20 najčešćih grešaka koje roditelji prave

Autor:Majk Liri (Mike Leary)

Koje su to neke od najčešćih grešaka koje roditelji prave koje bi mogle naneti štetu mentalnom i fizičkom zdravlju njihove dece na duže staze?

Tokom godina imao sam priliku da vidim mnoge dobre namere koje su pošle po zlu, a koje su dovele do samopovređivanja, samoubistva i, u ekstremnim slučajevima, do ubistva.

Ovo su neke od najčešćih grešaka koje mogu biti pogubne po našu decu:

1. Pružanje previše mogućnosti izbora

Mnogi roditelji misle da bi deci uvek trebalo pružiti što je moguće više prilika za biranje, a relanost je da deca mogu biti preopterećena ako pred njih stavite previše opcija.

2. Pohvaljivanje dece za sve što urade

Veoma je uobičajeno danas videti decu koja stalno traže da budu hvaljena. Ona ne žele da urade bilo šta ako od toga neće imati koristi.

3. Pokušavanje da učinimo dete srećnim

Njihov zadatak je da nauče da sami sebe učine srećnim, a vi ionako nikada ne možete naterati dete da bude srećno.

4. Prevelika popustljivost prema detetu

U tom slučaju dete će skoro uvek poverovati da ono što dobije predstavlja izvor njegove sreće. To vodi neprestanoj trci za materijalnim stvarima, a to može dovesti do nezajažljivosti, kao i do bolesti zavisnosti.

5. Preopterećivanje deteta obavezama

To se naročito odnosi na sportske i slične dodatne aktivnosti. Mnogi roditelji pogrešno veruju da će “aktivnosti” držati njihovu decu daleko od nevolja, ali to često dovodi do toga da dete “sagori”, pa čak i da počne da se ponaša siledžijski.

6. Mišljenje da će detetu biti od velike koristi da sebe smatra jako pametnim

Roditelji se lako nađu u iskušenju da svom detetu prenaglase važnost toga da bude “pametno”. To može kod deteta podstaći aroganciju i mišljenje da su svi drugi glupi ili da počne da misli kako mora da se pretvara i bude nešto što, u stvari, nije. A takvo ponašanje često dovodi do toga da dete postane omraženo u društvu svojih vršnjaka.

7. Razmišljanje da će striktna religioznost obezbediti detetu savršeni sistem vrednosi i sačuvati ga od mnogih stvari

Prvi put kada dete prepozna licemernost kod svojih roditelja ili omiljenih verskih vođa, počeće da mu se ruši ta “kula od karata”.

8. Uskraćivanje glavnih informacija o važnim temama – poput seksa

Mnogi roditelji su užasnuti i samom pomišlju da s detetom razgovaraju o seksu i misle da će ih izbegavanje razgovora na tu temu spasiti. Ali ja sam imao priliku da vidim 13-godišnje devojčice koje su ostale trudne i onda prkosno paradirale pred svojim roditeljima.

9. Preterana kritičnost prema detetovim greškama

Lako je pasti u zamku da će naglašena strogoća pomoći detetu da bude uspešnije i bolje. Ali dete koje se ovako vaspitava obično se razvije u perfekcionistu u svakom pogledu – u pogledu svog spoljašnjeg izgleda, omiljenosti u društvu, uspeha na sportskom terenu, uspeha u školi i praktično svega drugog. A kada mu se desi neka greška, ono počinje da sebe doživljava bezvrednim ljudskim bićem i počinje da nagomilava bes prema sebi, koji u nekim slučajevima može dete odvesti u samopovređivanje, pa čak i samoubistvo.

10. Korišćenje posramljivanja deteta, njegovog ignorisanja ili upućivanja pretnji detetu

Nikada nemojte dati ni najmanjeg povoda svom detetu da pomisli da ga vi ne volite zbog onoga što je učinilo, kao što neki roditelji rade da bi naveli svoje dete na poslušnost. To je samo trenutni dobitak koji za sobom donosi osećaj napuštenosti i bezvrednosti. A onda se u detetu podstakne osećaj samoodržanja i ono počne najpre da se ponaša kao da ga nije briga, a na kraju se i stvarno udalji i otuđi.

11. Primoravanje dece da čine stvari koje nisu prikladne njihovom uzrastu

Upravo sada imam tri pacijenta koja su i pre napunjene 4 godine morali da sami sebi daju hranu ili da brinu o svojoj braći i sestrama. Videla sam mnoge koji nisu želeli da imaju sopstvenu decu, a za razlog su navodili: “Dosta mi je odgajanja dece, još od moje mladosti.”

12. Neograničavanje vremena provedenog pred ekranom

Bilo da se radi o televiziji, video-igrama, mobilnom telefonu ili kompjuteru. Poznajem jednu porodicu gde mama i njen sin tinejdžer stalno komuniciraju preko poruka i niko ne može da prodre u taj njihov odnos.

13. Nedozvoljavanje deci da se dosađuju

Neki roditelji misle da decu treba stimslisati sve vreme i da je njihov zadatak da im pomognu da se ne dosađuju. A onda deca nemaju priliku da u cilju prevazilaženja dosade budu kreativna.

14. Zaštita dece od snošenja posledica za svoje postupke

Znam i roditelje koji iz najbolje namere obezbeđuju sve svojoj deci, od jednostavnih igračaka do izvlačenja iz nevolja sa zakonom, a onda su strašno iznenađeni kada njihova deca nemaju ni trunke poštovanja prema bilo kome ili čemu. Svi treba da naučimo da je poraz samo još jedan od načina da steknemo mudrost i iskustvo.

15. Nedozvoljavanje deci da se igraju rizično

Deca koja pohađaju vrtić u prirodi manje su se razboljevala i lakše prilagođavala novim situacijama od dece istog uzrasta koja su pohađala obične vrtiće u zatvorenom prostoru.

16. Propuštanje da sa decom porazgovarate pred spavanje

“Šta ti se danas dogodilo?” Deca bolje spavaju i osećaju se voljenijom kada roditelji pokažu interesovanje za ono što je njima bilo značajno tog dana.

17. Izbegavanje čitanja veoma maloj deci

Čitanje zahteva da dete bude mirno, tiho i da koristi svoju maštu. Sve to je ono što filmovi ne zahtevaju. Ono ih priprema za slušanje u školi i osposobljava ih da svoju maštu iskoriste na kreativne i alternativne načine.

18. Prebrzo odvikavanje od sisanja prsta

Roditelji znaju da je sisanje prsta spoljašnja manifestacija unutrašnje nesigurnosti, pa se trude da detetu što pre izbiju tu naviku iz glave, umesto da rade na tome da se dete oseća što sigurnije i bezbednije kako bi se samo, na prirodan način rešilo te navike. Imam ja i neke odrasle pacijente koji još uvek u tajnosti sisaju palac.

19. Neregulisanje unosa hrane

A naročito često zapitkivanje: “Jesi li napuno stomačić?” Kada se to događa, vaše dete će obično ponovo sipati hranu u tanjir. Tada se deca trude da pojedu toliko da osete kako im je stomak pun, ne shvatajući da svaki put kada ga napunite, vaš želudac se prilagodi tome kao nečemu što je normalno, a onda se i proširi.

20. Fizičko kažnjavanje dece starije od pet godina

Roditelji misle da će decu tako naučiti da budu dobra, ali korišćenje fizičkog kažnjavanja nikada se ne pokaže toliko dobrim kao pokazivanje i pružanje ljubavi. Videla sam roditelje iz svih miljea koji se čvrsto drže principa “ko štedi štap, razmaziće dete”. Međutim, time se umesto razmaženosti kod deteta podstiču gnev, siledžijstvo, varanje i strašljivost.

Izvor: fatherly

 

Možda će vas zanimati emisije:

Građenje nesalomivosti

Disciplina s ljubavlju

(Visited 1.173 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *