Mrtvo more je zanimljiva destinacija za turiste (i veliki izvor tretmana lepote), ali možda ne biste voleli da tamo živite. Na granici između Izraela, Jordana i Zapadne obale, ono prima manje od 10 cm kiše godišnje. Smeštene na 400 metara ispod nivoa mora, njegove obale nalaze se na krajnjoj dubini do koje se inače stiže pomoću ronilačke opreme. Međutim, ronjenje je poslednja stvar na koju biste pomislili kada je u pitanju Mrtvo more, jer je sadržaj soli preko osam puta veći nego u okeanu i skoro je nemoguće zaroniti u njega. U njemu nema riba koje plivaju, niti biljaka. Za sve, osim za vesele turiste koji plutaju po njegovoj površini, to more je konkretno mrtvo.
„On se seća kada je Mrtvo more bilo samo bolesno“, mogla bi biti smešna šala na rođendanskim proslavama, ali to područje je nekad bilo poznato po plodnosti. Pa šta ga je onda ubilo? Sva ta so pliva u njemu ali nema kuda da otekne. Voda isparava, a more je sve slanije. Bez izlaza, ono što je nekad bilo bujno, sad je beživotno.
Razmislite
Važno je da imate jasan smisao u životu i kad ga pronađete, vi se osećate oživljenim i okrepljenim. Život, vaš život postaje značajan, a to i Isus želi – „Ja dođoh da imaju život i izobilje.“
Možda se pitate:
Šta je Božja volja za moj život? Koji je njegov smisao?
Ponekad nam ova pitanja dolaze u vrlo određenom obliku. Da li da se oženim, i kojom devojkom? Šta da činim sa svojim poslom? Gde bi trebalo da živim? U nekim drugim situacijama pitanja su više uopštena. Sad kad sam vernik, kakvim životom Bog želi da živim?
Hrišćani smatraju da snažan osećaj poznavanja i činjenja Božje volje donosu nadu, mir i smisao. Čak je i Isus govorio o ovim osećanjima:
„Jelo je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao, i da svršim njegov posao.“ – Isusu je ovaj smisao davao više zadovoljstva čak i od jela! Ako je ovo bila osnovna svrha za Isusa, da li bi mogla biti i naša?
Isus je odgovorio i na to pitanje. „Ko meni služi za mnom neka ide, i gde sam ja onde i sluga moj neka bude, i ko meni služi onoga će poštovati otac moj.“ Ovde Isus upotrebljava reč sluga kao sinonim za sledbenika ili učenika. Tako On kaže da će Ga Njegovi učenici (vi i ja) slediti i raditi tamo gde i On radi. A Bog će poštovati one koji Ga slede.
SEDAM REALNOSTI DOŽIVLJAVANJA BOGA
- Bog uvek radi za vašu dobrobit.
- Bog teži za trajnom, stvarnom i ličnom zajednicom sa vama.
- Bog vas poziva da mu se pridružite u Njegovom radu.
- Bog vam govori preko Svetog Duha, Biblije, molitve, okolnosti i crkve da bi otkrio sebe, svoje namere i svoje puteve.
- Božji poziv koji vam upućuje da radite sa Njim uvek zahteva veru i akciju.
- Morate da se prilagodite u svom životu tako da se pridružite Bogu u onome što On radi.
- Vi upoznajete Boga dok Mu poslušno služite i On ostvaruje svoje delo preko vas.
Naše iskustvo sa Bogom produbljivaće se kada budemo videli gde Isus radi i kada ćemo Mu se tamo pridružiti. Duhovne discipline su ključ – posebna molitva, slavljenje Boga i proučavanje Biblije. To su načini na koje možemo posebno da tražimo Božju volju i da slušamo Njegov glas kako vodi naš život. Oni nas takođe podsećaju da pravo pitanje nije da li Bog radi, već gde radi u ovom važnom trenutku i kako ja mogu da Mu se pridružim u tom važnom poslu. Čudesno iskustvo je kada znamo da sarađujemo sa Bogom u nečemu.
Rezultat poslušnosti Božjoj volji
Kada ste počeli da tražite prilike da sarađujete sa Bogom, možda ste se zapitali: Šta dalje? Koji su konačni rezultati poslušnosti Božjoj volji? Kakav kraj On ima na umu?
Kao prvo, Novi zavet nam govori da je onome ko se prepusti rastu obećan večni život i može da zna da ga ima. „Ovo pisah vama koji verujete u ime sina Božijega, da znate da imate život večni i da verujete u ime sina Božijega.
Na drugom mestu, Bog od nas traži da od drugih ljudi napravimo učenike. Ali kako ćemo to ostvariti? Tako što ćemo postati svedoci. „Nego ćete primiti silu kad siđe Duh sveti na vas, i bićete mi svedoci u Jerusalimu, i po svoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje.“ Sila za svedočenje dolazi od Svetog Duha i mi ćemo biti svedoci.
Ni na jednom sudu svedocima nije dozvoljeno da kao svedočanstvo iznose rekla-kazala. Vi ne možete da govorite ono što je neko drugi rekao ili iskusio. Svedok mora da svedoči na osnovu svog ličnog iskustva iz prve ruke. Isto je i sa pravljenjem učenika. Ako nemamo lično iskustvo sa Bogom, onda nema svrhe govoriti da smo svedoci.
Mi možemo da govorimo samo o onome što smo direktno iskusili, a to proizlazi iz trenutka tišine i ličnog odnosa sa Bogom. Samo tada možemo da iznosimo svoje lično svedočanstvo o Božjem delovanju i našem životu. Mi pozivamo druge da budu učenici, da bi i oni mogli da nađu radost koju smo i mi našli. Božja volja za nas uvek uključuje i nas kao svedoke Njegove ljubavi i milosti. Ljudi postaju učenici kada odgovore na naše svedočanstvo o Božjoj ljubavi.
Kao treće, hrišćanin treba da svedoči gde god se nalazio. Hrišćani treba da donose radosnu vest celom svetu. Ovo je osnova za dopiranje do novih ljudi širom sveta u bilo kom obliku.
Svaki učenik nalazi smisao života u ličnom svedočenju o Božjem delovanju u našem životu. To ne znači da ćemo svi postati propovednici ili učitelji, ali možemo svedočiti u svemu što radimo ili čime se bavimo u životu. Biti svedok ima više veze sa našim pozivom učenika nego sa našim društvenim položajem, poslom ili platom.
Naši darovi
Budući da ste učenik, vi ste takođe i svedok deleći svoje lično iskustvo o Božjem delovanju u vašem životu. Ali kako tačno to radite? Radimo li svi isto?
Biblija nabraja različite duhovne darove. Sveti Duh daje različite darove različitim ljudima, a ponekad svi oni rade zajedno da svedočenje bude efikasnije.
Odvojte jedan minut i pročitajte sledeća tri odlomka o duhovnim darovima:
- Rimljanima 12,6-18.
- 1. Korinćanima 12,4-11.37-31.
- Efescima 4,11.12.
Lista darova je više ilustrativna nego iscrpna i nijedna od četiri liste nije ista, već svaki dar dolazi od Boga da bi bio upotrebljen u Njegovoj službi.
Ovi darovi su više nego samo prirodne sposobnosti ili talenti; oni su više od veština, uloga i funkcija. Ponekad naši duhovni darovi mogu da uposle neke od naših prirodnih sposobnosti, a ponekad ne mogu. Ovi darovi bi trebalo da nas učine efikasnijim svedocima u izgradnji tela Hristovog, ali ako ne odvajamo vreme da bismo ih prepoznali, naši darovi će ostati neiskorišćeni.
Duhovni darovi daju se učenicima koji su deo Hristovog tela – crkve. Različiti darovi čine različite poslove kao i različiti organi u bilo kom živom organizmu. Svaki organ je važan i nezamenljiv i ima svoju ulogu, i telo ne može da funkcioniše bez njega.
Ovo je dobar razlog da budemo deo crkvene porodice umesto da samo pokušavamo da se povežemo sa Bogom. Crkva je sastavljena od ljudi sa različitim duhovnim darovima; svaka osoba je deo celog organizma (crkvenog tela) i potrebna je za njegovo efikasno funkcionisanje. Nezavisno funkcionisanje organa nije tako dobro.
Važno je otkriti naše individualne duhovne darove, a u tome nam često može pomoći vođa crkve ili mala grupa. Vaši darovi su vam dati da bi bili otkriveni i upotrebljeni. Zbog što boljeg funkcionisanja, povežite se sa drugim učenicima i radite zajedno; pritom svako dobija snagu od onog drugog.
Otkrivanje našeg mesta u Božjem delu može da nam pruži neverovatan smisao i svrhu. Kad svedočimo o tome šta je Bog učinio u našem životu i delimo to svedočanstvo sa drugima, razumećemo Božju svrhu za nas.
Odlomak iz knjige „Doživeti radost“.
