Postoji između deset i petnaest hiljada vrsta orhideja. Iako vam svakako nisu poznate sve te vrste, zvuči čudno pričati o ponašanju orhideja. Ova ogromna raznovrsnost orhideja nudi mnoštvo različitih oblika cvetova, boja i veličina. Svaki jedinstveni oblik, boja i veličina je savršeno prilagođen pčelama, leptirima, slepim miševima, moljcima, mušicama i pticama koje su uključene u oprašivanje orhideja.
Orhideje koje koriste ptice za oprašivanje nemaju miris. Umesto toga, one nude širu lepezu boja i šara koje su privlačne čulu vida, koje je kod ptica najjače razvijeno. Evolucionisti ovo nazivaju “koevolucija”. Međutim, davanje imena nečemu ne objašnjava to. Kako su ove orhideje znale da je najjače čulo kod ptica čulo vida? I kako su bile sposobne da samostalno obave potrebno genetičko prekombinovanje da bi mogle razviti tako sjajne boje? Ne, davanje nečemu imena koje ima prizvuk “naučnog” ne čini tvrdnje prirodnjaka nimalo naučnijim.
Ili, razmislimo o pčelinjoj orhideji. Ona ima cvet koji liči na ženku pčele. Taj cvet ima cilj da privuče bumbara i to u takvom položaju da ga polen skoro potpuno prekrije. Kako bi bilo moguće naučno objasniti da je biljka smišljeno sama sebe rekonstruisala tako da prevari bumbare da je opraše?
Bog je namerno učinio da je dela stvaranja nemoguće logično objasniti bez Njega. Ali nije On to učinio samo zato da bismo mi uvideli da On postoji. Njegov cilj je mnogo uzvišeniji. On želi prisni odnos sa nama, a to je omogućio kroz spasiteljsko delo svog Sina, Isusa Hrista za nas. On prvenstveno želi da našu pažnju usmeri ka Hristu.
“Jer što se na njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.” (Rimljanima poslanica 1,20)
Izvor: creationmoments
Možda će vas zanimati emisije:
Azil za pse: “Zemlja lutalica”