Kontrola štete – Kako se ophoditi sa nezahvalnim detetom?

Da li vi, možda, odgajate nezahvalno dete ili dete koje stalno traži neka svoja prava? Pa to nije ništa neobično! Srećom, ovi kratki saveti će vam pomoći da to sasečete u korenu i odgajite dete koje će biti zahvalno.

Naš lokalni muzej je namerno organizovan tako da morate da prođete kroz prodavnicu suvenira na izlasku iz zgrade. Time privlače svako dete da čeprka po bezobrazno precenjenim stvarima, što predstavlja pravu torturu za roditelje koji bi samo voleli da izađu iz zgrade sa nešto novca u novčaniku.

Sećam se da sam se, kao desetogodišnjakinja, radovala poseti suvenirnici u muzeju više nego dinosaurusima i grobnicama sa mumijama.

A zanimljivo je to što sam znala da neću ništa dobiti, jer sam bila najstarija od petoro dece i moji roditelji nisu mogli svima da priušte ponešto iz suvenirnice.

Ipak, jednog naročito nezaboravnog dana, mama mi je dopustila da izaberem jednu olovku iz te prodavnice.

Jednu olovku!

Nikada nisam čak ni zarezala tu olovku s logom muzeja, jer sam je toliko volela da sam želela da je sačuvam zauvek.

Premotajmo sada 30 i nešto godina unapred i evo mene kao mame troje dece, koja sa svojom decom svake godine posećuje taj isti muzej.

Isti kostur dinosarusa i dalje dominira ulaznim muzejskim holom, ali ima jedna velika razlika.

Počela sam da dozvoljavam mojoj deci da uzmu ponešto iz suvenirnice. Bila sam ponosna što sam mogla da im priuštim ono što sam ja želela kad sam bila mala. Međutim, iz godine u godinu, oni su želeli sve više i više.

Počeli su da očekuju da svaki put dobiju neku igračku i veoma bi se rasrdili kada bismo im rekli: “Ne!”.

Kao roditelj, to je bio trenutak kada sam počela potpuno da shvatam negativan uticaj koji na ponašanje deteta ima njegov doživljaj da ima pravo na nešto.

Ophođenje sa detetom koje je nezahvalno

Postoji jedan jednostavan razlog zašto su doživljaj da imaju pravo na nešto i nezahvalnost tako prisutni kod dece danas.

Ukoliko zamolite stotinu roditelja da podignu ruku ako žele da njihova deca budu srećna, kladim se da biste videli stotinu podignutih ruku.

Svi ćemo se složiti da je sreća naše dece visoko na našoj listi prioriteta kao roditelja.

Međutim, složenost problema se uočava kada razmotrimo da li će, možda, ono što mi sada činimo da usrećimo našu decu uticati negativno na njihovu buduću sreću.

Razmislite o sledećem ekstremu – dete koje nikada nije stavljeno pred izazov, disciplinovano ili izgrđeno biće srećno sada, ali šta će biti kasnije u životu? Da li će dete kome nikada ništa nije bilo uskraćeno biti sposobno da opstane i funkcioniše u ovakvom svetu?

Iskren, jednostavan savet u pogledu vaspitavanja dece

Ovde “imanje prava na nešto”, tako uobičajeno pitanje, stupa na scenu. Jednostavno rečeno, “imanje prava na nešto” je verovanje da vi zaslužujete nešto što drugi ne zaslužuju. To dovodi do pojave nepoštovanja kod male dece, koja će eksplodirati u njihovim tinejdžerskim godinama.

Drugim rečima, možete se suočiti sa još težom situacijom kada se vaše dete približi tinejdžerskom dobu, pa i kada bude odraslo.

Srećom, moguće je odgajiti srećnu decu koja će porasti u uspešene mladiće i devojke.

A ako vaše dete već pokazuje neke simptome “zaslužnosti”, dobra stvar je da je to moguće prevazići.

Razmišljate o ovome kao o kontroli štete za vaše “umišljeno” dete.

Priznanje da je vaše dete “puno sebe” predstavlja prvi korak.

Priznanje da gajimo dete koje je nezahvalno predstavlja težak udarac za naš roditeljski ego. Ipak, prihvatanje stvarnosti je prva stvar koju roditelji moraju da urade pre nego što krenu u rešavanje problema.

Dobra vest je da vi niste usamljeni u ovome. Po jednom istraživanju u Americi, dve trećine Amerikanaca veruje da su njihova deca razmažena.

Ejmi Mekredi, osnivač “Positive Parenting Solutions (Rešenja za pozitivno roditeljstvo)”, opisuje razmaženost dece kao široko rasprostranjenu epidemiju: “Epidemija razmaženosti obično počinje preteranom roditeljskom brigom, preteranom zaštitom deteta, preteranim hvaljenjem i ispunjavanjem svake detetove želje sa njegove beskonačne liste želja”, objašnjava ona.

U svojoj knjizi “Ja, Ja, pa Ja epidemija: Detaljno uputstvo za podizanje sposobne i zahvalne dece u svetu prepunom razmaženih”, ona navodi devet načina da prepoznate da vam je dete razmaženo:

  1. Očekuje nagradu za svaki svoj dobar postupak;
  2. Nije zainteresovano da pomogne drugima;
  3. Brine samo za sebe;
  4. Okrivljuje druge;
  5. Ne može da podnese razočarenje;
  6. Potrebno mu je nešto ponuditi zauzvrat da bi uradilo ono što se od njega traži;
  7. Očekuje da ga vi vadite za njegove greške;
  8. Oseća se kao da se na njega pravila ne odnose;
  9. Nezasito je.

Ako vam ovakvo ponašanje deluje jako poznato, moguće je da ste i vi u grupi one dve trećine roditelja koji imaju osećaj da su im deca razmažena.

Kontrola štete kada podižete razmaženu decu

Moja šestogodišnja ćerka je tipičan primer deteta koje polaže pravo na sve.

To se nije desilo preko noći. Ona je oduvek tražila malo dodatne pažnje. Vremenom, ta potreba za pažnjom se pretvorila u zahtevnost i zavisnost. Shvatila sam da ona svakog jutra samo sedi i čeka da joj ja serviram doručak i zavežem pertle na cipelama.

Nakon dosta samoispitivanja i istraživanja, otkrila sam da postoji pet jednostavnih načina da predupredite ili prevaziđete probleme sa uobraženošću kod vaše dece pre nego što ona postanu velika deca bez trunke poštovanja i razumevanja.

Bilo da vaspitavate dete tinejdžerskog uzrasta ili da se radi o mlađem detetu, ove jasne granice će vam pomoći da kod vašeg deteta dođe do promene stava pre nego što to postane veliki problem.

1) Eliminišite nepotrebno davanje poklona

Čini se da preterano dobijanje poklona i nezahvalno ponašanje idu ruku pod ruku. Pokušajte da poklone i materijalne stvari dajete samo u posebnim okolnostima, kao što su rođendani i praznici.

Podstaknite vaše dete da se raduje prilici da ono nekome nešto pokloni. Dobar primer za to bi bio da povedete svoje dete u kupovinu i pružite mu priliku da odabere poklone za drugu decu koja će doći na proslavu. I nemojte im tada kupiti poklon za njih.

Moj desetogodišnji sin je nedavno bio pozvan na zabavu kod svog druga. Izabarao je dečiju pušku za njega, ali je odmah poželeo i jednu za sebe. Moj suprug mu je odmah rekao da će morati da sačeka svoj rođendan da bi dobio nešto takvo.

2) Poduprite sopstvenim delima sopstvene reči

Budite dobar uzor i pokažite svojoj deci šta vam je važno u životu.

Vrednujete li porodične obroke? Onda ostavite po strani svoje telefone i napravite od obroka vreme bez gledanja u ekran.

Da li uživate u boravku u prirodi? Povedite članove svoje porodice u prirodu da biste zajedno šetali i istraživali.

Da li ste duboko religiozni? Pričajte otvoreno sa svojom decom o vašoj veri.

Želite li da uradite nešto što će vas još više zbližiti? Odvojite jedno veče sedmično za zajedničko gledanje filma.

Preuzmite aktivnu ulogu u prenošenju svojih životnih stavova i načela vašoj deci.

Ako se radi o srednjoškolcima, podstaknite ih da učine neko društveno-korisno delo, recimo da volontiraju jednom sedmično u narodnoj kuhinji. Ne moraju dugo da budu tamo. Čak i kratko vreme provedeno u volonterskom radu i pomaganju drugima imaće dalekosežan pozitivan uticaj na njihov budući život i odnose.

3) Neka im obavljanje kućnih poslova bude obaveza

Veliki problem sa mojom ćerkom bio je da je naviknem da pomaže u kući. Kada bismo joj moj suprug ili ja rekli da skloni svoje prljave sudove nakon jela, ona bi samo odgovorila: “Ne da mi se.”

Tabele sa rasporedom obavljanja kućnih poslova su odličan način da vašoj deci date do znanja šta se od njih očekuje i da ih naučite vrednom radu.

4) Vaspitavajte primenjujući princip prirodnih posledica

Jedan od razloga zašto mladi česo nemaju osećaj zahvalnosti je to što im nikada nije rečeno “ne”. Današnji roditelji imaju problem da svojoj deci jednostavno kažu: “Ne!”

Potkupljivanje može u startu izgledati kao efikasan način da disciplinujete vaše dete, ali ono samo oslikava vašu slabost, čime vi, u stvari, svom detetu prepuštate kontrolu.

Možda vam ne deluje kao nešto strašno, ali vaspitavanje na osnovu podmićivanja i ustupaka dovodi do problema sa sebičnošću i zahtevnošću kod deteta.

Američka pedijatrijska akademija preporučuje roditeljima i starateljima da koriste zdrave načine disciplinovanja – pozitivno podsticanje prihvatljivog ponšanja, postavljanje granica, preusmeravanje i, konačno, izražavanje očekivanja.

5) Ne popuštajte

Vi ste glavni i odgovorni. Ne stidite se toga.

Nema sramote u isticanju toga pred vašom decom. Sledeći put kada se usprotive vašim pravilima, možete im jednostavno reći: “Kada ti budeš roditelj, imaćeš pravo da postavljaš pravila.”

Malo “grube” ljubavi može biti veoma važno, naročito za manju decu.

I dalje možete imati dobar odnos sa svojim detetom, a da ne budete njegov najbolji drugar.

Zaključak

Dobra vest je da ne morate ponižavati i kažnjavati vašu decu da biste osigurali da ona ne budu razmažena i zahtevna.

Vaspitavanje nije jednosmerna ulica gde ista pravila važe za sve situacije i sve porodice, ali ako navedene metode primenite zajedno sa bezuslovnom ljubavlju, ako sledite predložene savete, moći ćete da odgajite srećnu decu koja će postati snažne i otporne odrasle osobe.

Izvor: golden

Možda će vas zanimati sledeće emisije:

Disciplina i granice

Moć koju imaju hoću i neću

(Visited 201 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *