Ne raspada vam se brak – jednostavno, prva godina roditeljstva je jako teška

“Stvarno ne znam da li ćemo uspeti!”, prijateljica mi je poslala poruku pre nekoliko sedmica.

Zamišljam je dok kuca te reči. Iscrpljenu dok ljulja bebu u rukama. Po dolasku novorođenčeta na svet kuća joj je u totalnom haosu. U nemoj tišini provodi vreme usamljena dok joj muž radi prekovremeno kako bi zaradio dovoljno za uvećane troškove i potrebe. Suze očaja slivaju joj se niz lice.

U njenim rečima, prepoznala sam sebe od pre pet godina… I ja sam bila u takvoj situaciji – novopečena mama zaslepljenja uticajem koje roditeljstvo vrši na moj brak.

Pre dece, moj muž i ja smo imali, kako sam mislila, idiličan odnos. Retko smo se prepirali, bili smo zaljubljeni do ušiju i slagali se gotovo u svemu – našim vrednostima, našim snovima o budućnosti, načinu na koji bismo želeli da jednog dana odgajamo decu.

Ali, onda je prva beba ušla u naš život i ta snažna, nesalomiva i savršena veza za koju sam mislila da imamo skoro da se raspala pod teretom novopečenog roditeljstva.

U trenuću oka, više nismo bili odgovorni samo za sebe, već smo, iznenada, morali da brinemo o jednom novom, tananom životu.

Više nismo imali vremena jedno za drugo kao nekada. Izlasci su postali samo lepa uspomena, a i onih par koje smo uspeli da “ukrademo” bili su nekako zbrzani i ometani nerovozom da se što pre vratimo svom sinu i uverimo da je s njim sve u redu.

Moji postporođajni hormoni su divljali. Bila sam razdražljiva, previše emotivna i nerazumna.

Osobine mog muža koje sam nekada smatrala tako dragim sada su mi izgledale odvratne i frustrirajuće. Prevrtala bih očima na njegove šale. Iznervirala bi me njegova opuštenost.

Kada bi pokušao da me podrži, ja bih ga napala, smatrajući da on ne može da razume svu težinu materinstva. “On me uopšte ne razume!”, mislila sam.

Niko nije spavao. Smenjivali smo se u ljuljanju naše plačljive bebe po celu noć – a naš nekadašnji opušteni ritam delovao nam je kao daleka prošlost. A kada bi on zaspao, ja bih ga ljubomorno posmatrala s drugog kraja sobe dok bih unezvereno ljuljala bebu u kolevci.

Osećala sam se ogorčeno, pa čak i gnevno.

Malo po malo – ili možda odjednom, nisam baš sigurna – počelo je da mi deluje da se naš „snažan“ brak raspada.

Ta prva godina je bila zaista jako teška iz mnogo razloga. I vrlo dugo nisam bila sigurna da ćemo uspeti.

Ono što je stvari učinilo još gorim bilo je osećanje da smo potpuno, totalno usamljeni u tome. Prijatelji oko nas su imali bebe i izgledali srećnije nego ikada. Šta je to  bilo pogrešno s nama kada je ono što bi treblo da bude najveći blagoslov u našem životu uspelo da dovede našu vezu gotovo do tačke pucanja?

Nekako, uz pomoć milosti, razgovora i podrške najbližih, pregurali smo tu prvu godinu. A onda lagano, dok smo se navikavali na roditeljstvo, naš odnos je počeo da se isceljuje.

Dosta pre toga, jedna draga prijateljica koja se udala i dobila dete nekoliko godina pre mene priznala mi je da ona i njen suprug skoro da nisu uspeli da prevaziđu tu fazu novorođenčeta u domu.

Bila sam iznenađena. U njihov brak sam gledala kao u uzor dobrog braka i nisam mogla ni da zamislim da bi on mogao biti u krizi. U tom trenutku mi je sinulo da ta muka prve godine nije nešto kroz šta smo prolazili samo moj suprug i ja.

To životno iskustvo snažno utiče na većinu veza – pa ipak retkost je da neko o tome otovoreno priča. Međutim, možda bi trebalo da o tome govorimo. Možda to dugujemo onima koji dolaze posle nas.

Negde tamo, postoji neka novopečena mama koja čita ovo sa bolom u grudima dok se pita da li će njen brak preživeti tu tranziciju u materinstvo. I ja želim da kažem samo ovo:

Biće bolje!

Nemojte me pogrešno razumeti – nije lako! U stvari, stvarno je jako teško!

Biće potrebno mnogo razgovora.

Mnogo davanja i primanja.

Mnogo ustupaka.

Mnogo volje da se potrudite da stvari sagledate iz ugla gledanja vašeg partnera.

Mnogo suza i rasprava.

Mnogo posvećenosti za koju uopšte niste ni znali da imate.

Možda će čak biti potrebno i odlaziti kod bračnog savetnika ili koristiti lekove za stabilizaciju hormona. Meni je bilo potrebno i jedno i drugo.

Ipak, ako radite na tome, ako se posvetite očuvanju svoje bračne zajednice, biće bolje!

A kada bude, otkrićete da je vaša ljubav još jača i iskrenija nego što ste mogli i da sanjate.

Shvatićete da imate odnos koji može da izdrži sve teškoće i iz njih izađe još bolji i čvršći.

Iznad svega, pronaći ćete ljubav za koju je vredno boriti se, a onda će vaša bajka postati stvarnost.

Izvor: herviewfromhome

 

Možda će vas zanimati emisije:

Dovoljno dobra porodica

Emotivno zdravlje i dobrobit

(Visited 11 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *