Prepoznajte znake i simptome i pomozite svom detetu

Tinejdžeri se suočavaju sa mnoštvom pritisaka – od promena vezanih za pubertet, do pitanja: „Ko sam?“ ili „Gde pripadam?“

U svoj toj pometnji i nesigurnosti, nije uvek lako prepoznati da li se radi o normalnim problemima odrastanja tinejdžera ili o depresiji. Ipak, tinejdžerska depresija nadilazi običnu zlovolju. To je ozbiljan zdravstveni problem, koji utiče na svaki aspekt života tinejdžera. Srećom, ona je izlečiva, pri čemu roditelji mogu mnogo pomoći. Vaša ljubav, usmeravanje i podrška od neprocenjivog su značaja u pomaganju vašem detetu da nadvlada depresiju i vrati se na pravi kolosek.

Da li je moj tinejdžer depresivan?

Tinejdžersko doba može biti izuzetno teško, tako da depresija pogađa tinejdžere znatno češće nego što većina nas misli. U stvari, procenjuje se da će svaki peti adolescent, iz svih društvenih slojeva, u nekom periodu tinejdžerskog doba patiti od depresije. Međutim, iako je depresija u visokom procentu izlečiva, većina depresivnih tinejdžera nikada ne dobije adekvatnu pomoć.

Dok je povremeno loše raspoloženje ili ponašanje očekivano u tinejdžerskom uzrastu, depresija je nešto sasvim drugo. Negativne posledice tinejdžerske depresije idu mnogo dalje od melanholičnog raspoloženja. Depresija može u korenu uništiti ličnost vašeg tinejdžera, prouzrokujući nesavladivo osećanje tuge, očajanja ili gneva. Bunt i nezdravo ponašanje ili stavovi kod tinejdžera mogu biti pokazatelj stanja depresije. Navešćemo neke od načina na koje tinejdžeri „reaguju“ kako bi se izborili sa svojim emotivnim bolom:

• Probelmi u školi. Depresija može dovesti do iscrpljenosti i teškoća sa održavanjem pažnje. To vodi izostajanju iz škole, slabijem uspehu ili frustriranosti ispunjavanjem školskih obaveza kod nekada dobrih učenika.
• Bežanje od kuće. Mnogi depresivni tinejdžeri beže od kuće ili pričaju o tome. Takvi pokušaji su obično jedan vid poziva za pomoć.
• Konzumiranje alkohola ili narkotika. Tinejdžeri mogu koristiti alkohol ili drogu u pokušaju da „sami izleče“ svoju depresiju. Nažalost, ove supstance samo čine stvar još gorom.
• Gubitak samopouzdanja. Depresija može izazvati ili pojačati osećaj stida, ružnoće, gubitništva ili bezvrednosti.
• Zavisnost od pametnih telefona. Tinejdžeri mogu u Internetu tražiti izlaz iz svog problema, ali preterano korišćenje Interneta i pametnih telefona samo uvećava njihovu izolovanost, čineći ih još depresivnijim.
• Nepromišljeno ponašanje. Depresivni tinejdžeri mogu uzeti učešća u aktivnostima visokog stepena rizika, kao što su: nesavesna vožnja, opijanje ili seksualni odnosi bez odgovarajuće zaštite.
• Nasilje. Neki depresivni tinejdžeri – najčešće dečaci koji su žrtve vršnjačkog nasilja – mogu i sami postati agresivni i nasilni.

Tinejdžerska depresija se povezuje i sa mnogim drugim mentalnim poremećajima, uključujući poremećaje u ishrani i samopovređivanje.

Iako depresija može da nanese mnogo bola vašem detetu, kao i da poremeti svakodnevicu vaše porodice, postoji mnogo načina na koje možete pomoći svom detetu da počne da se oseća bolje. Prvi korak je naučiti kako se tinejdžerska depresija manifestuje i šta učiniti ako primetite neke alarmantne znake.

Koji su znaci i simptomi depresije kod tinejdžera?

Za razliku od odraslih, koji imaju sposobnost da samostalno potraže pomoć, adolescenti uglavnom zavise od pomoći roditelja, nastavnika ili staratelja, kako bi prepoznali ono kroz šta prolaze i dobili ogovarajuću podršku. Ali, to nije uvek jednostavno. Kao prvo, depresivni tinejdžeri ne moraju izgledati tužno. Umesto toga, najčešći simptomi su razdražljivost, bes i  spremnost na svađu.

Znaci i simptomi tinejdžerske depresije:

1. Tuga ili beznadežnost.
2. Razdražljivost, gnev ili neprijateljstvo.
3. Preosetljivost i često plakanje.
4. Izbegavanje prijatelja i porodice.
5. Apatija – nezainteresovanost za bilo kakvu aktivnost.
6. Slab uspeh u školi.
7. Promene u navikama vezanim za ishranu i spavanje.
8. Nemir i spremnost za svađu.
9. Osećanje bezvrednosti i krivice.
10. Nedostatk entuzijazma i motivacije.
11. Iscrpljenost ili nedostatak snage.
12. Teškoće pri održavanju pažnje.
13. Neobjašnjivi fizički bolovi i nelagoda.
14. Mračne misli i samoubilačke težnje.

Razlike između depresije kod tinejdžera i kod odraslih osoba.

Depresija kod tinejdžera može da se manifestuje na drugačiji način nego kod odraslih osoba. Sledeći simptomi se češće javljaju kod tinejdžera nego kod odraslih:

• Razdražljivo ili ljutito raspoloženje. Kao što smo već naveli, razdražljivost je češća nego tuga i često predstavlja najizraženiji vid raspoloženja kod depresivnih tinejdžera. Depresivan tinejdžer može biti osoran, neprijateljski nastrojen, podložan nervozi ili naletima gneva.
• Neobjašnjivi fizički bolovi i nelagode. Depresivni tinejdžeri se stalno žale na fizičke smetnje, poput glavobolje ili problema sa stomakom. Ako detaljan lekarski pregled ne otkrije medicinski uzrok tome, ovi problemi i bolovi mogu ukazivati na postojanje depresije.
• Preosetljivost na kritiku. Depresivni tinejdžeri su preplavljeni osećanjem bezvrednosti, što ih čini izuzetno osetljivim na kritiku, odbacivanje i neuspehe. Ovo je naročito izražen problem kod inače natprosečno uspešne dece.
• Izbegavanje pojedinih, ali ne i svih ljudi. Dok odrasli teže izolaciji kada su depresivni, tinejdžeri obično održavaju makar neka prijateljstva. Međutim, tinejdžeri sa depresijom mogu da se druže manje nego ranije, da izbegavaju svoje roditelje ili počnu da se hvataju drugačijeg društva.

Da li se radi o depresiji ili su u pitanju samo obične „tinejdžerske bubice“?

Ako niste sigurni da li je vaš tinejdžer depresivan ili je „samo tinejdžer“, razmislite koliko su dugo simptomi prisutni, koliko su intenzivni i do kakvih je neuobičajenih promena u ponašanju vašeg tinejdžera došlo. Hormoni i stres mogu da objasne povremene napade tinejdžerskog besa, ali ne i trajno i nepopustljivo nezadovoljstvo, mrtvilo ili razdražljivost.

Znaci za opasnost od samoubilačkih težnji kod depresivnih tinejdžera

Ozbiljno depresivni tinejdžeri, naročito oni koji koriste alkohol ili droge, često razmišljaju, pričaju ili pokušavaju da izvrše samoubistvo, a sve veći broj ih i uspeva u tome, što je zaista alarmantno. Stoga je od životne važnosti da bilo koje znake suicidalnog razmišljanja ili ponašanja uzmete veoma ozbiljno. Oni predstavljaju krik za pomoć iz dubine bića vašeg tinejdžera.

Znaci upozorenja na koje se mora obratiti pažnja

• 1. Pričanje ili pravljenje šala o nameri da se izvrši samoubistvo.
  2. Izjave tipa: „Bolje bi bilo da sam mrtav“, „Kad bih samo mogla da nestanem zauvek“ ili „Ne vidim izlaz!“
  3. Pozitivo doživljavanje smrti ili romantičarsko gledanje na umiranje („Kada bih umrla, možda bi me ljudi više voleli“).
  4. Pisanje priča i pesama o smrti, umiranju ili samoubistvu.
  5. Namerno izazivanje sudbine nepromišljenim ponašanjem ili često učešće u nezgodama koje se završavaju povređivanjem.
  6. Poklanjanje omiljenih stvari.
  7. Opraštanje od prijatelja i porodice, kao da se radi o poslednjem susretu.
  8. Nabavka oružja, pilula ili drugih sredstava kojima se može sebi oduzeti život.

Potražite pomoć ako imate tinejdžera sa samoubilačkim namerama

Ako posumnjate da vaš tinejdžer ima suicidalne namere, ne časite ni časa! Ako ste u USA,  pozovite Nacionalnu službu za sprečavanje samoubistva na broj 1-800-273-TALK, a ako se nalazite izvan USA, posetite sajtove IASP ili Suicide.org da bi našli najbliži centar kome se možete obratiti za pomoć.

Kako pomoći depresivnom tinejdžeru?

Kada se ne leči, depresija je veoma destruktivna. Stoga, ne čekajte nadajući se da će se situacija rešiti sama od sebe. Ako sumnjate da je vaš tinejdžer depresivan, pokažite svoju zabrinutost, s ljubavlju i bez osuđivanja. Čak i kada niste sigurni da je reč baš o depresiji, problematično ponašanje i izliv emocija kojem ste očevici signalizira da postoji neki problem na koji se mora obratiti pažnja.

Započnite razgovor stavljajući svom tinejdžeru do znanja koje ste naročtie simptome depresije primetili i zašto vas to zabrinjava. Potom zamolite svoje dete da vam ispriča šta ga muči i budite spremni i voljni da ga istinski saslušate. Suzdržite se od postavljanja mnogo pitanja (većina tinejdžera ne voli kada se prema njima postavljate previše zaštitnički), već budite spremni i voljni da im pružite svaku vrstu potrebne podrške.

Kako razgovarati sa depresivnim tinejdžerom?

Usredsredite se na slušanje, a ne na pridikovanje. Uzdržite se od bilo kakve kritike ili osude kada vaš tinejdžer počne da vam se otvara. Najvažnije je da vaše dete hoće da razgovara. Najbolje ćete učiniti ako mu jednostvano pokažete da vam je stalo do njega i da ste na njegovoj strani, potpuno i bezuslovno.

Budite nežni, ali ne posustajte. Ne odustajte ako se ne otvore odmah. Tinejdžerima može biti izuzetno teško da pričaju o depresiji. Čak i kada to žele, mogu imati ozbiljne teškoće u pokazivanju svojih osećanja. Poštujte svoje dete i ne insistirajte da izađe iz svoje zone komfora, ali pokažite mu svoju zabrinutost i spremnost da ga saslušate.

Poštujte njihova osećanja. Ne pokušavajte da ubeđivanjem oslobodite svog tinejdžera od depresije, čak i kada vam njegova osećanja ili sumnje izgledaju glupo ili nerazumno. Vaše dobronamerne pokušaje da mu objasnite kako „nije sve baš tako crno“, on će doživeti kao da ne shvatate dovoljno ozbiljno njegova osećanja. Jednostavno prihvatanje bola i tuge kroz koju prolazi učiniće mnogo kako bi osetio da ima vaše razumevanje i podršku.

Verujte svojim instiktima. Ako vaš tinejdžer tvrdi da je sve u redu, a istovremeno ne može da da smisleno objašnjenje za svoje postupke koji ukazuju na depresivnost, trebalo bi da verujete svojim instiktima. Ako se vaše dete ne otvara vama, pokušajte da se okrenete nekom drugom u koga imate poverenja – školskom psihologu, omiljenom nastavniku ili stručnjaku za mentalno zdravlje.

Pomaganje depresivnom tinejdžeru

Savet broj 1: Ohrabrite ga da se aktivno druži

Depresivni tinejdžeri teže da se izoluju od društva i prestanu da učestvuju u onome u čemu su nekada uživali. Međutim, izolacija čini depresiju još jačom. Stoga, učinite sve što možete da mu pomognete da se ponovo uključi u svoje društvo.

Odredtie vreme koje ćete posvetiti isključivo njemu. Svakodnevno odvojte određeno vreme u kome ćete se isključivo posvetiti svom tinejdžeru, kada nećete dozvoliti da vas bilo šta omete u tome, niti pokušavati da uporedo radite još nešto. Jednostavno provođenje kvalitetnog vremena zajedno može mnogo doprineti da se vaše dete oseća manje depresivno. Zapamtite: razgovor o depresiji ili o osećanjima vašeg deteta neće pogoršati situaciju, već će mu vaša podrška i razumevanje značajno pomoći u oporavku.

Uhvatite se u koštac sa izolovanošću. Učinite sve što možete kako bi vašeg tinejdžera povezali sa drugima. Ohrabrite ga da izađe sa drugovima ili pozovite njegove drugove kod vas kući. Uključite se u aktivnosti u kojima učestvuju i druge porodice i dajte svom detetu priliku da se sretne i poveže sa drugom decom.

Angažujte svog tinejdžera. Predložite aktivnosti – bavljenje sportom, članstvo u školskim sekcijama i klubovima, časove slikanja, plesa ili sviranja – koje su prilagođene sklonostima i talentima vašeg tinejdžera. Iako ispočetka možda neće pokazivati zanimanje, kako vreme bude odmicalo i on se ponovo uključi i poveže sa ljudima, trebalo bi da počne da se oseća bolje i da mu se vrati želja i motivacija.

Promovišite dobrovoljni rad. Pomaganje i služba onima koji su u potrebi je moćan antidepresiv i faktor jačanja samopouzdanja. Pomozite svom tinejdžeru da pronađe službu za koju je zainteresovan i koja će njegovom životu dati novi smisao. Ako mu se i sami priključite u volontiranju, to će vam pomoći da se još više međusobno približite i povežete.

Savet broj 2: Stavite fizičko zdravlje na prvo mesto

Fizičko i mentalno zdravlje su neraskidivo povezani. Depresija se pogoršava neaktivnošću, nedostatkom sna i lošom ishranom. Nažalost, tinejdžeri su poznati po svojim nezdravim navikama: kasnom odlasku na spavanje, konzumiranju brze hrane i preteranoj upotrebi mobilnih telefona i sličnih uređaja. Ali, kao roditelji, vi se možete izboriti sa ovakvim ponašanjem time što ćete svojoj deci stvoriti zdravo porodično okruženje, ispunjeno ljubavlju i podrškom.

Pokrenite svog tinejdžera! Vežbanje je apsolutno neophodno za mentalno zdravlje. Stoga, aktivirajte svog tinejdžera, bez obzira na cenu. Idealno bi bilo da tinejdžeri imaju makar jedan sat fizičke aktivnosti svakodnevno, ali to ne sme da bude nešto dosadno ili opterećujuće. Šta god da mu prija: šetanje psa, ples, partija basketa ili malog fudbala, pešačenje, vožnja bicikla, skejtbord – sve dok su u pokretu, od toga mogu imati samo koristi.

Ograničite im vreme koje provode pred ekranom. Tinejdžeri se obično okreću Internetu da bi pobegli od svakodnevnih problema, ali kako se povećava količna vremena provedenog pred ekranom, tako se smanjuje vreme provedeno u fizičkoj aktivnosti i druženju sa prijateljima. I jedno i drugo su recept za pojavu izraženijih simptoma depresivnosti.

Obezbedite mu kvalitetne i izbalansirane obroke. Omogućite svom tinejdžeru ishranu koja je optimalna za zdravlje njegovog mozga i za dobro raspoloženje – stvari kao što su zdrave masnoće, kvalitetni proteini i sveže voće i povrće. Konzumiranje hrane bogate šećerom i skrobom, tzv. brze hrane, lako dostupne i omiljene tinejdžerima, ima negativan uticaj na njihovo raspoloženje i nivo energije.

Ohrabrujte ih da dovljno spavaju. Da bi normalno funkcionisali, tinejdžerima je neophodno više sna nego odraslim osobama – od 9 do 10 sati svake noći. Uverite se da vaše dete ne ostaje budno u sitne sate nauštrb neophodnog odmora.

Savet broj 3: Prepoznajte kada je vreme da potražite profesionalnu pomoć

Podrška i promene na polju zdravijeg načina života mogu napraviti ogromnu razliku kod depresivnih tinejdžera, ali to nije uvek dovoljno. Kod teških oblika depresija, nemojte se ustručavati da zatražite profesionalnu pomoć od stručnjaka za mentalno zdravlje, koji imaju bogato iskustvo i stručne kvalifikacije za rad sa adolescentima.

Svoje dete treba da uključite u sam proces izbora tretmana i lekara

Kada birate specijalistu ili se odlučujete za vrstu tretmana uvek uzmite u obzir i mišljenje svog tinejdžera. Ako želite da vaše dete bude motivisano i aktivno uključeno u tretman, nemojte ignorisati njegove želje i donositi jednostrane odluke. Nijedan terapeut nije čudotvorac i nemaju svi tretmani isti efekat na svakoga. Ako se vaše dete ne oseća ugodno ili jednostavno ne može da „klikne“ sa dotičnim psihologom ili psihijatrom, potražite nekog drugog.

Istražite koje su vam mogućnosti na raspolaganju

Očekujte da specijalista obavi sa vama razgovor o opcijama koje su vam na raspolaganju u tretiranju depresije kod vašeg tinejdžera. Terapija razgovorom je često dobar početni oblik tretmana kod blažih i umerenih slučajeva depresije. Tokom ove terapije može doći i do izlečenja depresije. Ako se to ne desi, onda će se pribeći i lekovima.

Neki roditelji, nažalost, osećaju da su pod pritiskom da odmah izaberu terapiju antidepresivima, ne pokušavši uopšte primenu drugih vidova terapije, bilo zato što su skuplji, bilo zato što zahtevaju više vremena i truda. Međutim, osim u slučajevima kada se vaše dete ponaša nebezbedno ili ima suicidalne simptome (u kom slučaju lekovi i/ili neprekidni nadzor mogu biti neophodni), vi imate vremena da pažljivo razmotrite sve opcije koje su vam na raspolaganju. U većini slučajeva, antidepresivi su najefikasniji kada se kombinuju sa drugim oblicima terapije.

Korišćenje lekova nosi sa sobom i određene rizike

Antidepresivi su osmišljeni za i testirani na odraslim osobama, tako da njihov uticaj na mladi mozak, koji se razvija, još uvek nije potpuno ispitan. Neki istraživači su zabrinuti da se izlaganjem mladog mozga takvim lekovima, kakav je na primer lek Prozak, može ometati normalan razvoj mozga, a naročito kada se radi o načinima na koji se mozak bori sa stresom i upravlja osećanjima.

Antidepresivi takođe nose rizike i nuspojave sami po sebi, uključujući u to jedan broj bezbednosnih rizika kojima su naročito podložna deca i mlade osobe. Poznati su i po tome da povećavaju rizik od pojave suicidalnih misli i ponašanja kod nekih tinejdžera i mladih osoba. Naročito su ranjivi tinejdžeri sa bipolarnim poremećajem, oni koji imaju istoriju te bolesti u porodici ili istoriju ranijih pokušaja samoubistva.

Rizik od samoubistva je najveći u toku prva dva meseca upotrebe antidepresiva. Tinejdžeri koji koriste antidepresive moraju biti pod stalnim nadzorom, ne bi li se reagovalo na najranije simptome pogoršanja depresivnog stanja.

Tinejdžeri koji koriste antidepresive: Znaci za uzbunu, na koje se mora obratiti pažnja

Javite se doktoru čim primetite:

o   Obnavljanje ili intenziviranje razmišljanja ili pričanja o samoubistvu; o   Samoubilačke gestove ili pokušaje; o   Obnavljanje ili pogoršanje depresije; o   Obnavljanje ili pogoršanje anksioznosti; o   Pobunu ili uznemirenost; o   Napade panike;

o   Poremećaje sna (nesanicu); o   Obnavljanje ili pogoršanje razdražljivosti; o   Agresivno, gnevno ili nasilno ponašanje; o   Podložnost opasnim nagonima; o   Hiperaktivni govor ili ponašanje (manijakalno ponašanje); o   Druge neobične promene ponašanja.

Savet broj 4: Podržite svog tinejdžera kroz čitav proces lečenja depresije

Dok vaš depresivni tinejdžer prolazi kroz tretman, najvažnija stvar koju možete učiniti je da mu date do znanja da ste mu u svakom trenutku na raspolaganju da ga saslušate i pružite mu podršku. Sada, više nego ikada, vaš tinejdžer treba da zna da je vredan, prihvaćen i zbrinut.

• • Budite puni razumevanja. Život sa depresivnim tinejdžerom može biti izuzetno težak i iscrpljujuć. S vremena na vreme, osetićete iscrpljenost, odbacivanje, očajanje, teskobu i još mnoga druga negativna osećanja. U toku ovog teškog perioda važno je da ne zaboravite da vaše dete nije namerno naporno. Ono pati, pa zato učinite sve kako bi pokazali strpljenje i razumevanje.
  • Ostanite uključeni sve vreme lečenja. Proverite da li vaš tinejdžer sledi sva uputstva za lečenje, bilo da se radi o redovnom odlasku  na terapiju ili ispravnom uzimanju prepisanih lekova. Vodite evidenciju o promenama u ponašanju vašeg tinejdžera i javite se lekaru ako se simptomi depresije pogoršaju.
  • Budite strpljivi. Put ozrdravljenja vašeg depresivnog tinejdžera može biti „džombast“, pa zato morate biti puni strpljenja. Radujte se malim pobedama i budite spremni na povremene neuspehe. Što je najvažnije, ne osuđujte sebe i ne upoređujte se sa drugim porodicama. Sve dok činite sve što možete da pomognete svom detetu, vi ste na pravom putu.

Savet broj 5: Postarajte se za sebe (kao i za ostatak svoje porodice)

Kao roditelj, možete se naći u poziciji da svu svoju pažnju i energiju usmeravate na svoje depresivno dete, a da zanemarujete sopstvene potrebe, kao i potrebe ostalih članova porodice. Međutim, od izuzetne je važnosti da ne prekinete da brinete i o sebi tokom ovog teškog perioda.

Ovo, pre svega, znači da je i vama potrebna podrška. Ne možete sve obaviti sami i, stoga, potražite pomoć od porodice i prijatelja. Ako imate sopstveni sistem za podršku i pomoć, ostaćete zdravi i pozitivni, dok radite na tome da pomognete svom tinejdžeru.

Ne prikrivajte svoja osećanja. U redu je osećati se skrhano, frustrirano, bespomoćno ili besno. Okrenite se prijateljima, pridružite se grupi za podršku ili posetite svog lekara. Pričanje o tome kako se osećate, umanjiće vam napetost.

Brinite o svom zdravlju. Stres usled depresije vašeg deteta može uticati i na vaše raspoloženje i osećanja. Stoga, pomozite svom zdravlju pravilnom ishranom, kvalitetnim snom i nalaženjem vremena za stvari u kojima uživate.

Budite otvoreni sa ostalim članovima porodice. Nemojte se ustručavati da razgovarate otvoreno o problemu tinejdžerske depresije, kako bi pokušali da „zaštitite“ ostalu decu. Deca znaju kada nešto nije u redu. Kada ih držite „u mraku“, njihova mašta će ih obično navesti na mnogo gore zaključke. Budite otvoreni o onome što se događa i pružite deci priliku da vas pitaju o tome i da podele sa vama svoja osećanja.

Setite se ostale dece. Depresija kod jednog deteta može dovesti do stresa ili anksioznosti kod ostalih članova porodice i zato budite sigurni da niste zapostavili „zdravu“ decu. Braći i sestrama deteta koje ima problem potrebna je naročita pažnja, a ponekad i profesionalna pomoć da bi se izborila sa svojim osećanjima u vezi sa datom situacijom.

Klonite se osuđivanja. Najlakše je optužiti sebe ili nekog drugog člana porodice za depresiju vašeg deteta, ali to samo još više pogoršava ionako stresnu situaciju. Dalje, depresiju obično izaziva veći broj činilaca, tako da je malo verovatno – osim u slučajevima nasilja ili zanemarivanja – da je bilo ko od bliskih osoba „odgovoran“ za depresivnost vašeg tinejdžera.

izvor: helpguide