Ako ste ikada baš vi bili ta poslednja osoba koju bi pozvali u tim ili zamolili za ples na žurci, vi ste, verovatno, već sa očajem došli do zaključka da se osobe koje su omiljene u društvu sigurno rađaju pune samopouzdanja i sa prirodnim talentom za izgradnju odnosa. Ali, istraživanja obavljena u nekoliko poslednjih decenija utvrdila su da ono što se nekada smatralo urođenim talentom ili čistom srećom u stvari predstavlja posledicu naše aktivnosti ili neaktivnosti na tom polju. Sjajni odnosi, bilo prijateljski, bilo romantični, ne padaju s neba samo na manjinu naročito odabranih. Oni se temelje na više veoma sofisticiranih, ali ipak ljudskih socijalnih sposobnosti. Ove veštine su od ključne važnosti za razvijanje socijane samouverenosti i prihvatanja u društvu. Sada je potpuno jasno da tim veštinama svako može da ovlada.

A i trebalo bi!
Nedavna istraživanja su dokazala da društveni život i kontakt sa prijateljima, pa čak i sa životinjama, značajno poboljšava fizičko zdravlje. Izgleda da društvene veze direktno utiču na hormone stresa, što zauzvrat deluje na skoro svaki atom našeg tela, a naročito na imuni sistem. One takođe poboljšavaju i mentalno zdravlje. Posedovanje razgranate mreže društvenih veza i kontakata može vam pomoći da umanjite stres u kriznim vremenima, da izbegnete padanje u depresiju i da sebi obezbedite emotivnu podršku.
Srećom, nikada nije prekasno početi sa radom na razvijanju socijalnih veština. Istraživanja obavljena širom sveta pokazuju da većina najomiljenijih osoba sledi sledeće korake na putu do uspeha u društvu:

1. Uključite u svoj raspored i vreme za društveni život
   Nemoguće je poboljšati svoje socijalne veštine bez ulaganja vremena u to. Vežbom se dostiže savršenstvo, pa čak i kod onih koji su dovoljno društveni. Shodno tome, oni koji su omiljeni u društvu okruženi su ljudima, dajući time sebi mnoge prilike da posmatraju interakcije među ljudima i da poboljšaju sopstveno ponašanje u društvu.
   I vama je potrebno isto to. Počnite da prihvatate pozive na zabave, a i sami ih organizujte u svom domu. Odvojite vreme za izlaske sa bliskim prijateljima ili sa osobama koje želite da bolje upoznate.
2. Razmišljajte pozitivno
   Nesigurni ljudi imaju težnju da sa strahom prilaze drugima, osećajući se pozvanim da dokažu da su vispreni ili zanimljivi. Međutim, ljudi sigurni u sebe očekuju od drugih da ih pozitivno dožive i prihvate, uprkos činjenici da je jedna od najtežih veština uklapanja u društvo upravo uključivanje u aktivnost koja je već uveliko u toku.
3. Aktivno posmatrajte šta se događa oko vas
   Poput detektiva, osobe sa dobro razvijenim socijalnim veštinama su jako dobre u prikupljanju informacija, uvek pažljivo osmatraju situaciju i traže važne detalje koji će im pomoći u odluci kako da nastupe. One svoju pažnju usmeravaju na druge, a ne na sebe, aktivno ih posmatrajući i slušajući.
   Takvi ljudi znaju da prepoznaju emocije na licima osoba sa kojima su u društvu, kao i signale koje im osobe svesno ili podsvesno šalju, dajući im tako do znanja da li su trenutno spremni da ih prime u svoj prostor ili žele da budu ostavljeni na miru.
   Oni koji su zanimljivi za razgovor obično komuniciraju tako što obraćaju pažnju na ono što im drugi govore, kao i na odvijanje situacije oko njih. Spremnost na i lakoća u povezivanju sa ljudima sa kojima su u društvu je njihova najizrazitija odlika. Agresivne osobe se više trude da se uključe u razgovor, ali su manje uspešne u tome od onih mirnijih, a veštijih, jer oni svu pažnju silom usmeravaju ka sebi, umesto da nađu način da se spontano uklope u grupnu aktivnost koja je u toku. Oni će možda iznebuha izustiti nešto što će prekinuti razgovor ili će ljutito odgovoriti na postavljeno pitanje. Možda će promrmljati nešto o svojim osećanjima ili preusmeriti razgovor na nešto što samo njih interesuje.
   “Vi ne morate biti interesanti. Vi morate biti zainteresovani”, objašnjava dr Džon Gotmen (John Gottman, PhD), profesor psihologije sa Vošington univerziteta. “Na taj način vi ćete se najlakše uključiti u razgovor.”
4. Uključite se u razgovor u pravom trenutku
   Suština je prepoznati pravi trenutak za uključivanje u razgovor. Nakon slušanja i osmatranja sa rastojanja, osobe sa dobrim socijalnim veštinama će čekati priliku da se uključe u razgovor, znajući da se to ne događa samo od sebe. To se obično dešava kada razgovor utihne.
   U tom trenutku, socijalno sposobna osoba će oživeti razgovor postavljanjem odgovarajućeg pitanja ili davanjem sopstvenog smisaonog komentara na sve ono što je do tada čula. Sve dok razgovor ne utihne, nije pravo vreme da se menja tok razgovora, a naročito ne od strane nekoga ko do tada nije ni bio uključen u razgovor. Kada se razgovor prekine, može biti pametno da se postavi neko pitanje, koje može biti vezano za nešto što se desilo tog dana, a naročito ako to ima dodirnih tačaka sa onim o čemu se razgovaralo. Ideja je da se postavi takvo pitanje koje će navesti druge da daju svoje mišljenje. Tada ćete se naći u poželjnoj poziciji spasioca razgovora, što će vas istog trenutka preporučiti za “članstvo” u toj grupi koja će vas oberučke prihvatiti. A kada ste uspeli da oživite razgovor, pametno je privremeno se povući i dati priliku ostalima da kažu šta imaju. Oni koji su dosadni imaju težnju da dominiraju razgovorom, dok socijalno odgovorni znaju da je cilj pomoći grupi da vodi prijatniji i kvalitetniji razgovor.
5. Naučite kako da se izborite sa neuspehom
   Životna je istina da će svako ponekad doživeti da bude odbačen. To se dešava čak i popularnim ličnostima. Ono što socijalno jake osobe odvaja od ostalih smrtnika je njihov način na koji reaguju na odbacivanje.
   Oni to ne pripisuju unutrašnjim uzrocima, poput njihove sopstvene neprivlačnosti i nesposobnosti da steknu prijatelje. Oni prihvataju da na to može uticati mnogo faktora – nekompatibilnost, nečije loše raspoloženje, nesporazum. A i neke stvari su ipak suviše lične da bi se delile sa svima.
   Samosvesne osobe postaju otporne, koristeći povratne informacije i stečena iskustva da bi napravile novi pokušaj u smeru prihvaćenosti. Istraživanja su pokazala da ljudi koji su inače omiljeni u društvu, kada se sretnu sa odbacivanjem ili ignorisanjem, na negativan odgovor reaguju pozitvnim predlozima. Oni kažu nešto poput: “Pa, možemo li onda, umesto toga, zakazati sastanak za sledeću sedmicu?” Ili se okrenu nekoj drugoj grupi spremnijoj za razgovor i prihvatanje.
   A kada su oni u poziciji da moraju nekoga da odbiju, oni to čine na ljubazan i pozitivan način. Oni uvek daju razlog za to i ponude alternativu: “Sada zaista ne mogu, ali bih voleo da porazgovaramo malo kasnije.”
6. Kontrolišite svoje emocije
   Društvena okupljanja su izuzetno složena i dinamična. Potrebno je obratiti pažnju na sve vrste verbalnih i neverbalnih signala, poput izraza lica i tona sa kojim se govori, ispravno protumačiti njihovo značenje, odlučiti se za najbolji mogući odgovor, a onda i izneti taj odgovor, i sve to u roku od nekoliko mikrosekundi. Niko ne može obratiti pažnju na ono što se dešava i pravilno protumačiti situaciju, a kamoli odreagovati vešto, ukoliko nije sposoban da u dovoljnoj meri drži pod kontrolom svoje emocije, a naročito one negativne, poput besa, straha, brige, koje nas obično preplave u konfliktnim situacijama ili u okolnostima u kojima se osećamo nesigurnim.
   Nedavne studije su utvrdile da ljudi koji su najomiljeniji znaju kako da ovladaju svojim emocijama. Ne radi se o tome da oni sve gutaju i drže u sebi. Umesto toga, oni preusmeravaju svoju pažnju sa negativnih podsticaja na pozitivne stvari u vezi sa datom situacijom. Drugim rečima, oni imaju izgrađene veštine suočavanja sa stresom. U suprotnom, postali bi preosetljivi na negativne emocije kod drugih i odreagovali bi bilo agresivnim pristupom, bilo povlačenjem u sebe i izolovanjem od društva.
7. Ublažite neslaganja
   Kako je ponekad sukob neizbežan, sposobnost suočavanje sa neslaganjem je jedna od najvažnijih socijalnih veština. Stepen neslaganja i sukoba nije to što urušava odnose, već način na koji ljudi pristupaju njihovom rešavanju. Neslaganja, ukoliko im se na ispravan način pristupi, mogu pomoći ljudima da se međusobno bolje upoznaju, usavrše svoju sposobnost komunikacije, steknu vredne informacije i zacementiraju svoje odnose.
   Umesto da na paljbu odgovore paljbom, socijalno vešti ljudi se trude da ne rasplamsavaju požar: oni se izvine, predlože neku zajedničku aktivnost, ponude pomirenje ili pregovaraju. A ponekad jednostavno promene temu. To ne znači da oni popuste pred zahtevima druge strane. Ekstremna podređenost uništava jednakost, koja je temelj zdravih odnosa, a i podstiče osećanje niže vrednosti.
   Kako ljudi stiču socijalno sampouzdanje, oni počinju da se trude da paze na potrebe svih strana. Upravljanje konfliktom bez upotrebe agresije zahteva slušanje, komunikaciju – iznošenje argumenata – pokušavanje da se na stvari gleda i iz perspektive one druge strane, kontrolu negativnih emocija, i razvijanje veština za rešavanje problema.
   Istraživači su utvrdili da, kada blago i smireno objasnimo svoje stavove i poglede u vezi sa datom konfliktnom situacijom, mi u stvari pravimo korak u smeru mirnog razrešenja konflikta. To gotovo neminovno otvara vrata i našem partneru da mirno iznese svoje viđenje i stavove i da se na taj način pokrenemo sa mrtve tačke.
8. Slobodno se ponekad i nasmejte
   Smisao za humor je najcenjenija i najpoželjnija socijalna veština. To je najkraći put do omiljenosti u društvu, bez obzira na uzrast. Humor pomaže čak i u pretećim okolnostima, jer ublažava negativnost. Nema recepta za razvoj smisla za humor. Ipak, trudite se da čak i u najcrnjim trenucima pronađete nešto svetlo i pozitivno.

Izvor: psychology today