Izgleda da su stariji ljudi oni koji su zainteresovani za religiju, dok mlađi imaju malo vremena za duhovne stvari.
Dva doktora nauka sa Djuk univerziteta proučavala su ovaj fenomen istražujući grupu starijih ljudi tokom dvadeset godina da bi utvrdili da li su oni starenjem postajali religiozniji. Otkrili su da je vera ovih starijih ljudi uglavnom ostajala ista dok su starili.
Neke druge aktivnosti su im se proredile ili potpuno nestale usled bolesti i drugih uzroka, ali njihov stav prema religiji ostao je isti dok su sve više starili (isti i sa 60 i sa 80 godina).
Kada su proanalizirali svoja otkrića došli su do nekih iznenađujućih zaključaka.
Otkrića
Prvo što su otkrili bilo je da se vera ovih starijih osoba nije promenila kako su starili. Nije bilo moguće uspostaviti bilo kakvu čvrstu vezu između jačanja/slabljenja vere i godina starosti.
Otkrili su i da ako je osoba bila religiozna u mladosti, vrlo je verovatno da će ostati religiozna i kasnije u životu. Slično, ako nije bilo interesovanja za religiju u mladosti, starost nije bila faktor uticaja za pobuđivanje interesa za religiju kada bi osoba ostarila. Starenje ne pokreće automatski i interesovanje za religiju tj. duhovne stvari.
Opšti zaključak ovog proučavanja bio je da se navike stečene u mladosti ne zaboravljaju lako, kao i da se navike koje nisu stečene u mladom dobu teško stiču kada se ostari.
Primena
Ova izučavanja potvrđuju ono što je Solomun napisao nekada davno: “Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.” (Priče Solomunove 22,6).
Mnogi roditelji izgleda da misle da ove reči znače – ako poučite decu o Hristu i religioznim stvarima dok su mala, ona ih se nikada neće odreći.
A kada se to ipak desi, mi, naravno, završimo razočarani i obeshrabreni i pitamo se da li je moguće da je Sveti Duh ovo mislio za svako drugo dete, osim za naše.
Ja mislim da je ova studija malo bliža istini – ako obučite svoje dete na pravi način (i ako ono shvati, i ne samo shvati, već i prihvati to), onda se ono neće izgubiti ni kada ostari.
Ovo je poziv roditeljima da ne zapostave poučavanje svoje dece o veri od malih nogu, jer će seme koje je posejano u mladosti dati rod u odraslom dobu.
“Pravednik se zeleni kao finik, kao kedar na Livanu uzvišuje se. Koji su zasađeni u domu Gospodnjem, zelene se u dvorovima Boga našega. Rodni su i u starosti, jedri i zeleni, javljajući da je pravedan Gospod, branič moj, i da nema u njemu nepravde.” (Psalam 92,12-15).
Da li ovo znači da je starim ljudima kasno da čuju vest jevanđelja? Ne! Jevanđelje je sposobno da udahne život duhovno mrtvom telu. Poenta ove pouke je da bi mi trebalo da se postaramo da poučimo našu omladinu dok je još u punoj snazi i prijemčiva za istinu, jer se i Biblija i moderna istraživanja slažu u jednom – ono što naučimo u mladosti ostaje za čitav život, bilo dobro ili loše.
Ako zanemarimo poučavanje u mladosti, biće mnogo teži zadatak da iste te ljude poučimo kada budu u punoj zrelosti.
Hodanje u veri je poput vožnje bicikla – kada jednom naučite, nikada ne zaboravljate. A osećate se jako čudno i mnogo više se patite ako morate to da naučite kao odrasli.
Hajde da našu decu naučimo sada, dok su još fleksibilna i voljna – ono što im sada damo trajaće im za čitav život, pa i za svu večnost.
Poučimo ih primerom
Ne možete ih učiti da čitaju Bibliju ako vi nikada ne čitate Bibliju. Ne možete ih učiti da budu poslušni Bogu u svemu ako se vi ne trudite da i sami budete poslušni. Vernost se ne može poučavati, ona se jedino može na delu pokazati. Kada se radi o veri, sve što činite i što ne činite predstavlja poruku vašem detetu o odnosu koji vi imate sa Gospodom. Potrudite se da vaša deca mogu videti vas u Njemu i Njega u vama.
Nemojmo biti prestrogi prema sebi ako smo svoju decu redovno poučavali i davali im dobar primer, a ona ipak odlutaju.
Bog je savršen i stvorio je savršenog čoveka. Ali čovek je postao neposlušan Bogu, a Bog ipak nije sebe okrivio za to.
Prestanimo da krivimo sebe za pogreške naše dece. Ni Bog to ne čini!
Izvor: bibletalk.tv
Možda će vas zanimati emisije: