Kada logika nije baš tako logična

Biblija nas poziva da obnovimo svoj um u Hristu. Mi tako lako zaboravimo na duhovno; duhovne stvari nam nisu ni nakraj pameti, za razliku od našeg prirodnog okruženja i fizičkog sveta, koji zahtevaju našu stalnu pažnju, provociraju nama prirodnu ljudsku logiku i podstiču ono što je pod našom kontrolom. Ta naša fizička stvarnost, kada je reč o traženju Boga, više nas ometa u tome nego što nam pomaže. Potrebno je vreme, ali uz strpljenje i posvećenost prevazilaženju naših prirodnih sklonosti mi možemo sebe istrenirati da prosuđujemo slično Bogu i da kod sebe izgradimo neku vrstu božanske logike. To ne znači da kažemo da ćemo ikada biti sposobni da u potpunosti shvatimo Njegove tajnovite i uzvišene puteve, već da možemo naučiti da razmišljamo dublje od onoga kako nas naše prirodne sklonosti usmeravaju…

“O, dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijega! Kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putevi!” (Rimljanima 11:33).

“A onome koji može još izobilnije sve činiti što ištemo ili mislimo, po sili koja čini u nama, Onome slava u crkvi po Hristu Isusu u sve naraštaje va vek veka. Amin.” (Efescima 3:20-21).

“I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kušati koja je dobra i ugodna i savršena volja Božija.” (Rimljanima 12:2).

“Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i On će upravljati staze tvoje.” (Priče Solomunove 3:5-6).

“Nauči nas tako brojiti dane naše, da bismo stekli srce mudro.“ (Psalam 90:12).

“Kad dođe oholost, dođe i sramota; a u smernih je mudrost.” (Priče Solomunove 11:2).

“Bolje je uzdati se u Gospoda negoli se oslanjati na čoveka.” (Psalam 118:8).

“Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.“ (Priče Solomunove 14:29).

“Strah je Gospodnji nastava k mudrosti, i pre slave ide smernost.” (Priče Solomunove 15:33).

“Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje, a usta bezumnih prosipaju bezumlje.” (Priče Solomunove 18:2).

“Kad dođe oholost, dođe i sramota; a u smernih je mudrost.” (Priče Solomunove 11:2).

Molim vas, primetite da ovi božanski principi zapisani u Psalmima i Pričama Solomunovim ne prikazuju ljudsku logiku. Kao što je naglašeno, naša logika nam kaže da činimo stvari koje će u nama izazivati osećaj ponosa, koje će produžiti naš život na ovoj Zemlji po svaku cenu i podstaći nas da instinktivno i emotivno odreagujemo gotovo na sve. Ljudska, telesna logika nam sigurno nikada neće reći da izaberemo poniznost ili strah Božji!

Izvor: faithwriters

 

Možda će vas zanimati emisije:

Isus učitelj

Unutrašnja dioptrija našeg bića

(Visited 206 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *