Šta je svakom dečaku potrebno od njegove mame?

Na pitanje iz naslova može se odgovoriti na više različitih načina. Odnos majke i sina je važan i mnogi naglašavaju da je taj odnos jedan od najvažnijih odnosa koje će muškarac imati u čitavom žvotu. Ipak, podizanje dečaka je kompleksno, naročito u kasnijim fazama njegovog odrastanja kada postane adolescent ili mladić.

Šta je dečaku potrebno od njegove mame? – Tri stvari koje ne bi trebalo činiti kada gajite dečaka

Ostanite do kraja sa mnom. Znam da nije uvek zabavno čitati o stvarima koje ne bi trebalo da radimo, ali smatram da je izuzetno važno znati čega treba da se klonimo. Većinu ovih stvari mi i ne primećujemo da radimo ili nemamo nameru da radimo. Stoga, moja je želja da učinim da postanete svesniji svojih postupaka.

  1. Nemojte se poveravati svojim sinovima

Nije zadatak vaših sinova da nose vaš emotivni teret, a kada previše stvari delite sa svojim sinom, to kod njega može izazvati dosta neprijatnosti. Čak i ako osećate da je vaš sin dobar slušalac, to ne znači da bi trebalo da s njim podelite sve što poželite.

Vi, u stvari, možete da povredite svog sina ako se oslanjate na njega da vam nadomesti neke neispunjene emotivne potrebe, što za posledicu može imati tzv. “emotivni incest” ili “isprepletanost”

Šta je “isprepletanost” u odnosu majke i sina?

“Isprepletenost” u odnosu majke i sina može se smatrati i emotivnim incestom ili prikrivenim incestom. Ako vam nisu poznati ovi termini, oni se, u suštini, javljaju kada se majka oslanja na svog sina da zadovolji njene neispunjene potrebe koje bi, inače, trebalo da zadovolje druge odrasle osobe.

Vaš sin nije vaš bračni drug niti vaš najbolji prijatelj. Ne možete se oslanjati na njega da vam on reši vaše probleme, da vas savetuje ili da ispunjava vašu potrebu za emotivnim ostvarenjem.

Emotivni incest se može pojaviti i u domu gde postoje oba roditelja, ali gde bračni drugovi jedno drugom ne ispunjavaju potrebe, pa se onda okreću deci.

Ako mislite da bi ovo mogao biti slučaj i kod vas, možda bi bio pravi trenutak da se okrenete prijateljicama ili da potražite pomoć od profesionalnog savetnika da biste se mogli izboriti sa svojim emotivnim potrebama na odgovarajući i efikasan način.

I ne kažem to bezosećajno. Nije neobično da se bračni drugovi muče da ispune potrebe jedno drugom. Ili da samohrani roditelji imaju previše briga i obaveza na svojim plećima i da im nedostaje odgovarajuća podrška. Terapija je sjajan resurs i ja verujem da od nje svako može imati koristi, bez obzira koliko je emotivno zdrav ili bolestan.

Okretanjem ka vašem sinu da bi on ispunio vaše potrebe (bilo da to činite svesno ili nesvesno) vi u izvesnoj meri ignorišete potrebe vašeg sina. Dok su sinovi mali, njima je potrebno da njihova mama bude na emotivnom raspolaganju njima, a ne emotivno zavisna od njih.

Stvari o kojima ne bi trebalo da pričate sa sinom

  1. O vašoj menstruaciji i drugim ženskim stvarima (edukovanje o tome je nešto sasvim drugo, ne smatram edukaciju lošom).
  2. O problemima koje imate u odnosu sa svojim suprugom (njegovim ocem).
  3. O vašim osećanjima (na intiman i dubok način). U redu je pokazati svom sinu kako da iskaže emocije na zdrav način, ali njemu nisu potrebni intimni detalji o svim vašim emocijama.
  1. Ne očekujte od svog sina da vam se poverava

Ako vaš sin odluči da vam se poveri, to je jedna stvar. Ali ako vi očekujete od njega da vam se poverava, to je nešto sasvim drugo.

Mame mogu biti sjajno utočište svakom detetu i što bolj i zdraviji odnos imate sa svojim detetom, to će biti veće šanse da će vam se dete poveriti onda kada za to oseti potrebu.

U iskustvu mog supruga, ovo je delovalo kao neizgovoreno očekivanje. Deca su veoma perceptivna i, bilo da to znaju da iskažu ili ne, ona su dobro svesna kada je za njih bezbedno da se otvore.

Ako se niste potrudili da razvijete odnos poverenja, vaš sin se neće osećati sigurnim da vam se poveri. Dok su sinovi mali, poveravanje majci je dobro i vi definitivno želite da sa vašim sinom izgradite odnos u kome će se on osećati bezbedno da vam se poveri.

Poveravanje, u ovom slučaju, ne bi trebalo da bude dvosmerna ulica. Nema tu prostora da se vi, kao odrasla osoba, poveravate svom sinu, očekujući da će on tako biti spremniji da se poverava vama. Kao što smo već naglasili, to može da stvori kontraefekat, da se vaš sin ne oseća bezbedno da vam se poveri, tj. da njegove “tajne” nisu sigurne kod vas.

Sasvim je normalno da ćete vi vašem sinu biti sve manje potrebni kako odrasta, a naročito kada se oženi. Stoga, potrudite se da cenite vreme koje imate na raspolaganju sa vašim sinom dok je mali i budite spremni da zadovoljite njegove potrebe tako što nećete biti preokupirani sopstvenim, makar ne u njegovom prisustvu.

A kada se vaš sin oženi, on više ne bi trebalo da se poverava vama, jer tada to postaje deo njegovog odnosa sa njegovom suprugom. Stoga, potrudite se da ohrabrite sina da se okrene supruzi kada se oženi ukoliko primetite da je on nastavio po starom, tj. ako se i dalje vama poverava kao i kada je bio neoženjen.

  1. Ne pretpostavljajte da ste uvek u pravu

Budite spremni da prihvatite krivicu. Dečaci i muškarci uopšte vole da budu poštovani. Čak i kada se ne slažete s nečim, postoji način da se s tim uhvatite u koštac i otvoreno porazgovarate. Ne mora se uvek terati mak na konac i dokazivati ko je u pravu, pa budite oprezni da ne upadnete u tu zamku.

Ovo se stvarno odnosi na svu decu. Kao roditelji, važno je da pokažemo poniznost i na reči i na delu. Budite spremni da prihvatite činjenicu da ste pogrešili. Svi mi grešimo. Ja često kažem svojoj ćerki da ću mnogo puta pogrešiti, ali da ću se uvek truditi da uradim najbolje što mogu i znam.

Smatram da je to nešto što svi možemo. Nijedan roditelj ne želi da pogreši u odnosu sa svojim detetom, ali se to ipak svakome dešava u određenoj meri. Naše najbolje neće uvek biti dovoljno. Znam da moje ponekad nije.

Ono što je najvažnije je način na koji mi prihvatamo svoje propuste i kako ih prevazilazimo sa svojim detetom, bilo da se radi o izvinjenju ili na neki drugi način.

Neslaganja sa decom su neizbežna. Ako se prepirete sa svojim sinom ili se u nečemu ne slažete, važno je da ga saslušate i dozvolite mu da vam objasni zašto veruje to što veruje ili zašto je uradio nešto s čim se vi ne slažete.

Ako u prepirku uđete s automatskim predubeđenjem da ste u pravu, a da vaš sin greši, komunikacija neće biti pozitivna kao što bi mogla da bude. Pa čak i ako jeste u pravu, ulaženje u konverzaciju otvorenog uma stvoriće pozitivniju atmosferu za komunikaciju između vašeg sina i vas.

Deca imaju i želju i potrebu da osete da je i njihovo mišljenje bitno. Njima je potrebno da ih roditelji saslušaju.

Pretpostavljajući da ste uvek u pravu, vi uskraćujete sebi priliku da na pozitivan način komunicirate sa svojim sinom i posredno mu dajete do znanja da ništa što on kaže neće promeniti vaše mišljenje, pa čak i ako je on u pravu.

Dečaci čeznu da budu poštovani, a naročito dok odrastaju i postaju odrasli ljudi. Ako ne poštujete svog sina dok je mali, on će teško poverovati da zaslužuje poštovanje i kada odraste.

Način na koji komunicirate sa vašim sinom značiće mu u svim fazama njegovog života i uticaće i na njega i na vaš odnos kroz čitav život.

Šta svaki sin treba da čuje od svoje mame?

Priznanje da ste pogrešili je od velike vrednosti za vašeg sina. To ide zajedno sa značajem prihvatanja činjenice da niste uvek u pravu. Ako smo iskreni prema sebi, priznaćemo da mi ne možemo baš uvek biti u pravu.

Kakav je to nezdrav odnos majke i sina?

Ako uporno ponavljate stvari koje smo naveli, sva je prilika da nećete imati baš najzdraviji odnos sa vašim sinom.

Ne pišem ovaj post s pretpostavkom da svu krivicu treba svaliti na mamu ukoliko je njen odnos sa njenim sinom loš. Kao što vi imate svoje obaveze i odgovornosti u vašem odnosu, ima ih i vaš sin.

Mi ne možemo imati kontrolu nad načinom na koji će naša deca odgovoriti na naš stil vaspitavanja. Čak i kada damo sve od sebe da bismo izbegli negativne načine vaspitavanja, naša deca mogu se otuđiti od nas po sopstvenom izboru.

Naš zadatak, kao majki, jeste da se potrudimo da očuvamo svoje mentalno i emotivno zdravlje kako bismo vaspitavanju naše dece pristupili sa pozicije zdrave osobe. Mi jedino možemo sebe držati pod kontrolom. A odgajanje dece je izuzetno teško.

Odnos majke i sina je poseban i potrebno je uložiti mnogo truda sa obe strane. Neophodno je da uvek imate na umu da ne možete biti savršeni i da budete spremini da priznate svoje greške. To je nešto najbolje što roditelji mogu da učine.

Izvor: hopeinaffiction

Možda će vas zanimati sledeće emisije:

Kako ljubav utiče na vašu decu

Roditeljstvo po meri

(Visited 839 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *