Da li ste se ikada zatekli da radite na važnom cilju a onda spektakularno propali jer ste učinili nešto glupo?

Ili, možda se osećate stresno i uznemireno kada pokušavate da postignete nešto važno. Značajni ciljevi čine da se osećate sve frustriranije, obeshrabrenije i besnije na sebe. Ova osećanja vas zarobljavaju i sprečavaju da radite ono što treba.

Sve su to znakovi samosabotaže.

Samosabotaža nagriza vaše samopouzdanje i samopoštovanje i utiče na vaše odnose sa drugima. Sa svakim neuspelim pokušajem da uradite stvar koju želite, sami sebi „dokazujete“ da to ne možete ili ne biste smeli da uradite.

Bez obzira na samosabotirajuća ponašanja koja imate, neophodno je da ih prevaziđete ako želite da maksimalno iskoristite svoj život i svoju karijeru.

Srećom, možete izbeći samosabotirajuće ponašanje, a ovaj članak vam pokazuje kako.

Šta je samosabotaža?

Sabotaža je čin uništavanja ili potkopavanja nečega, često na prikriven način. Obično podrazumeva direktno i namerno učešće diverzanta – zato se reč najčešće koristi u vezi sa špijuniranjem ili u poslovnim situacijama kada insajder nanosi štetu.

Termin samosabotaža koristi se kada je ovo destruktivno ponašanje usmereno na vas same. U početku možda nećete ni primetiti da to radite. Ali kada negativne navike stalno podrivaju vaše napore, one se mogu smatrati oblikom psihološkog samopovređivanja.

Znaci samosabotaže

Samosabotaža se može manifestovati u mnogo različitih ponašanja, jedinstvenih za svaku osobu. Ali postoje neki uobičajeni primeri koji se ponavljaju.

Možete „zaboraviti“ rok ili, na primer, ne pripremiti prezentaciju kako treba. Možda stalno kasnite na posao. Više puta odlažete nešto što trebate učiniti, iako znate da to morate završiti.

Možda započinjete projekte, ali ih nikada ne završavate. Osećate se nesposobnim da nastavite, čak i kada vam se pruži uzbudljiva prilika. Ili možda sanjate da napravite nešto od velikog ličnog značaja, ali nikada ne prelazite na bilo šta oko toga.

Još jedan prepoznatljiv znak samosabotaže je taj što se zaustavljate bez ikakvog racionalnog razloga kada pokušavate da postignete svoje ciljeve. Veština i volja su tu, ali nešto vas sprečava da napredujete.

Samosabotaža je često pokrenuta negativnim samogovorima, gde sami sebi kažete da ste neadekvatni ili nedostojni uspeha. Nađete se kako razmišljate poput: „Ne možeš to da uradiš!“ „Ne zaslužuješ to.“ „Ako i pokušaš, u svakom slučaju ćeš verovatno propasti.“

Verovatno smo svi u jednom trenutku iskusili ovakva ponašanja. Ali neki od nas su skloniji samosabotaži od drugih, i može biti teško priznati da to radimo. Dakle, nemojte ignorisati ili potcenjivati znakove – samosabotaža može pojačati pogrešno postavljen osećaj bezvrednosti i pružiti opravdanje za negativne misli koje nemaju osnova u stvarnosti.

Samosabotaža i samopoštovanje

Jedan od ključnih razloga zašto ljudi samosabotiraju je nedostatak samopoštovanja. Ovo može imati mnogo različitih uzroka, ali efekti su isti: osećaj bezvrednosti, uverenje da ne zaslužujete uspeh, pa čak i mržnja prema sebi.

Možda brinete da će, ako ne uspete, vaša porodica  misliti da ste nesposobni ili da će vaši saradnici biti ljubomorni ako budete uspeli. Ove duboko usađene misli i osećanja izazivaju negativan samogovor, što podgreva vaše strahove i samosabotirajuće ponašanje.

Neki ljudi sami sebe sabotiraju jer im se čini da tako imaju kontrolu nad situacijom. Sabotiranjem, a zatim spasavanjem situacije, mogli bi kratkoročno podići svoje samopouzdanje. Možda im ovo čak izgleda privremeno uzbudljivo. Međutim, pokazalo se da su ove „nagrade“ dugoročno destruktivne.

Kako vas oštećuje samosabotaža

Samosabotaža vas na više načina podešava za neuspeh.

Prvo, pojačava negativna ponašanja koja uništavaju vaš potencijal za uspeh. Na taj način se može desiti da neprestano ne ispunjavate ciljeve koje ste sebi postavili.

Takođe može oštetiti vašu reputaciju. Ako ne uradite ono što kažete da nameravate, postoji stvarni rizik da bi vaš šef i kolege mogli da vas vide kao nepouzdanog, neobuzdanog, lenjeg ili bez poleta.

Ljudi koji se samosabotiraju takođe se mogu ponašati pasivno-agresivno i imaju problema sa upravljanjem besom. Te tendencije štete odnosima sa prijateljima, porodicom i saradnicima.

Takvi neuspesi i razočaranja stvaraju dalje osećanje krivice i frustracije. I vremenom ovo može prerasti u sramotu, što dovodi do niskog samopoštovanja.

Pobeđivanje samosabotaže

1. Prepoznajte svoje samosabotirajuće ponašanje

Da biste zaustavili samosabotažu, prvo treba da prepoznate sopstveno samosabotirajuće ponašanje.

Razmislite o ciljevima koje ste dugo imali, ali nikada niste postigli. Postoje li određena područja u kojima odlažete sa donošenjem odluke? Da li patite od nedostatka motivacije, čak i kod važnih stvari?

Razmotrite nešto u čemu često ne uspevate, bez očiglednog razloga. Da li nešto radite ili ne radite što stalno frustrira druge ljude (posebno vašeg šefa)? Postoji li neka aktivnost ili zadatak koji vas nervira i izaziva vam nezadovoljstvo jer znate da biste to mogli uraditi ili učiniti bolje?

Možda je bolno postavljati sebi takva pitanja, ali važno je. Prilagodite se problemskim situacijama da biste mogli bolje razumeti šta se dešava.

2. Razumevanje emocija koje vode ka ponašanju

Samosabotiranje često potiče od osećanja teskobe, besa i bezvrednosti.

Na primer, možda ste namerno ostavili izveštaj nedovršenim, jer vas je šef ignorisao u hodniku, a to vas je naljutilo i uznemirilo. Događaj je pokrenuo emociju, što je zauzvrat dovelo do samoporazne akcije.

U stvari, vaš šef je možda duboko razmišljao o nečem drugom i bio bi šokiran i ožalošćen kad bi shvatio da vas je uznemirio. Ali vaš emotivni odgovor to ne uzima u razmatranje.

Uvek imajte za cilj da upravljate svojim emocijama, tako da se ne obavežete na ponašanja koja imaju negativne posledice ili koja nepravedno utiču na druge.

Primetite upozoravajuće znake koji upućuju na bes i anksioznost pre nego što izmaknu kontroli.

3. Uočite razmišljanje ili verovanja koja uzrokuju negativne reakcije

Šanse su da su emocije koje su dovele do vašeg negativnog ponašanja uzrokovane iracionalnim mislima. Razmotrite dokaze za te misli – u gore navedenom primeru, vaš šef nije bio prezriv jer vas ne volit, već je imao mnogo drugih stvari o kojima je trebao da razmišlja.

Zapazite šta govorite sebi kada se bavite samosabotiranjem. Zapišite sve svoje negativne razgovore sa sobom, koliko god to glupo ili nerealno izgledalo.

Idealno vreme za to je kada se bavite tim ponašanjem. Nadgledajte svoj „tok svesti“ i zapišite ga. U našem primeru biste se mogli uhvatiti kako razmišljate: „Ja sam takav gubitnik, moj šef je verovatno stigao do kraja svog strpljenja sa mnom!“

Kad znate šta je vaš negativni govor o sebi, zapitajte se koja dublja uverenja leže iza ovog samosabotirajućeg razmišljanja. Da li su ta verovanja racionalna? Da li se zasnivaju na nekim jasnim činjenicama?

4. Promenite svoja ponašanja, emocije i misli

Kako postanete svesni negativnih emocija, ponašanja i misli koje pokreću samosabotažu, možete početi da ih rešavate. A ako možete da promenite jedan od ova tri aspekta, i druga dva će se lakše promeniti.

Zamenite negativno razmišljanje logičnim, pozitivnim afirmacijama. Preokrenite svoje pretpostavke i steknite neku preko potrebnu perspektivu.

Zatim povežite ovaj novi pozitivan samogovor sa onim što možete postići i onim što želite postići. Kada se vaše veštine, uverenja i ponašanja usklade, možete stvoriti mentalna, emocionalna i fizička stanja neophodna za obavljanje onoga što zamislite.

5. Razvijte samopodršku

Kada prepoznate i počnete da pobeđujete lažne samogovore koji uzrokuju samosabotirajuće ponašanje, možete početi da obnavljate svoje samopoštovanje.

Razmotrite sledeća pitanja:

Šta možete reći o sebi što je pozitivno ili ohrabrujuće?

Koje mogućnosti imate? Postoji li više načina da postignete svoj cilj?

Možete li izgraditi samopouzdanje postavljanjem i postizanjem manjih ciljeva na putu ka postizanju većih?

Zatim iskoristite svoje odgovore da biste smislili poruku koja vas nadahnjuje da krenete u pozitivnom smeru. Na primer, „Iako ovaj projekat možda neću završiti na vreme, znam da imam resurse i veštine koji su mi potrebni da uspem. Kada počnem da se bavim projektom, znam da ću se osloboditi stresa i anksioznost koje sam nosio dok sam odugovlačio“.

Izvor: mindtools

 

Možda će vas zanimati emisije:

Zašto je teško suočiti se sa životnim problemima

Zašto pametni ljudi prave glupe greške?

Kako se suočavati sa izazovima?