7 načina da prestanete s gubljenjem vremena na radnom mestu

Autor: Elizabet Nolan Braun (Elizabeth Nolan Brown)

Ja sam verovatno poslednja osoba na svetu koja bi trebalo da vam piše o tome kako da prestanete da odugovlačite sa obavljanjem poslova. Odugovlačenje je moj princip rada još od srednjoškolskih dana, ako ne i ranije. Mislim da sam počela da pišem kao dnevni izveštač, a potom i kao svakodnevni bloger, jednim delom i zbog toga što su mi bili neophodni strogi rokovi kako bih bilo šta dovršila na vreme. Skoro da nikada ne prekoračim rokove, ali uglavnom posao završavam neposredno pred isticanje roka. Gotovo da sam patološki nesposobna da radim na nečemu ukoliko nemam precizno utvrđen rok do koga to mora biti obavljeno. U 28. godini dijagnostifikovan mi je ADHD (Attention deficit hyperactivity disorder) – poremećaj nedostaka pažnje i hiperaktivnosti, za koji mislim da predstavlja samo deo problema (nije izgovor, ali jeste objašnjenje). Ukratko: ja odugovlačim! Da li i vi odugovlačite? Hajde da ispitamo postoj li način da se to bar malo promeni.

Sakupila sam savete iz mnogih časopisa, od “Real Simple” do “Scientific American”. Ne mogu da garantujem da će išta od toga da uspe, ali možda ipak vredi pokušati. Sveukupna tendencija je konstantni porast broja onih koji odugovlače i odgađaju izvršavanje zadataka: 1978. godine oko 5% Amerikanaca je sebe opisalo kao hronične odlgače obavljanja poslova, a danas je taj procenat porastao do 26%. Bilo da pripadate toj jednoj četvrtini hroničnih odlagača, bilo da samo ponekad dozvolite da vas vezanost za računar odvoji od obaveza, evo nekoliko saveta za povećanje produktivnosti, odobrenih od strane  stručnih lica.

1. Shvatite da odugovlačenje nije vaša sudbina.

Odugovlačenje nije urođeno, već predstavlja stečenu naviku, koja je obično u vezi sa emotivnim reakcijama. To znači da vi možete naučiti da reagujete na drugačiji način i da ne odlažete stvari unedogled. “Hronično odugovlačenje obično prate anksioznost, depresija i prenaglašena samokritičnost. Istraživanje pokazuje da oni koji stalno odugovlače koriste zabave i razna iskušenja kao način da neutrališu negativna osećanja. Učenje efikasnijih tehnika za regulaciju emocija može uticati na smanjenje tendencije odlaganja važnih poslova i pomoći ljudima da se posvete ostvarenju svojih ciljeva.” (“Scientific American”). Ali, ne odugovlače svi iz istog (niti iz samo jednog) razloga. Stoga, utvrđivanje uzroka svog ponašanja predstavlja prvi korak na putu vašeg isceljenja. Neki se teško odupiru uticaju društvenih mreža, dok drugi uživaju u naletu adrenalina što se više približava krajnji rok za odrađivanje nekog posla, itd.

2. Učinite to postepeno, korak po korak.

“Jedan od razloga našeg odugovlačenja je to što mi podsvesno ne možemo da se izborimo sa obimom ili težinom zahteva zadatka koji je pred nama.” (“Lifehack”). Pokušajte da podelite posao na manje celine i da se usredsredite samo na jedan njegov deo u datom trenutku. “Ako i posle deljenja zadatka na manje jedinice nastavite sa odlaganjem, podelite i te manje zadatke na još manje. Uskoro će vam zadatak postati toliko jednostavan da ćete pomisliti: ‘Pa ovo je tako prosto! Zašto to ne bih odmah odradio!” Podela čitavog posla na manje i jednostavnije zadatke pomoći će vam da bolje isplanirate vreme potrebno za obavljanje zadatka, umesto da vam se taj posao u nekom nedefinisanom obliku vrzma po glavi i čeka da bude odrađen.

3. Samo donesite odluku.

Kada odugovlačite, vi u stvari želite da nešto uradite, ali ne preduzimate korake u skladu sa onim što želite. Tada dolazi do unutrašnjeg sukoba. Vaša dela vam uvek šalju povratnu informaciju o tome ko ste. Svakako da vam može biti od pomoći ukoliko sebi često ponavljate da vredite i da ste samouvereni. Ali, samouvereno preduzimanje akcija u skladu sa vašim težnjama je ono što će najjače uticati na izgradnju vašeg samopouzdanja i doživljavanja sebe kao samouverene osobe. Kada odugovlačite s preduzimanjem akcije, vi gubite samopouzdanje i sami sebi šaljete signale da ste neodlučna osoba. 

4. Naučite se na primeru jednog blogera.

Leo Babauta, bloger i zastupnik zdravog načina života, piše kako mu je “oslobađanje od stega” pomoglo da prestane da odugovlači. “Da bi se oslobodio onoga što me ometa kao i lažnih potreba koje prouzrokuju odlaganje”, kaže Babauta, “obratio sam pažnju na svoju potrebu da svaki čas proveravam (elektronsku poštu i razne sajtove). Uvideo sam da sam želeo da izbegnem strah od nepoznatog tako što ću pribeći sigurnosti onoga što mi je blisko i lako. Shvatio sam da mi u stvari nije bio neopohodan beg u ‘zonu komfora’. Ništa mi se loše neće desiti ni u toj ‘zoni nelagode’. U stvari, baš onda kada bih napustio ‘zonu komfora’, dešavale su mi se najbolje stvari.”

5. Ponovo otpočnite svoj radni dan u 14 h.

Iva Viznik (Eva Wisnik), savetnik za organizaciju vremena, predlaže da svakoga dana u 14 h (ili u koje god vreme da vam je sredina radnog dana) zastanete i “preispitate se koliko ste posla do tada odradili, podsetite se šta je važno i hitno i onda se preusmerite na obavljanje najvažnijih stvari do kraja radnog vremena.” Ponovite nešto od svoje svakodnevne jutarnje rutine, kako biste svoj mozak ponovo doveli u stanje spremnosti za povećanu produktivnost.

6. Podstaknite produktivnost.

Tviter i drugi vidovi razmene poruka nas ometaju u obavljanju posla zato što nam obezbeđuju potrebne doze dopamina. Stvorimo uslove da postignemo isti efekat kada dovršimo jedan deo posla, tako što ćemo sebe nagraditi za to – kratkom šetnjom, pauzom od rada, šoljom čaja, užinom ili nečim drugim. “Oni koji odugovlače imaju problem sa odlaganjem zadovoljenja. Kreiranjem malih podsticaja za dovršavanje zadataka, vi ulažete u svoj lični razvoj na način koji je vašem mozgu, zavisnom od tehnologije, blizak i prihvatljiv”, piše Hristina Nikolov. 

7. Izbegavajte “igranje u mraku”.

Ova ideja potekla je od grafičlkog blogera “Čekaj ali zašto” (Wait But Why), koji opisuje nešto tako blisko i poznato svakom ko odlaže preduzimanje akcije: “To je mesto gde se slobodne aktivnosti odvijaju onda kada im nije vreme. Zabava koju doživljavate na ‘mračnom igralištu’ u stvari i nije zabava, jer je potpuno nezaslužena, a vazduh je ispunjen osećanjem krivice, strahom, samooptuživanjem i nelagodom. Ponekad vam vaše racionalno ja ne dopušta da se prepustite gubljenju vremena i ‘džabalebarenju’, ali istovremeno vam onaj deo vas koji teži trenutnom zadovoljstvu ne dozvoljava da se latite posla, pa se tako nađete na nekoj bizarnoj ‘ničijoj zemlji’, gde su svi na gubitku.”

(Visited 1.297 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *