Hiperstres je obično izazvan kombinacijom okolnosti i ličnog izbora. Ovih 10 pitanja će nam pomoći da se izborimo s njim…

Stres je neizbežan, čini vam se? Da li je i vaš prosečni radni dan prepun zadataka i pritisaka?

Da li vam se dešava da radite do kasno tako da nemate vremena čak ni da skoknete na rođendan svoje prijateljice, da ne možete da se setite šifre za bankomat, da vam stane srce kad zazvoni telefon a vi ste se već spakovali da krenete s posla?

Nijedna od ovih situacija nije prijatna, razume se, ali neće vam pomoći ni panika ni osećaj hiperstresa. Bolje je da se umirite i pristupite racionalno situaciji, a to ćete s lakoćom uraditi ako postavite sebi sledećih deset pitanja…

Da li sam fizički ugrožena?

Ukoliko je vaš odgovor DA, onda panika ima osnov, ali ne donosi rešenje. A ako čak uopšte NISTE fizički ugroženi, zaista nema razloga za paniku. Ishitreni odgovori na stresnu situaciju su skoro uvek kontraproduktivni. Dakle, pre nego što pređete u stanje histerije, opomenite sebe i to bukvalno, rečima: Ja fizički nisam ugrožena. Udahnite, izdahnite. To je sve što je potrebno da se takva situacija pregura.

Gde mogu da se sakrijem?

Bez obzira na to što nam ishitren odgovor ne pomaže u kriznim situacijama, ne znači da nemate automatsku potrebu za bekstvom. Skrivanje je odličan način da se umirite i većina nas ga redovno koristi.

Šta izaziva paniku u stresnim situacijama

I zato, mada to zvuči možda pomalo infantilno, nemojte se ustručavati – potražite najbliži toalet i u naletu stresa zaključajte se na par minuta, tek da dođete sebi. A potom se zapitajte…

Zašto se ovo dogadja meni?

Prvi put kada sebi postavite ovo pitanje, to treba da se desi spontano i od srca. Pokušajte i naglas – moć izgovorenih reči deluje možda neće delovati odmah, ali će pomoći da se prvi nalet stresa utiša.

Sada stvarno, zašto se ovo događa meni?

Nakon što ste prvi put možda vrisnuli ovo pitanje, drugi put ga postavite s potpuno analitičnim pristupom. Šta se zapravo događa? Hiperstres je obično izazvan kombinacijom okolnosti i ličnog izbora. Pokušajte da otkrijete – da li postoji neki šablon. Da li je uobičajeno za baš VI preuzimate najveću odgovornost na poslu? Ili da baš VI ne uspevate da uspostavite komunikaciju, zaboravljate na odmor? Praćenje i pokušaj analiziranja ovih odluka je kao pokušaj otkriča uzroka pada aviona. Neće promeniti sadašnjost ali može popraviti budućnost. Ovo nas dovodi do…

Kako da se ovo ne ponovi?

Dijagnoza je pola leka. Čim otkrijete u kakvim situacijama najčešće dolazi do stresa i kako mu vi doprinosite svojim ponašanjem, moći ćete da ga zaustavite. Da li je to potreba da stalno dobijate pohvale? Možda zato radite više nego što možete. Da li je to davanje obećanja koje ne možete ispuniti?

Hrana protiv stresa

Da li predugo odlažete neke obaveze? Sigurno je da možete napraviti i drugačije izbore, pa zato to treba vežbati. Potražite pomoć stručnjaka, sklopite ugovor sa sobom, vežite se za stolicu sledeći put – ako je baš to potrebno da sprečite sebe da se ista situacija ponovi.

Koliko godina zapravo imam – prema stanju koje trenutno osećam?

U trenucima ogromnog stresa svi se mi okrećemo detetu u sebi. Pružamo sebi podršku i dobrotu koju bismo pružali prestravljenom detetu. I zato slobodno zaboravite da ste odrasli, ne pitajte se “koliko godina imam”, već “koliko godina zapravo imam” – prema stanju u kojem se nalazite. Recite sebi “U redu je, dušo”, “Super si, samo nastavi”, “Bravo, pa ti hodaš!”. Bićete iznenađeni koliko je ova vrsta podrške sebi umirujuća.

Koliko je SADA drugačije od TADA?

Hiperstres moze biti okidač za sećanja na traumatične situacije poput zlostavljanja, bolesti ili nesreće. U tim trenucima osećamo kao da proživljavamo sve ispočetka, da smo bespomoćni, umesto da budemo svesni trenutne situacije i sagledamo opcije koje imamo. SADA takođe može biti stresno, ali sada nije TADA. Imamo tu slobodu da pomognemo sebi. Samo znajući to bićemo u mogućnosti da se opustimo.

Ima li šta da se pojede?

Čak i ako se trudite da jedete zdravo, u danima punim stresa dozvoljeno je i preskočiti voćni šejk i zameniti ga kolačem. Izaberite hranu koja vam umiruje živce i ako će to biti trenutno rešenje – poslužite se njime.

Koja je najmanja stvar koju mogu da uradim da popravim situaciju?

Kada dođu hiperstresni dani, čak i najmarljivije osobe imaju pravo na poštedu. Smanjite rad na apsolutni minimum neophodan za funkcionisanje. Završite posao koji apsolutno nikako ne može biti odložen. Obucite se. I da, nahranite decu…

Da li će ovo sve biti bitno kada umrem?

Zvuči paradoksalno, ali je utešno kad se setite da ćemo svi jednog dana umreti. Na samrti neće biti bitno da li ste stigli na rođendansku zurku, da li ste baš tog dana podigli novac sa bankomata i da li ste se odazvali na poziv na kraju radnog vremena. Sećaćete se trenutaka kada ste nekog prigrlili i osetili veličinu i lepotu života: posmatrali voljene osobe, smejali se sa prijateljima, pomogli nekome u nevolji. To uključuje i pomoć sebi u onim danima velikog stresa.

Nista što uradite tokom života nije važno kao sam život. Suprotno od života punog stresa je osloboditi se svega što vas je sprečavalo da živite život punim plućima. Zamislite šta biste radili kada biste znali da ne postoji ništa čega se treba bojati, ništa vredno stresa. Uradite to, počnite život bez stresa. I podelite taj kolač s nekim!

Izvor: www.lovesensa.rs