Niko nas ne uči kako da budemo u braku. Mislim, postoje mnoge stvari koje su tu da nas pripreme za brak. Ali ništa se ne može uporediti sa stvarnim iskustvom.
Počeću tako što ću vam ispričati nešto čime se baš i ne ponosim. Nedavno sam imala pravi “ispad” naglog temperamenta. To nije bio moj najbolji trenutak.
Ali budimo realni – brak je pun trenutaka koji nisu baš najbolji.
Ne mogu tačno da odredim šta me je iznerviralo. Sve što znam je da sam bila izuzetno nervozna i potpuno sam bila ubeđena da je za sve bio kriv moj muž.
Mogla bih to da pripišem onom periodu u mesecu ili manjku kofeina u mom telu, ali neću. To je bilo nešto što se jednostavno dogodilo. To je bio jedan mali trenutak u našem danu. Brak je pun tih malih trenutaka. Ali i nekih prilično velikih!
Ja nisam stručnjak za brak. Ali stručnjak sam za strastveno zalaganje za zdravlje i sreću u braku. Sada ćemo se usredsrediti na stvari koje sam prestala da radim u svom braku. Uglavnom. Nisam savršena osoba niti savršen partner ni u kom slučaju.
Ali ono što jesam jeste nešto na čemu se radi. A tako je i sa mojim brakom. Moj brak je počeo da napreduje ogromnim koracima kada sam se usredsredila na ponašanja i postupke koji su mu nanosili štetu. Ovo je kao obrnuta lista obaveza. Bavićemo se listom stvari koje ne treba raditi. Evo pet stvari koje sam prestala da radim u svom braku:
1. Kažnjavanje
Uzdržavala sam se od pokazivanja naklonosti. Držala sam ruke uz telo tokom zagrljaja. Ostavljala “Volim te” bez odgovora. Neuzvraćivanje je bilo moje shvatanje kažnjavanja. Ovo sam radila jako dugo. Nakon svađe, nisam govorila “volim te” danima. Moja tišina bila je neizgovoreno “evo ti ono što si zaslužio”. Tako sam samoj sebi govorila. Ali zapravo, to je bilo ono što sam mislila da moram da uradim da bih imala kontrolu. A upravo tu je koren problema. Kontrola. Ovo je meni teško. A možda je i vama. Možemo se osećati stvarno dobro i imati osećaj kontrole, čak i ako način na koji postižemo kontrolu donosi destruktivnost u naš odnos. Kada osetim da me nešto vuče u vrtlog kontrole, postavim sebi pitanje: Da li će ovo pomoći ili škoditi? Postavljanje ovog pitanja i davanje odgovora naglas pomaže mi da promenim svoj način razmišljanja i stvari vratim u ispravnu perspektivu. A i podsetim sebe da kažnjavanju nema mesta u braku.
2. Sve mora biti rešeno večeras
Ja sam ljubitelj reči. U svakom obliku i na svaki način. Pisane reči i izgovorene reči podjednako. Ako želite razgovarati do izlaska sunca, ja sam vaša devojka. Raspravljanje sa suprugom dok ne izgubimo glasove bilo je moj stil. Pa, ne toliko više. Trebale su mi godine da prihvatim ideju da sve ne mora biti odmah razrešeno. Uvek sam bila uhvaćena u “kada ovo” načinu razmišljanja. Kada prevaziđemo ovu situaciju, sve će biti sjajno. Kada budemo razgovarali o ovome, bolje ćemo se slagati. Ali to me je navelo da želim da sve rešim odmah. A to nije realno. Ne možete sesti i stvoriti savršen brak jednim razgovorom. U stvari, nijedan broj razgovora vam neće pomoći da postignete savršenstvo. Ja sam osoba koja želi da popravlja stvari. Želim da pronađem put kako da stvari učinim boljim. I želim da taj put bude kratak i sladak. Konstantno sebe podsećam da je u redu ako svaka svađa ili rasprava ne završi time da je sve upakovano u lepu kutiju s mašnicom. Sve ne mora biti rešeno odmah ovde ili odmah sada.
3. Prestanite toliko brinuti o tome šta drugi misle
Brinemo se kako drugi vide naše odnose. Želimo da naš brak bude za primer drugima. Uvek sam želela da ljudi gledaju na brak kao na dobar brak. Bila sam odlučna da drugi ljudi gledaju na moj brak u pozitivnom svetlu. Ovo se svodi na potvrđivanje. Tražila sam potvrdu da je moj brak uspešan. Očajnički sam želela da drugi ljudi gledaju na moga muža i mene i pomisle jednu jednostavnu reč – srećni. Ali zašto sam tražila od drugih ljudi ovo? Sada mi to izgleda smešno. Mogu vam potvrditi da mi to tada nije delovalo smešno. Zapravo sam tražila od drugih ljudi da označe moj brak nekim lepim rečima. Želite li znati šta sam naučila? Ljudi će uvek imati mišljenje o vašem odnosu. To ne možete kontrolisati. Bez obzira koliko se trudili da ostavite savršen utisak. Ljudi će formirati mišljenja. Misliće ono što misle. Ali pravo pitanje je, zašto vam je stalo do njihovog mišljenja? Ko je pored vas u krevetu noću? Osoba s kojom delite dušek, a možda i jorgan. Trebalo bi da vam je najviše stalo do toga šta ta osoba misli o vašem braku.
4. Crtanje nevidljive linije u pesku
Svaka priča ima dve strane. To je tačno. Ali problem nastaje kada smo zalepljeni za svoju stranu kao lepkom. Biti zalepljen bez pomeranja vas nigde neće odvesti. Mentalitet “moja strana” i “tvoja strana” može biti opasan. To vas postavlja u poziciju dugotrajne igre “povlačenja konopca” sa vašim bračnim partnerom. Borba da nekoga dovučete na svoju stranu retko kada funkcioniše. Nalaženje zajedničkog tla je pravi put. To nije lagan put, ali je put koji će omogućiti vašem braku da raste i napreduje.
5. Čvrsto držanje vremenskih okvira
Još od tinejdžerskih dana se sećam kako sam sedela sa svojim drugaricama i razgovarala o svojim vremenskim okvirima. Sa 16 godina, većina tih vremenskih okvira bila je slična. Bilo je nekoliko malih razlika, ali jedna zajednička tema je postojala – budućnost! Da se udamo pre 25. Da imamo troje dece do 32. Uvek je postojao veliki naglasak na godinama. I na tome šta mora biti učinjeno do određenog uzrasta. Recept za srećan život se svodio na brojeve. Problem je što se ti vremenski okviri ne zaustavljaju. Kuća iz snova do 35. Vikendica za odmor do 40. Sve to zajedno najkasnije do 42. Kada ne ispunite te vremenske okvire, osećate se neuspešnim. Uvrteli smo sebi u glavu da stvari moraju biti odrađene do određenog vremena. Ideja “mora” će vas iscrpiti i isisati svaku kap radosti iz vašeg života. Ja volim planiranje. Detaljno. A ovde se ne radi o protestu protiv pravljenja planova za život. Ali nemojte se toliko zaglibiti u planovima da vas čak i ideja da stvari ne funkcionišu potpuno slomi. Ne bazirajte svoj život na nekom svemoćnom spisku obaveza koji postoji u vašem umu. Imam 35 godina i ne živim u kući iz mojih snova. Ali živim život koji zaista volim. Nisu mi potrebni veliki špajz ili kuhinjsko ostrvo.
Da li sve ovo znači da moj muž i ja delimo pastu kao oni čuveni psići iz Diznijeve priče “Dama i Skitnica”? Prvo, NI U LUDILU! Drugo, bolje bi mu bilo da se drži podalje od moje paste. Ali mislim da zajedno bolje funkcionišemo zbog ovih stvari. Kao neka pristojno podmazana mašina. Nekim danima svi motori rade punom snagom, a nekim danima treba dosta poteza da se pokrenemo.
Razmislite o svemu što donosite u svoj brak. Razmislite o svojim postupcima i navikama. Da li oni doprinose vašem braku ili mu nanose štetu?
Izvor: best mama
Možda će vas zanimati sledeće emisije: