Najveći problem u komunikaciji je to što slušamo da bismo odgovorili, a ne da bismo razumeli

Džordž Bernard Šo je rekao: “Jedini najveći problem u komunikaciji je iluzija o tome da se ona desila.” Zamislite ovo: neko razgovara s nama, izražava svoje misli na pažljiv način da biste ga/je razumeli. Vi čekate pauze u komnverzaciji, kad procenite da su završili, vi prekidate tok svojim informacijama ili ponavljate ono što su upravo rekli. “O, tačno znam kako se osećaš,” ili kažete: “I meni se to isto dogodilo. Da ti ispričam!”

Niste uspeli kao slušač. Vi stvarate svoje ideje. Propuštate poruku i mogućnost da razumete. Mislite samo na svoju agendu, ne njihovu. Da li ste ikada iskusili ovo?

Često mislite da ste razumeli ono što je rečeno, ali realnost je sasvim drugačija. Sve vreme ste formulisali odgovor zaboravljajući da slušate. Slušanje je najteža veština u komunikaciji, a nama ide sve gore.

Ono što čujemo vs. Ono što razumemo

Postoji određeno vreme između slušanja i razumevanja. Ovo vreme varira od pojednica do pojedinca. Ono može biti svega nekoliko sekundi do minuta, i onda nastaje problem. Za vreme ovog perioda mi odlutamo i počinjemo da slušamo sebe, a ne druge kako govore. Tada gubimo koncentraciju i razumevanje.

Šta prouzrokuje ovo vreme? Možda naše emotivno stanje. Možda fizičko stanje. Međutim, najverovatniji krivci za to su naše sopstvene misli i prosuđivanje. Jedan primer je potvrđujuća pristrasnost, naša navika da pokupimo delove razgovora koje pojačavaju naše vrednosti, percepciju i nepostojeća ubeđenja.

Rascep između onoga što je rečeno i što čujemo je takođe povezano sa tim koliko brzo ili sporo osoba govori. Prosečna osoba govori 175 do 200 reči u minuti, ali većina ljudi je sposobna da sasluša i procesuje 600 do 1000 reči u minuti. Zbog ovoga, naš mozak nije uvek fokusiran na ono što neko govori i počinje da luta u različitim pravcima. To nas sprečava da razumemo ono što se govori.

Drugi fenomen se zove kompetitivno slušanje. Tada se javlja negativna reakcija na ono što se govori zbog neslaganja sa drugom osobom. Momentalno prestajemo da slušamo i konverzacija je gotova.

Dozvoli sebi da slušaš

Suočimo se s tim, nećemo se složiti sa svime što svi kažu. To je deo života, a mi to treba da prihvatimo. Umesto da upadamo u zamke konfirmacione pristrasnosti i kompetitivnog slušanja, pokušajmo da se koncentrišemo na razumevanje postajući više empatični u toku slušanja. Evo nekih predloga:

1. Otvori svoj um za ono što se govori. Ne sudi, samo slušaj. Ako imaš problem da se fokusiraš, ponavljaj ono što je rečeno u sebi.

2. Zaboravi detalje i sagledaj širu sliku. Važno je shvatiti suštinu konverzacije. Izjave se mogu lako pogrešno razumeti, posebno kada se razlikuju od tvog mišljenja i teraju te da slušaš na kompetitivan način.

3. Ne prikidaj dok druga osoba ne završi. Uvek možeš da pitaš onog ko govori da ponovi šta je rekao, ali učini to između rečenica.

4. Ne brzaj sa zaključcima. Dozvoli da govornik do kraja iskaže svoje gledište. To će ti dati vreme da razmisliš pre nego što formiraš svoj odgovor.

Zapamtite, savršeno je u redu da se ne slažete s nekim, ali morate prvo da razumete njihovu poruku. Upitajte sebe zašto bi njihova poruka mogla biti istinita i koje okolnosti je čine istinitom. To će vas staviti u njihove cipele, i učiniće diskusiju izazovnijom s njima.

Da sumiramo, većina nas nikada nije naučena da sluša, zato nije naša krivica. Efektivno slušanje je veština i mora se učiti i vežbati. Morate pristupiti slušanju sa pozitivnim stavom i namerom da razumete drugu osobu u potpunosti. Ova paradigma je potpuno drugačija od uobičejene. Stavlja vas u realnost druge osobe. Sebe postavljate tamo da biste mogli da vidite stvari onako kako ih druga osoba vidi, i da razumete kako se oseća. Vaš odgovor će tada proizaći iz temelja potpunog razumevanja.

Izvor: Lifehack

(Visited 16.189 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.