Otkad je Bog provodio vreme sa Adamom i Evom u Edemskom vrtu, hrišćani su prepoznali vrednost održavanja lične veze sa Bogom. Neki to zovu vremenom predanosti ili trenucima tišine; drugi kažu da rade na duhovnoj disciplini. Ali kako god to nazvali, bitno je da odvojite to posebno vreme za sebe.
On želi da Mu izrazimo svoja istinska osećanja kad razgovaramo sa Njim — onako kako bismo razgovarali sa najboljim prijateljem.
Isus je prisutan i aktivan preko Svetog Duha u svetu. Nakon što je Isus umro i vaskrsao, vratio se svojim učenicima i sledbenicima i proveo određeno vreme sa njima. Novi zavet jasno pokazuje da druženje sa Isusom može da bude stvarnost.
Isus želi da uspostavi odnos sa svojim sledbenicima. On želi da komunicira sa nama. Novi zavet pokazuje ovo na nekoliko načina. Isus nas poziva:„Ostanite u meni.“ Na taj način donosimo duhovne plodove. On je obećao da će biti sa nama do svršetka sveta. Nazvao nas je „prijateljima“. To je pravi odnos.
Bog nam pomaže da gradimo i učvršćujemo ovaj odnos sa Njim. Tada na pozornicu stupaju duhovne discipline. To nisu legalističke zapovesti ili manastirski zahtevi. To su sredstva za razvijanje naše veze sa Isusom.
Molitva
Prva duhovna disciplina je molitva. Postoji samo jedan izveštaj u Bibliji gde se Isus moli puna dvedeset četiri sata. Počeo je da se moli u subotu ujutru i završio u neko doba u nedelju. „A ujutru vrlo rano ustavši iziđe, i otide nasamo, i onde se moljaše Bogu.“
Čak i sa pretrpanim rasporedom, Isus je odvojio vreme da se moli nasamo. Isus se molio i po danu, ali je ponekad produžavao vreme molitve; na primer kada je trebalo da izabere dvanaest učenika, kada je pritisak mnoštva postao prejak, ili kad se približilo suđenje i raspeće. Ponekad bi pozvao učenike da budu deo tog Njegovog molitvenog iskustva.
Molitva je više kao tihi misaoni razgovor sa vrlo dobrim prijateljem nego neki propisani obred ili određena formula.
U ranoj Hrišćanskoj crkvi bilo je ubičajeno da se Isusovi sledbenici mole. Oni su čak bili prepoznatljivi po svojoj posvećenosti molitvi.
„Molite se Bogu bez prestanka“, pisao je Pavle vernicima u Solunu.
Lepo je, mogli biste reći, što su se toliko molili. Ali šta je molitva? Kako da se molim? Šta ona znači za moj život danas, stotinama godina posle njih?
Sećate li se naše definicije duhovnih disciplina? Oni su gradili odnos, a zdravi odnosi zahtevaju komunikaciju i dijalog. Tako je molitva komunikacija i razgovor sa Bogom. Dobar odnos se razvija u oba smera. Mi obično molitvu vidimo kao priliku da pričamo, ali ona uključuje i slušanje u tišini. Psalmista nas poziva: „Utihnite i poznajte da sam ja Bog.“ Prestanak obuhvata i odvajanje vremena da čujemo šta Bog želi da nam kaže.
Molitva je komunikacija i razgovor sa Bogom. Dva velika biblijska izvora učenja o molitvi jesu Psalmi Davidovi i Isusova uzor-molitva. Psalmi su Isusova molitvena knjiga, i često je iz nje citirao u Novom zavetu. Isus je takođe svojim sledbenicima dao uzor-molitvu, zvanu Oče naš.
„Oče naš, koji si na nebesima!
Da se sveti ime tvoje!
Da dođe carstvo tvoje!
Da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu!
Hleb naš potrebni daj nam danas!
I oprosti nam dugove naše
kao i mi što opraštamo dužnicima svojim!
I ne navedi nas u napast, no izbavi nas od zla!“
Hrišćanska molitva se razlikuje od molitvi u drugim verskim sistemima. Mi ne doživljavamo Boga kao tiranina ili diktatora. Umesto toga, zovemo Ga Ocem. To je zaista vrlo lična i neposredna bliskost. Isus se Bogu obraćao sa Abba — omiljenom jevrejskom rečju koja znači tata, a upućuje nas na to da i mi učinimo isto. Ova bliskost utiče na način na koji razgovaramo sa Bogom i kako se molimo.
Iskrenost u molitvi je takođe važna. Kada se molimo, možemo da izrazimo čitav spektar pozitivnih ili negativnih ljudskih emocija, čak i ljutnju i očaj. Dok se sa strahopoštovanjem izražavamo o Božjoj moći, On želi da Mu izrazimo svoja istinska osećanja kad razgovaramo sa Njim — onako kako bismo razgovarali sa najboljim prijateljem.
Molitva je široka kategorija. Ponekad joj pristupamo kao da je to spisak želja za Deda Mraza. Ali ona je daleko više od toga. Lični zahtevi zauzimaju značajan deo molitve, ali i slavljenje Boga, priznanje, spoznaja Božje volje i pitanja u vezi sa svim što ne razumemo.
Molite se jednostavno, recite Bogu šta osećate u srcu i onda slušajte dok vam govori — to je srž molitve. Postoji onoliko različitih molitava koliko ima ljudi koji se mole, ali učinite to na tihom mestu na kome ćete moći da razmišljate bez uznemiravanja.
Proučavanje Biblije
Druga duhovna discipllina je proučavanje Biblije. Bog može da nam govori tokom molitve, ali Njegove poruke su obično jasnije i potpunije dok proučavamo Sveto pismo.
Tokom svoje službe, Isus je često pokazivao duboko poznavanje starozavetnih spisa. Njegova upotreba Pisma podupire tvrdnju da je Biblija nadahnuta ili od Boga data. Već smo proučavali o nadahnuću Biblije; značajno je kako je mi primenjujemo.
Ako je Biblija zaista Božja reč, moramo je proučavati i primeniti u svom životu.
Ima tako mnogo dobrih prevoda Biblije da nije teško razumeti šta ona govori. Možete naći i jednostavne biblijske priručnike koji će vam pomoći da počnete da je proučavate.
Trenuci tišine
Crkva i/ili mala grupa su dobro mesto za proučavanje Biblije, ali je takođe veoma značajno da lično odvojimo određeno vreme savkog dana za druženje sa Bogom.
Moj predlog je da odvojite petnaest do trideset minuta svakog dana za obraćanje Bogu i slušanje. Tako dolazi do pravog rasta.
Evo i nekoliko praktičnih predloga. To nisu teška pravila, već saveti koji mogu da vam pomognu da započnete svoje učeničko putovanje.
- Nađite tiho mesto koje ćete moći redovno da koristite. Odvojte malo vremena u svom dnevnom rasporedu tako da vaši trenuci tišine budu u isto vreme svakog dana. Dobar plan nam pomaže da budemo u odgovarajućem duhovnom raspoloženju za susret sa Bogom. Kad imate puno posla, lako je odustati od ove duhovne oaze, ali ako vam se koji put dogodi da je propustite, nemojte odustati. Dajte sve od sebe i počnite da razvijate tu novu naviku.
- Provedite deo ovih trenutaka tišine slušajući Božju reč iz Biblije. Koristite prevod koji vam odgovara i zapamtite da nema potrebe nastojati da pročitate što više poglavlja. Temeljno razmišljanje o jednom stihu je bolje od brzog čitanja jednog ili dva poglavlja. Možete da se potrudite da zapamtite neke stihove pa ih ponovite tokom dana. Od pomoći mogu da vam budu i druge molitvene knjige, ali Biblija bi trebalo da bude najvažnija.
- Molite se. Govorite Bogu, ali i slušajte. Ponavljam, nema potrebe da žurite. Kako vam Bog daje reči, govorite Mu i, u međuvremenu, slušajte Njega. Molitva je više kao tihi misaoni razgovor sa vrlo dobrim prijateljem nego neki propisani obred ili određena formula.
- Zapišite zapažanja. Od velike koristi može da vam bude vođenje dnevnika, u koji ćete zapisivati zapažanja o vašem duhovnom putovanju. Ukratko zabeležite ono što ste naučili proučavajući Bibliju. Zapišite za koga ste se molili ili šta je Bog stavio u vaš um dok ste razmišljali o porukama iz Biblije. Zapišite brigu ili strah koje ste poverili Bogu. Posle možete da se vratite na to i vidite koliko ste napredovali.
- Počnite sa petnaest do dvadeset minuta; za neke je trideset minuta mnogo bolje. Ne odvajajte previše vremena da vam to ne bi postalo teret. Kako vreme prolazi videćete da sve više vremena odvajate i da to dolazi sasvim prirodno.
Bog želi blisko da komunicira sa vama. Da li ste voljni da uspostavite zajedništvo sa Njim? Pokušajte sa ovim predlogom, otprilike mesec dana, i ako to nije ono što ste očekivali, porazgovarajte sa prijateljem ili vašim sveštenikom o tome, da biste mogli da pronađete način na koji ćete se susresti sa Bogom.
Odlomak iz knjige “Doživeti radost”
Možda će vas zanimati emisije: