Kako raditi bolje i ostvarivati više

Kad pronađemo svrhu svog rada i budemo imali osećaj da sudelujemo u stvaranju nečeg većeg od sebe samih, lakše ćemo pronaći prave metode rada, tj. rešenja „kako“ raditi bolje i ostvarivati više.

U svima nama postoji potreba da uvek težimo boljem, većem, značajnijem, kvalitetnijem, naprednijem. Naravno, kod svakoga varira intenzitet tih osećanja, zavisno o čemu se tačno radi, no zajedničko nam je svima da želimo nešto bolje od onoga što već imamo. Oduvek je pitanje kako to učiniti, kako ostvariti više i bolje nego (do) sada.

Da bismo ostvarili ono što je potencijalno „najbolje“, možda je upravo to „kako“ nešto uraditi glavna smetnja. Uspeh se krije u odgovoru na „zašto“: zašto radimo, šta nam je cilj, čemu težimo, u čemu vidimo svoju svrhu? „Zašto“ zapravo određuje „kako“ radimo, odnosno „kako“ proizlazi iz „zašto“. Odgovoriti na „zašto“ znači pronaći smisao svog rada. Kad pronađemo svrhu svog rada i budemo imali osećaj da sudelujemo u stvaranju nečeg većeg od sebe samih, lakše ćemo pronaći prave metode rada, tj. rešenja „kako“ raditi bolje i ostvarivati više. Tom Peters (poznati autor iz područja menadžmenta i poslovne izvrsnosti) u svojoj knjizi u Potrazi za izvrsnošću ističe to više puta, služeći se, između ostalog, i ovim citatom: „Trajna predanost zadatku postiže se isključivo negovanjem stanja duha na kojem počiva unutrašnja motivacija.“ Takva transformacija u načinu rada najboljih preduzeća danas prenosi se i na razmišljanje o ličnoj produktivnosti.

Fokusiranje na smisao rada daje nam priliku za ostvarenjem onoga što je najbolje u nama.

Ako smo vođeni smislom, naši napori neće završavati razočaranjima, nezadovoljstvom, osećajem teskobe i neuspeha, nego će biti uvek nove prilike za izgradnju, učenje, napredovanje i uspeh (po vlastitoj meri).

Fokus na svrhu dovešće i do prirodne raspodele resursa, odgovarajućih ušteda i smanjenja nezadovoljstva jer ćemo imati i puno jasniji pogled na odabir metoda i zadataka za ostvarenje ciljeva fokusirajući se na bitno (smisleno).

Ostvarenje jednog cilja biće tek deo celokupne slike koju nastojimo ostvariti, a ono što će se činiti kao neuspeh biće samo manja prepreka na putu nadahnuća. Imajući na umu viši cilj kojem doprinosimo, drugačije ćemo gledati na „probleme“, a poneke smetnje na putu promatraćemo bez preuveličavanja.

Radimo li kao da učestvujemo u ispunjavanju smisla, rad nas neće toliko umarati. Sudelovanje u ispunjavanju smisla oslobađa puno kreativne energije, nadahnjuje, tera napred i rađa zadovoljstvo koje opet dovodi do boljeg rada.

Usmereni na svrhu, uživaćemo na celom putu uspeha, a ne samo kad stignemo na zacrtani cilj. Doživljaj (ne)uspeha biće zdraviji, ponizniji i zahvalniji.

Budući da smo blagosloveni brojnim sposobnostima i talentima, pravo je čudo što u radu i angažmanu (bilo poslovnom, bilo privatnom ili nekom drugom), uspevamo pronaći toliko tereta, nezadovoljstva i napora. Rad je čoveku prirodan, baš kao i ljubav. Kao što čovek prirodno zna istinski voleti tako zna i dobro raditi, samo to treba osloboditi, samo treba dati prostora smislu.

Smisao je istinska motivacija uspešnih ljudi. Osećaj učestvovanja u traženju smisla najveći je izvor nadahnuća. Ko radi za smisao, ni nakon najvećeg uspeha nije prazan, nego tek nahranjen, podstaknut ići dalje, stvarati više. Stoga: „I sve što god činite, od srca činite, kao Gospodu, a ne kao ljudima.” (Novi Zavet, Poslanica Kološanima 3, 23)

Izvor: bitnonet

(Visited 5.463 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *