Biblija – Da li je to samo još jedna među mnogim knjigama?

Ukoliko postoji Bog koji je stvorio ceo ovaj svet, koji je uz to i sveznajuć, shvatio bi da je njegovim podanicima potrebno bar malo pomoći da sagledaju i shvate sopstveni život. On bi sigurno razumeo da će naš život imati puno problema i da jedino on može pomoći da se oni prevaziđu.

Verovatno se neki među vama pitaju: Koliko je Biblija pouzdana? Dobro pitanje!

Južnoafrički pisac Lorens Van der Post (Laurens Van der Post) pričao je o događaju iz zarobljeništva u Drugom svetskom ratu. Japanci koji su ih uhvatili obavestili su ih da će dan njihovog pogubljenja biti sutradan.

Te večeri došlo je do nevremena: gromovi, munje, užasan vetar. Dok je stajao u svojoj sobi, gledajući napolje, oduševio se prizorom oluje i mirom koji je osetio u sebi, podsetivši se da postoje sile mnogo veće i jače od japanske koja ih je zarobila. Dok je posmatrao kako nevreme zahvata logor, pisao je kasnije, znao je da će sve biti u redu i da će preživeti.

Različiti razlozi i iskustva podstiču ljude da počnu da veruju u Boga i u Bibliju. Lorens Van der Post (Laurens Van der Post) je silu Božju prepoznao u prirodi, Sir Isak Njutn je dokaze pronašao u autentičnosti Biblije, a ja prepoznajem smislenost njenih saveta.

Međutim, mnogi njenu verodostojnost i dalje dovode u pitanje i žele da znaju na čemu je ona zasnovana.

Počnimo o tome šta sama Biblija govori o sebi. Evo izjave apostola Pavla, upućene mladom jevrejskom verniku:

“Ali ti stoj u tome što si naučio i što ti je povereno, znajući od koga si se naučio, i budući da iz malena umeš sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenije u Hrista Isusa. Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen. ” (2. Timotiju 3, 14-17)

Hajde da se pozabavimo izjavom: “Sve je pismo od Boga dano…” Ono što Biblija hoće da kaže o samoj sebi jeste da ona nije samo obična ljudska tvorevina, već je nadahnuta od Boga. Ona sebi pripisuje takav izvor i poreklo koji nam ostavljaju dve opcije: a) možemo je odbaciti kao šarlatansku tvorevinu i prevaru, ili b) prihvatiti da postoji Bog koji je odlučio da sa nama komunicira kroz tu knjigu.

Čak i ako prihvatite da je Biblija nadahnuta od Boga, štato zapravo znači? Mi ne  verujemo da to znači da je doslovno  svaka reč fizički bila ispisana Božjim prstom, niti da je svaka od napisanih reči bukvalno bila izdiktirana proroku koji ju je zapisivao.

Verujemo, naprotiv, da su sve misli, ideje, principi, učenja direktno bili nadahnuti od Boga, koji je samo koristio ljudska oruđa da zabeleže te misli ljudskim jezikom.

Ovo je važno jer, kad verujete da su njihove misli bile nadahnute, da su ljudi sami bili pokrenuti od Boga da ih zapišu, onda se nećete zbunjivati i shvatićete da su razlike i neke nepodudarnosti koje se nalaze u Bibliji plod ljudskog izražavanja, dok su same misli i ideje nadahnute od Boga. Baš poput svedoka policije čiji se izveštaji o nekom događaju neznatno razlikuju u nekim sitnim detaljima, pisci Biblije su svi bili samo obični ljudi i ponekad se i detalji njihovih priča takođe razlikuju.

Cilj Biblije nije da ponudi priče koje su preslikane u svakom detalju, njena svrha je da pruži odgovore na presudna životna pitanja: Otkud mi ovde? Kako treba da se ponašamo? Odakle potiče zlo? Ima li nade nakon ovog života – i ako ima, šta je to i kako stići do toga? Koja je tajna uspešnih odnosa? Šta je najvažnija stvar u životu? Po mom mišljenju, ovo su veoma važna pitanja. I, da, dešava se da hrišćani ne žive u skladu sa onim čemu su naučeni, ali mnogi od njih ipak pokušavaju!

Verovatno se neki među vama pitaju: Koliko je Biblija pouzdana? Dobro pitanje!

Ukoliko počnemo sa Novim zavetom, možemo pronaći neverovatno puno dokaza u prilog tačnosti rukopisa. Postoje doslovno hiljade i hiljade novozavetnih rukopisa na originalnom grčkom i drugim jezicima. U biblioteci Dablinskog koledža Svetog Trojstva možemo naći lepo ilustrovanu knjigu (Book of Kells), završenu 800. godine nove ere koja sadrži prepise sva četiri novozavetna Jevanđelja.

Autentičnost Starog zaveta je više puta bila dovođena u sumnju baš zato što su donedavno najstariji pronađeni spisi datirali iz 11. i 12. veka. Mogu li ovi dokumenti biti pouzdani? Kasnije su pronađeni Svici sa Mrtvog mora. Ove kopije sadrže većinu knjiga Starog zaveta, a stari su oko dve hiljade godina; mnogo stariji nego prethodni prepisi iz 11. i 12. veka. I na čuđenje mnogih, izuzevši neke manje gramatičke i pravopisne greške, izveštaji su začuđujuće isti.

A šta možemo reći o nadahnutosti ove knjige? Kako znamo da nije samo jedna stara knjiga poput mnogih drugih?

Iznad svega, tu je zadivljujuća sila proročanstava. Hajde da pogledamo jedno proročanstvo čije se ispunjenje može odmah videti: “Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.” Matej 24,35

Upravo u ovom trenutku, dok čitate ili slušate ove reči, to proročanstvo se ispunjava. Proteklo je skoro dve hiljade godina, a ove Isusove reči se još uvek čitaju i izgovaraju. Njegove reči, baš kao što je i On sam kazao, ne prolaze.

Još nešto što je interesantno jeste trajnost Biblije; uprkos viševekovnim pokušajima da se iskoreni, da se opovrgne, ova knjiga i dalje je najviše prodavana knjiga na svetu.

Bez obzira ko smo, svi se mi s nečim rvemo u svom životu, bilo da je to nedostatak samopoštovanja, položaj u društvu, sukobi, loši međuljudski odnosi, itd. Izgleda da svi imamo poneko pitanje u vezi sa svojim životom:

* Koji je smisao našeg života?

* Zašto smo ovde?

* Kako smo dospeli ovde?

* Kako da prihvatimo smrt?

* Šta se dešava kada čovek umre?

* Postoji li nešto iza života?

* Zašto patnje, bolesti i zlo?

* Gde je pravda?

* Zašto su naše porodice u tolikim problemima?

* Kakvi treba da budu naši uzajamni odnosi?

* Možemo li ikada pronaći sreću?

* Kako da postupamo jedni prema drugima?

* Kako rešavamo problem depresije, otuđenosti i siromaštva?

* Otkuda toliko bolesti zavisnosti,nasilja, kriminala, ratova i izopačenosti?

Lista se nastavlja u nedogled…

I tu nastupa Biblija, jer je ona napisana kao vodič, da nam pomogne da razumemo sve ovo, da premosti i popuni procepe. Ona je naš udžbenik sa uputstvima; jedino što nam preostaje da činimo jeste da je čitamo.

To je neverovatna knjiga! Govori nam da smo bića stvorena po Božjem obličju, da smo stvoreni sa određenim ciljem. Uči nas kako da usmeravamo svoje međuljudske  odnose, kako da upravljamo novcem i govori nam o tome koje su najvažnije vrednosti u životu.

Biblija ti takođe govori da nisi sam, da ne moraš o sebi sam da se staraš, nego da postoji Bog koji te poznaje i koji brine za tebe. Pre više godina, romanopisac Tomas Volf (Thomas Wolfe) pisao je o moćnom uticaju usamljenosti koja je, po njegovim rečima, “centralni i neizbežni deo ljudskog postojanja”.

Na mnogo načina, nešto najveće u vezi sa Biblijom jeste kako ona menja život. Svi mi u sebi vidimo ponešto za šta bismo želeli da je drugačije. Svi se borimo sa lošim navikama, iskušenjima ili zavisnostima. Biblija nam ukazuje na izlaz. Nema ničeg magičnog u samoj knjizi; magično se nalazi o Onome na koga knjiga ukazuje, na silu koja je stvorila svemir. On nas može promeniti. Ta sila, taj Bog, može nam pomoći da raskinemo sa robovanjem navikama, stavovima ili zavisnostima koji vladaju u našem životu.

U više navrata Biblija govori o pojmu davanja “novog života”. U brojnim odlomcima, u različitim kontekstima, govori nam se o tome kako postati nova osoba, dobiti novi život, šansu u smislu “ponovnog početka”, potpunog očišćenja. To je osnovno Božje obećanje nama, prilika da krenemo iznova. Kako se to događa, kad se dešava, šta to znači… odgovor na to ne nalazimo u prirodi, nipošto slučajno, nego u Bibliji. Sve je to u jednoj knjizi koju je napisao Bog kako bi komunicirao sa svojim voljenim narodom.

Autor: prof. dr Miroslav Pujić

Odlomak iz knjige “Mostovi života”

 

Možda će vas zanimati emisije:

Budućnost sveta otkrivena u snu

Isus učitelj

(Visited 1.578 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.