “da vladaju svetom”;
• Osećaj da imaju pravo, umesto da imaju odgovornost;
• Nedovoljno spavanje i neuravnotežena ishrana;
• Sedelački način života u zatvorenom prostoru.
• Beskrajna stimulacija, tehnološko dadiljanje, trenutno zadovoljenje i odsustvo “praznog hoda”.

Da li bi iko mogao pomisliti da je moguće odgajiti zdravu generaciju u tako nezdravom okruženju? Naravno da ne! Kod roditeljstva ne postoje prečice. Nemoguće je obmanuti ljudsku prirodu. Kao što vidimo, posledice su užasne. Naša deca skupo plaćaju gubitak onog detinjstva koje je u skladu sa njihovom emotivnom dobrobiti.

Kako to popraviti?

Ako želimo da naša deca izrastu u srećne i zdrave ljude, moramo se osvestiti i vratiti osnovnim stvarima. To je još uvek moguće. Znam to zato što stotine mojih klijenata uočavaju pozitivne promene u emotivnom stanju svoje dece već u prvim sedmicama (a u nekim slučajevima čak i u prvim danima) od početka primene ovih saveta:

Postavite ograničenja i ne zaboravite da ste vi svom detetu RODITELJ, a ne drug.

Ponudite deci dobro izbalansiran život, ispunjen onim što je deci POTREBNO, a ne samo onim što ona ŽELE. Ne plašite se da im kažete “Ne!” ukoliko im ono što žele nije potrebno.

• Obezbedite im hranljive obroke i ograničite im unos slatikiša i grickalica.
• Provodite s njima makar jedan sat dnevno napolju: u vožnji bicikla, šetnji, pecanju, posmatranju ptica ili insekata.
• Imajte bar jedan zajednički dnevni obrok bez prisustva ikakve tehnologije.
• Odigrajte bar jednu partiju neke društvene igre svakodnevno.
• Uključite svoje dete u obavljanje bar jednog kućnog posla svakoga dana (slaganje veša, skupljanje igračaka, odlaganje namirnica nakon kupovine, postavljanje stola itd.)
• Primenite svakodnevna pravila u pogledu odlaska na spavanje kako bi vaše dete dobilo dovoljno noćnog sna u spavaćoj sobi bez ikakvih tehnoloških uređaja.

Poučavajte decu odgovrnosti i nezavisnosti. Nemojte ih preterano štititi od pravljenja malih grešaka. To će im pomoći da se osposobe za nadvladavanje većih životnih izazova u budućnosti:

• Nemojte vi pakovati torbu svom detetu.
• Nemojte je vi ni nositi.
• Nemojte mu donositi u školu užinu koju je zaboravio kod kuće.
• Nemojte vi ljuštiti bananu svom petogodišnjem detetu.
• Učite svoju decu veštinama umesto da vi sve obavljate za njih.

Učite ih odloženom zadovoljenju i pružite im priliku i za “dosadu”, jer dosada je vreme kada se budi kreativnost:

• Nemojte osećati obavezu da budete svom detetu pronalazač zabave.
• Nemojte koristiti tehnološke uređaje kao lek za lečenje dosade.
• Izbegavajte korišćenje tehnologije tokom obroka, u kolima, restoranima i tržnim centrima. Koristite ove trenutke kao prilike da njihov mozak naučite da se snađe u vreme “dosade”.
• Pomozite im da naprave “prvu pomoć za dosadu” sa idejama za aktivnosti u “Dosadno mi je” trenucima.

Budite im na raspolaganju za emotivno povezivanje i naučite ih samosavlađivanju i socijalnim veštinama.

• Isključite svoje telefone dok deca ne odu u krevet da biste izbegli digitalno ometanje.
• Postanite emocionalni trener svom detetu. Učite ga da prepozna i da se izbori sa frustracijom i besom.
• Učite ih zahvaljivanju, ustupanju mesta drugima, nesebičnosti, saosećanju, lepim manirima, veštinama razgovaranja.
• Povežite se emotivno – smeštie se, grlite se, ljubite se, golicajte se, čitajte, plešite, skačite ili puzite sa svojim detetom.

Mi moramo promeniti nešto u životima svoje dece pre nego što čitava ova generacija dece završi na lekovima! Još uvek nije kasno, ali bi uskoro moglo biti!

Izvor: parenting