Pre moje trudnoće, radila sam u najvećoj francuskoj advertajzing agenciji i bila zadužena za klijente: Dior, Azzaro i YSL. Iako može da zvuči pompezno, meni je to bio posao kao i svaki drugi, samo što sam ga volela i nije mi bilo teško da ga radim, i zaista sam se radovala kada sam išla na posao. Kese pune kozmetike i parfema koje su slali kada radimo na novim proizvodima sam delila prijateljima i rodbini, mislim da sam uzela za sebe samo jedan sjaj za usne… nebitno.

Kada sam se vratila sa porodiljskog, koje je trajalo ukupno četiri meseca, otkrila sam da su sve moje klijente dali jednoj drugoj dizajnerki koju sam ja naučila posao. Nisu joj dali te klijente privremeno, dok se ne vratim, nego ih je ona zgrabila zauvek. Bila sam očajna, jer sam volela da radim u kozmetičkoj industriji i jednostavno imala dizajnersku crtu za to. Meni su dali francuskog giganta Carrefoure, koji prodaje sve od igle do magarca i kada smo definisali osnovni koncept, pošto je projekt bio ogroman, dobila sam deo bele tehnike. To je bila kazna jer sam se porodila i jer sam dojila dete i odlučila da na vreme odlazim kući s posla, a ne kao do tada oko 21h. Sada sam postiđeno, kao puvanjak, u 19h prva izlazila iz kancelarije, dok me šef gledao s gađenjem… osećala sam se užasno, kao da mi život beži iz ruku i odlazi tamo gde ne želim da ode. Bila sam kao i svaka zaposlena mama pokidana izmedju moje bebe i mog posla, a znala sam u srcu šta mi je prioritet. Kuljao je u meni bes što su me kaznili zato što sam odlučila da budem mama, jer bila sam najbolji dizajner u agenciji i dugo se borila za svoje mesto… onda se pojavio konkurs za prestižne hotele u Monaku. Nadala sam se od sveg srca da će mene odabrati da radim idejno rešenje, ali su stavili dizajnerku koja je već pokupila moje klijente. Sedela sam preko puta njenog radnog stola i sekla u fotošopu slike veš mašina i zamrzivača, dok su njoj objašnjavali u kom smeru treba raditi dizajn i pripremali se za odlazak u Monako. WC na poslu je često bio moj best friend, pa sam i ovaj put krenula tamo da pustim koju suzu i žalim samu sebe. Medjutim, na hodniku sam srela moju drugaricu Mavi, koja je slučajno tog dana došla u firmu, da pokupi neke papire jer je radila par dana kao frilenser. Ona je odmah videla da nisam ok i povukla me za rukav u stranu. Nije me pitala koji je moj problem, ali mi je rekla, na svoj jedinstven španski, temperamentan način:
“Tvoj život je bik, a ti si toreador. Vreme je da prestaneš da se boriš sa njim i da uhvatiš bika za rogove sa obe ruke. Kada se on smiri, pomiluj ga izmedju rogova i postanite prijatelji. Gledaj ga direkt u oči i ne spuštaj pogled dok ga ne nadvladaš. Baci mač.”

Nikada neću zaboraviti njene reči.
Pored mog posla seckanja veš mašina, moralo je iz mene da izađe nešto kreativnije i na pauzama kada svi odu da ručaju, radila sam tajno na ideji za Monako. U mene se vratila sreća, nada i saznanje da sve mogu. Samo jedna osoba je znala da radim na tom projektu i ponela je moja idejna rešenja sa sobom na prezentaciju. Kada su odbili sve njihove predloge tokom sastanka, ona je izvadila moj dizajn i sa njim su dobili projekat. Ostalo je istorija, moj put u Monako, švercovanje kupusa ako mi se upale grudi jer sam dojila bebu i izmuzanje u najluksuznijem hotelu…

Ono što želim da kažem kroz ovo moje iskustvo, je da treba da izadjemo iz WC-a i da prestanemo da sažaljevamo sami sebe, ako nešto nije u redu u našem životu. Da budemo toreadori koji će svog bika dodirom milosti ukrotiti, a ne trošiti svoju snagu boreći se sa njim. Ne znam s čim se boriš, ali ti znaš. Uhvati svog bika za rogove i gledaj ga direktno u oči i ne popuštaj dok se oboje ne dogovorite kako ćete dalje. Borba će u početku biti strašna, ljudi će očekivati krv, klicaće u areni dok se raduju što ste oboje iznemogli i posustajete, ali ti budi mudri toreador kom cilj neće biti da zadovolji masu, nego sebe tako što će pronaći mir tokom svoje borbe.

Moj mir je Gospod, On je moje utočište dok kliču okolo, ujutru, u podne, noću, kad krene bik na mene, ja samo počnem “Oče naš…” i bik stane, gleda me i smiri se sve.

Ne znam gde ćeš ti pronaći svoju snagu da smiriš bika, ali traži taj izvor i prestani da plačeš u WC-u, zgrabi ga sa obe ruke čvrsto i ne popuštaj. Možeš ti to kao nekad, snaga u tebi postoji. Pronadji pravi izvor sa koga ćeš piti.

Volim te.
Prepoznaćeš se.

“A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožednjeti dovijeka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život vječni.”
Jovan 4.14