„Ko to zamračuje zamisli Božje, a nema znanja?
Eto, govorio sam, ali nisam rzumeo ono što je suviše čudesno za mene, što ne poznajem.“
(Knjiga o Jovu, 42,3)
Broj različitih vrsta insekata u svetu čini se gotovo beskonačnim. Ima ih milijarde. Larve mnogih tih insekata hrane se drvećem i grmljem, makar dok ne odrastu. Pomislili biste, dakle, da ne bi ostalo ni jedno jedinno drvo na svetu, s obzirom na to da su toliko brojčano nadjačani od tih hordi.
Ali takođe znamo iz iskustva da je stvaranje osmišljeno sa pažljivim i složenim ravnotežama. U ovom slučaju, različite vrste drveća proizvode otrove kako bi se zaštitile od insekata. Ali tu i dalje postoji ravnoteža, pošto i insekti moraju da se prehrane da bi živeli. Nisu svi insekticidi koje dveće proizvodi otrovni za sve vrste insekata. Dakle, insekticidi drveta jednostavno ograničavaju broj insekata koji mogu da se hrane njime.
Neko drveće ima džepove sa lepljivim tečnostima koje, kada ih insekti otvore mandibulama, zalepe usta insektima, tako da ona ostanu zatvorena, što je veoma efikasan način da nekoga sprečite da vas pojede! Ali većina insekticida koje drveće proizvodi uključuje suptilnu i kompleksnu hemiju. Jedan otrov prevari insektov sistem tako da pomisli da je to esencijalna amino kiselina, što ima fatalne posledice po insekta.
Odakle bi moglo poticati takvo napredno poznavanje hemije od strane drveća? Štaviše, da li bi takva precizna ravnoteža – koja omogućava život ali ga i drži pod kontrolom – mogla da nastane sama od sebe? Dok naše znanje o nauci raste, naše poštovanje Božjeg dela stvaranja samo se povećava!
Izvor: creation moments
Možda će vas zanimati sledeće emisije: