- Obezbedite im dovoljno vremena za igru
Naravno, moji dečaci imaju sport, domaće zadatke i druge vannastavne aktivnosti. Ali oni su deca i trudim se da zapamtim da je njihov „posao“ zapravo – igra. Zato svakog dana, uz retke izuzetke, imaju vreme posvećeno samo IGRI.
(Bonus? Lepih dana – tiha kuća!)
„Članak u najnovijem izdanju časopisa American Journal of Play opisuje ne samo koliko se smanjilo vreme koje deca provode u igri, već i kako taj nedostatak utiče na emocionalni razvoj, dovodeći do porasta anksioznosti, depresije i problema sa pažnjom i samokontrolom.
Od oko 1955. godine… slobodna dečja igra neprestano opada, delimično zato što su odrasli preuzeli sve veću kontrolu nad dečjim aktivnostima“, kaže autor dr Piter Grej, profesor psihologije (emeritus) na Boston koledžu.
Grej definiše „slobodnu igru“ kao igru koju dete samo započinje i vodi, koja nema spoljašnji cilj i nije deo organizovane aktivnosti. (izvor)
- Hvalite trud, ne samo rezultat
Sav rad bez igre čini Džeka… čekaj, nije tako išlo!
Kada moji dečaci ulože trud u neki zadatak, trudim se da pohvalim upravo taj trud. Želim da nauče da se njihov napor ceni, čak i kada rezultat nije savršen.
„Mislimo da su naše bebe pametne, neverovatne, izuzetne. Ali, kažu istraživači sa Stanforda – nemojte im to stalno govoriti.
Bolje je fokusirati se na trud i akciju: ‘Vidio/la sam koliko si se potrudio/la’, umesto ‘Ti si baš dobar u tome’,“ kaže profesorka psihologije sa Stanforda, Kerol Dvek. (izvor)
- Negujte porodične tradicije
Porodične večere (ili doručci!), mesečne filmske večeri, ukrasi svake Nove godine ili posebni rođendanski rituali… Doslednost deci daje osećaj sigurnosti, a sigurnost donosi sreću. Tako je jednostavno. (izvor)
- Pustite ih da sami rade domaće zadatke
Imam prijateljicu koja je uvek proveravala domaće zadatke svoje najstarije ćerke, ispravljala greške, pomagala oko projekata i brinula da sve bude savršeno. Radila je to iz ljubavi… ali je shvatila da je time nesvesno poručivala ćerki da nije sposobna da sama završi zadatke kada dođe na nivo na kojem mora da se osloni na sebe.
- Naučite ih da su „negativne“ emocije zdrave
Niko ne voli da bude ljut, tužan ili uplašen. Ta osećanja… pa, loše se osećaju. Ali ona su deo ljudskog bića. Važno je da deca shvate da su normalna i da će se javljati. Jedan od dobrih načina je da, kada vi sami prolazite kroz takve emocije, kažete:
„Vidiš? I mama se ponekad nervira. To je deo života.“
„Mnogo današnjih saveta za roditelje ignoriše emocije“, kaže dr Gotman. „Umesto toga, fokusiraju se na neprimereno ponašanje dece, zanemarujući osećanja koja stoje iza tog ponašanja. Krajnji cilj roditeljstva ne bi trebalo da bude samo poslušno dete. Većina roditelja želi mnogo više od toga.“ (izvor)
- Dozvolite im da ne uspeju
Neuspeh znači da pokušavaju, a mi želimo da naša deca žive punim plućima! Ako nikada ne greše, ne pokušavaju nove stvari i ne otkrivaju sve ono lepo što život nudi. Kada ih neuspeh rastuži – videti savet broj 5. (izvor)
- Ne upoređujte ih sa drugima – ni međusobno, ni sa prijateljima
Primamljivo je koristiti druge kao „primer“. Ali gotovo uvek je bolje odupreti se toj potrebi. Deca to često čuju kao:
„Sam je dobar u košarci, ne ti.“
I to ih lako stavlja u kalupe.
„Prirodno je da roditelji upoređuju decu“, kažu stručnjaci.
„Ali nemojte da dete to čuje. Deca se razvijaju sopstvenim tempom i imaju različite temperamente i ličnosti. Poređenje šalje poruku da biste voleli da je vaše dete drugačije.“ (izvor)
- Stvarajte lepe uspomene
Ovo mi je zaista važan cilj. Želim da STVARAM lepe uspomene za svoje dečake. To ponekad znači biti luckast, uraditi nešto neočekivano, ili provesti posebno vreme nasamo sa svakim od njih. Na kraju, jedan dan je niz uspomena. Učinite ih lepim – jer se ispostavlja da to doslovno pomaže deci da postanu bolji odrasli ljudi. (izvor)
- Budite srećan roditelj
Ah, da. Ovo. Često lakše reći nego učiniti. Ali pokazivanje sopstvene sreće jedan je od najboljih načina da podstaknete sreću kod dece. Teško je deci da budu srećna ako njihovi roditelji nisu.
Brinite o sebi. Znate ono u avionu kada stjuardese kažu da prvo stavite masku sa kiseonikom sebi, pa tek onda detetu? Isto važi i za sreću.
Psiholozi Kerolin Pejp Kovan i Filip Kovan sa Univerziteta Kalifornije zaključili su da se može predvideti kako će se deca snaći emocionalno, socijalno i akademski.
Ključ? Kako su roditelji. To važi bez obzira da li su roditelji zajedno ili razdvojeni i važnije je od količine vremena koje provode sa decom. Ako odrasli ne brinu o sebi i svojim odnosima – deca ispaštaju. (izvor)
- Ne raspravljajte o velikim problemima pred decom
Razmišljate o selidbi? Imate finansijskih briga? Brinete za baku? Mala uši čuju više nego što mislimo. Neizvesnost može kod dece izazvati strah i nesigurnost. Zato takve razgovore sačuvajte za odrasle – da bi deca mogla da budu deca.
Ipak, istraživači ističu da nije svaki konflikt štetan. Ako roditelji ne vređaju jedno drugo, ne povlače se i nisu nasilni, već probleme rešavaju konstruktivno, deca nisu ozbiljno uznemirena.
Ključ nije u savršenom, bezkonfliktnom braku, već u sposobnosti roditelja da kontrolišu emocije, „fer se svađaju“ i rešavaju sukobe bez ugrožavanja porodične stabilnosti.
Zakljucak
Sreća dece ne nastaje iz savršenstva, već iz sigurnosti, razumevanja i ljubavi. Ona se gradi svakog dana – kroz igru, prihvatanje emocija, dozvolu da pogreše, kroz uspomene koje stvaramo i primer koji im dajemo sopstvenim životom. Deci nisu potrebni savršeni roditelji, već prisutni roditelji koji ih vide, slušaju i veruju u njih.
Kada deci damo prostor da budu ono što jesu, da osećaju, pokušavaju i rastu svojim tempom, učimo ih najvažnijoj lekciji: da su dovoljni i vredni takvi kakvi jesu. A iz tog osećaja sigurnosti rađa se ono što svi želimo za svoju decu – istinska, duboka i trajna sreća.