Neki mese hleb i uče nove jezike. A neki od nas se samo trude da nekako preguraju ove dane.

Ne koristi svako svoje vreme u karantinu da odradi što više stvari. I to je savršeno u redu.

Najednom, izgleda kao da su svi postali pekari. Društvene mreže su pune slika ljudi koji prave kiselo testo, ponosno posmatraju kako im testo raste, dele komentare kako oblikuju vekne i kako se hleb peče. To je zanimljivo pratiti, ali ponekad vas može navesti da se zapitate: Da li bih i ja trebalo to da radim? Šte nije u redu sa mnom?

Mnogi svoje dodatno vreme, koje su dobili da provedu kod kuće, koriste da bi stekli nove veštine. Oni počinju da uče da kuvaju, uspostavljaju naviku vežbanja u zatvorenom prostoru, uče nove jezike i sređuju svoje podrume. Sve to je izvrsno.

Ali, mnogi ljudi ne reaguju na pandemiju ovog virusa, kao i na socijalnu izolaciju koja ide uz nju, na ovakav način. Za neke je i samo preživljavanje u trenerkama, sa prljavom kosom i bez poslovnih odgovornosti dovoljno veliki izazov. Za neke je ne doživeti potpuni krah najveće moguće dostignuće.

I to je u redu.

“Mi smo naterani da verujemo kako je biti što produktivniji i osmisliti svoje dane na ovaj ‘društveno prihvatljiv’ način jedino ispravno”, kaže Andrea Sedler, psihoterapeut iz Toronta.

“Postoji zanimljiva procena da produktivniji ljudi rade ono što treba, a da manje produktivni ne rade ispravno”, izjavila je Sedler za HuffPost Canada. “Ali, nema pravila kada se radi o tome. Važno je samo pregurati ovaj period.”

Shvatite da smo svi zbunjeni

Svi mi imamo različite mehanizme suočavanja sa izazovima. “Za neke to može biti pravljenje police za knjige ili fizičko vežbanje”, kaže Sedler, “dok za druge to može biti sedenje ispred TV-a i gledanje serija. I nema ništa pogrešno u tome.”

I biti ekstraproduktivan i spavati duže nego inače su validni metodi suočavanja s problemom i nijedan od njih nije bolji od onog drugog. Ako ništa drugo, Sedler je rekla da može biti od pomoći imati na umu da bi “opušteniji” mogli čak i lakše pregurati ovo vreme nego „radoholici“. Ljudi koji se hvataju u koštac sa stresom tako što završavaju poslove mogli bi imati teškoća da prihvate činjenicu da ne mogu mnogo da “urade” kako bi zaustavili globalnu pandemiju.

Imajte obzira prema sebi

Ovo je svakako lakše reći nego ostvariti. Ali Sedler kaže da je ovo jedna od najvažnijih stvari koje savetuje svojim klijentima ovih dana.

Važno je biti strpljiv i blag u odnosu prema sebi dok se prilagođavate novim i veoma teškim okolnostima. Vi pokušavate da shvatite kako da se izborite sa situacijom koju niste očekivali i niste iskusili ranije. Naravno da će to biti teško.

Fizičko distanciranje može vas učiniti da se osećate veoma izolovano.

“I nema ništa korisno u dodavanju ‘još jednog prašnjavog sloja anksioznosti, osuđivanja i frustracije’ već ionako teškoj situaciji”, dodala je ona.

Najbolji način da otpočnete proces saosećanja sa sobom je da obratite pažnju na samoosuđivanje kada ono počne da vas obuzima. “Kada to prepoznate, počnite da saosećate sa sobom, prihvatajući činjenicu da ste se našli u teškom periodu”, kaže ona. Obraćanje pažnje na vašu tendenciju da svoje ponašanje procenite kao “slabo” ili “nedovoljno” može predstavljati prvi korak u sprečavanju tog negativnog unutrašnjeg govora, kao i prvi korak u pravcu postizanja blažeg odnosa prema samom sebi.

Prepoznajte svoj bol

Poriv da budete produktivni tokom pandemije može biti način da se izborite sa trenutnim stresom. Ali to vam neće biti od koristi na duže staze.

Ešli Milke, psiholog i savetnik iz Edmontona, izjavila je za HuffPost Canada da je fizičko vežbanje i mešenje – zajedno sa emotivnim jedenjem, pijenjem ili kockanjem – ono što se u njihovim krugovima kliničkih psihologa naziva ponašanjem koje vas trenutno oslobađa negativne energije, ali taj odušak jednostavno ne potraje.

“Mi smo izuzetno skloni da minimiziramo našu tugu i bolna osećanja”, kaže ona, “a mnogo se priča i o tome da morate da fizički vežbate kao biste ostali pozitivni, ali to je samo jedna strana medalje. Šta ćemo sa svim onim snažnim osećanjima koje svi imamo, ali niko ne zna kako da ih na pravi način iskaže ili kako da se suoči s njima?”

“Je li sve u redu sa mnom, jer se sad ne osećam srećnom? Jer imam problem da se izvučem iz kreveta? Jer se osećam potpuno fizički i emotivno iscrpljena? To je bolno.”

“Mnogi doživljavaju gubitak kontrole i povezanosti koju je pandemija prouzrokovala kao vid bola”, nastavlja ona. Bol je mešavina suprotstavljenih osećanja prouzrokovanih promenama u okolnostima i obrascima ponašanja unutar porodice, a to je nešto kroz šta svi manje ili više prolazimo u ovim danima.

“Razmišljajte o svim tim promenama u bliskosti i mogućnostima komunikacije koje su zadesile milione ljudi”, nastavlja ona, “naše porodice, naše društvene zajednice, naša poslovna okruženja, nas same, u roku od samo nekoliko dana.”

Posmatranje kako je bolno ono kroz šta prolazimo trebalo bi da nas navede da budemo strpljiviji prema sebi. “Ne možemo minimizirati tu gomilu emocija koju toliko mnogo nas sada oseća”, rekla je.

Shvatite da to što se dešava može izazvati mentalne probleme kod mnogih od nas

“Mnogo toga što se od nas traži u ovim danima, poput izolacije i ostajanja kod kuće, je upravo ono što može dovesti do mentalnih problema”, rekla je Sedler.

Ljudima koji su depresivni obično se kaže da izađu iz kuće i da se druže, što je nešto što nikome od nas nije bezbedno ovih dana. Ostajanje u kućnoj izolaciji i izbegavanje kontakata sa drugim ljudima mnogima jako teško pada.

To može biti naročito teško ljudima koji pate od poremećaja u ishrani, kako zbog stresa uzrokovanog izolacijom tako i zbog stalnog slušanja poruka o mogućem gojenju tokom karantina i o potrebi fizičkog vežbanja.

A i ljudi koji pate od bolesti zavisnosti su u povećanom riziku. Mnoge grupe za podršku takvim osobama preselile su se na internet, ali nedostatak ličnog kontakta može uzeti svoj danak.

Ostajanje kod kuće može pojačati mentalne probleme mnogih koji su mentalno nestabilni.

Ipak, nezavisno od toga da li ste i ranije patili od nekog od ovih poremećaja, izolacija i neželjena promena svakodnevnih navika predstavlja problem gotovo svakom.

Sedler predlaže razmišljanje o tome šta je vama potrebno da biste očuvali dobro mentalno zdravlje. To je različito kod različitih ljudi, ali “obično svako od nas zna šta mu je u tom pogledu zaista neophodno”, ističe ona. “Počevši od toga, smislite način da dođete do toga što vam je potrebno i u ovakvim novonastalim okolnostima.”

Ako ste osoba kojoj je stvarno neophodno vežbanje da biste se osećali dobro, potražite na internetu neku od mnogobrojnih opcija za fizičko vežbanje u kućnim uslovima. Ako vam je potrebno druženje, isplanirajte telefonske razgovore ili video-četovanje sa svojim prijateljima.

Usredsredite svoju pažnju na “ovde i sada”

I ovo je teško. Ipak, dajte sve od sebe da ne razmišljate previše unapred. Briga o tome kada će deca ponovo krenuti u školu ili da li ćete moći da na jesen otputujete tamo gde ste planirali je beskorisna. Niko to ne može sa sigurnošću da vam kaže, a samo ćete sebe izludeti razmišljajući o tome.

“Idite dan po dan, sedmicu po sedmicu, trenutak po trenutak”, predlaže Sedler. Na primer: “Upravo sada i ovde, ja još uvek imam posao” ili “Upravo sada i ovde, ja još uvek nisam zaražen”.

Ili: “Upravo sada i ovde, mogu da se prijavim za novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti”, “Upravo sada i ovde, zaražen sam, ali sam se oporavio.”

“Ne radi se o tome da ova pitanja (o budućnosti) nisu dobra pitanja”, ističe ona. “Sve su to sjajna pitanja. Ali sada nije pravi trenutak da se bavimo njima, jer nam to neće pomoći, pošto nam niko ne može dati siguran odgovor na njih, već samo možemo još više pojačati stres kojem smo ionako izloženi.”

Imajte na umu da je ovo nešto nezabeleženo

Jedan od najvažniji delova terapeutske prakse Andree Sedler je pomaganje klijentima da se izbore sa svakodnevnim izazivačima stresa, uzimajući u obzir sve one svakodnevne stvari koje će i dalje biti neizbežne: iritacije zbog gužve u javnom saobraćaju, tenzija među kolegama na poslu. Ali ovde se ne radi o tome.

“Ovo je nešto jedinstveno”, ističe ona, “nešto što će se većini od nas desiti jednom u životu.”

To znači da pažnju treba manje posvećivati građenju detaljne strategije kako da se u ovim okolnostima bude što srećniji i što produktivniji, a mnogo više tome kako pregurati dan za danom dok sve ovo ne prođe.

“Nema ovde pravila”, naglašava Sedler. “Uobičajena pravila ne važe za ovo. Suština je u tome kako da ovo preguramo.”

Izvor: huffing post