Strah.
Tako je lako zaglaviti se u njemu. Dozvoliti mu da vas blokira.
Bio sam tamo mnogo puta u životu.
Strah me, na primer, sputavao kod stvari kao što su:
Isprobavanje novih stvari. Sputavao me je da probam neki novi specijalitet ili novi hobi, jer sam se bojao da ću imati loše iskustvo ili neću uspeti. I tako sam se držao svoje uobičajene rutine i izbora.
Pozivanje devojke da izađemo. Nisam želeo da rizikujem da budem odbijen ili da u očima drugih ljudi izgledam kao budala.
Da živim svoj život onako kako sam duboko u sebi želeo. Strah me je stisnuo i smireno mi objasnio da bi bilo najbolje i najudobnije da ostanem tu gde jesam i da ne radim ništa novo. I mnogo puta sam tužno verovao u strah i zaglavio se na mestu gde, iskreno, duboko u sebi nisam želeo da budem.
Strahovi koje imamo zasnivaju se na tome kako razmišljamo o stvarima. Destruktivne misaone navike mogu stvoriti mnogo straha koji je zaista nepotreban i štetan.
Ali postoje i načini za rukovanje ovim navikama kada se pojave, kako bi ih – vremenom – zamenili zdravijim navikama.
Stoga bih danas želeo da podelim 6 destruktivnih misaonih navika koje izazivaju strah i šta da uradite umesto da ih pustite da vam slobodno lutaju po glavi.
1. Strah držite maglovitim i nedefinisanim.
Sve dok je vaš strah da nešto učinite maglovit i nedefinisan i samo vam lebdi u glavi, sputavaće vas i često jačati s vremenom.
Šta raditi umesto toga:
Postavite sebi ovo pitanje: šta je najgore što bi se realno moglo dogoditi?
I ne treba samo sekundu ili dve da odgovorite.
Sedite sa olovkom i papirom. Odvojite vreme da stvarno razmislite o tome i napišete realno najgori scenario.
Ovo će:
Uneti puno jasnoće u ono čega se zaista bojite.
Ublažiti prilično nejasne strahove ili scenarije katastrofe koji su vam se možda odvijali u mislima.
Pomoći će vam da shvatite da se često možete prilično brzo povratiti, čak i ako najgori scenario nekako postane stvarnost.
2. Strah zadržavate za sebe.
Kad taj strah zadržite za sebe, prema mom iskustvu, on lako može preuzeti kontrolu nad vašom maštom i stvoriti užasnu i parališuću noćnu moru u vašem umu.
Biti nasamo sa strahom čini da se lako gubi kontakt sa stvarnošću.
Šta raditi umesto toga:
Pisanje, kao što je gore pomenuto, sigurno može pomoći. Još jedan korak koji možete preduzeti je da podelite svoj strah sa nekim drugim.
Deljenjem i dobijanjem nekih usmerenih informacija od prijatelja ili člana porodice, ta noćna mora se često može brzo izduvati kao balon i videti onakva kakva zaista jeste.
I samo razgovor o tome sa nekim ko zaista sluša oslobodiće puno vaših unutrašnjih napetosti.
3. Fokusirate se na aspekte koji će vas zaglaviti.
Ako se usredsredite samo na negativne stvari koje bi se mogle dogoditi pri suočavanju sa svojim strahom, biće vrlo teško započeti kretanje napred.
Šta raditi umesto toga:
Potrebna je promena perspektive.
Možete je dobiti razgovorom sa prijateljem ili članom porodice i razmenom ideja i iskustava o tome kakve mogućnosti predstoje ako se pokrenete.
To radite fokusirajući se na pozitivno i na to zašto želite da krenete ka onome čega se bojite.
Nekoliko pitanja koja su mi pomogla da pronađem konstruktivniju i pozitivniju perspektivu kada se suočim sa strahom su:
Koje potencijalne prednosti želim i mogu imati preduzimanjem ovih radnji?
Koje su potencijalne prednosti u jednoj godini ako krenem tim putem? A za pet godina?
I kakav će biti moj život za pet godina ako nastavim plašljivim putem kojim danas idem?
Razgovarajte sa nekim o ovim pitanjima. Ili izvadite papir i zapišite odgovore. Ili uradite oboje.
4. Pogrešno tumačite mali broj informacija koje najčešće imate.
Lako je uzeti malo iskustva – možda samo jedno – i doživljavati ga kao dokaz nečega trajnog i zastrašujućeg u vašem životu.
Šta raditi umesto toga:
Preispitujte svoje strahove i na čemu se oni temelje.
Ponovo sedite sa tom olovkom i papirom. Razmislite o tome koje dokaze imate u svojim sećanjima za svoj strah i verovanje.
Umesto na način na koji je obično vidite, pokušajte da novim očima sagledate situaciju koju je danas stvorio vaš strah.
To mi je pomoglo da, na primer, smanjim strah od društvenog odbijanja.
Osvrnuo sam se na nekoliko situacija iz svoje prošlosti koje su stvorile i potakle taj strah.
I shvatio sam da:
Iskreno, možda sam pogrešno protumačio da sam odbijen u nekim od tih situacija.
Često nisam bio odbijen jer nešto nije bilo u redu sa onim što sam ja uradio, već jednostavno zato što nismo bili realno dobar par jedno za drugo. Ili zato što je druga osoba imala loš dan ili zato što je jednostavno želela da me spusti da bi se osećala bolje u tom trenutku.
Ovo je bilo iskustvo otvaranja očiju i takođe mi je pomoglo da shvatim da se sve ne odnosi na mene i ono što radim. I da naša sećanja često mogu biti prilično netačna i nekorisna ako se kasnije ne preispitaju.
I da naš um voli da stvara obrasce i zaključke na osnovu vrlo malo dokaza ili malo iskustva.
5. Pokušavate da potisnete strah.
Kada pokušate da poreknete strah u svom životu, kada ga pokušate odgurnuti ili ne razmišljate o njemu, on često može ojačati.
Šta raditi umesto toga:
Poslednjih godina otkrio sam da potiskivanje straha sigurno može uspeti i pomoći vam da ne budete paralizovani u akcijama. Ali takođe sam otkrio da ponekad može biti korisnije prihvatiti strah.
Prihvatite da je tu, umesto da na primer pokušate da kažete sebi da se fokusirate na pozitivno.
To može zvučati pomalo nejasno, pa evo kako to radim.
Disanje. Udahnite nekoliko puta i usredsredite se samo na vazduh koji ulazi i izlazi da biste se malo umirili i skoncentrisali.
Recite sebi nešto poput: „Da, strah je tu. Jednostavno je prisutan u ovom trenutku.“
Unesite taj osećaj straha i pustite ga da bude tu u vašem telu i umu. Biće neprijatno. Ali samo na kratko.
Jer ako ga pustite unutra, nakon nekog vremena – često samo nakon nekoliko minuta neudobnosti iz mog iskustva – strah počinje da gubi snagu. Postaje mnogo manji ili se čini da samo odlebdi.
I postaje mnogo lakše ponovo razmišljati jasno i konstruktivno.
6. Otežavate akciju više nego što je potrebno.
Ako mislite da morate preduzeti velike, herojske i rizične korake da biste prevazišli svoj strah, to često može dovesti do još više straha i do nepreduzimanja bilo kakve akcije.
Šta raditi umesto toga:
Korisniji način za rešavanje stvari je ako ne ulazite odjednom naglo. Već umesto toga da samo “umočite nožne prste”. Da napravite mali korak napred, ali da to učinite danas ili što pre možete.
I da polako napravite taj prvi korak ako želite.
Najvažnije je da se počnete kretati. Da počnete da gradite zamah napred kako biste mogli da preduzimate više malih i možda sporih koraka napred.
Radeći stvari na ovaj način, ne samo da ćete stvoriti zamah, već i samopouzdanje i proširiti svoju zonu udobnosti. A sve ovo će vam kasnije olakšati preduzimanje malo većih koraka ako želite.
Izvor: positivityblog
Možda će vas zanimati emisije: