Tri razloga zašto stanje zaljubljenosti nije prava ljubav

Stanje zaljubljenosti nije prava ljubav iz tri razloga:

Zaljubljivanje nije čin volje ili svesnog odabira. Bez obzira koliko se želimo zaljubiti, ne možemo to postići na silu. S druge strane, možda ne tražimo to stanje, a preuzme nas iznenada. Često se zaljubljujemo u neprikladno vreme i u nepodobne ljude.

Zaljubljivanje nije prava ljubav stoga što je nenaporna. Šta god činili u stanju zaljubljenosti, to zahteva vrlo malo discipline ili svesnog napora s naše strane. Dugi, skupi telefonski razgovori koje obavljamo, pokloni koje izmenjujemo, stvari koje obavljamo nisu vrijedne spomena. Kao što nagonska priroda ptice nalaže izgradnju gnezda, tako i nas nagonska priroda stanja zaljubljenosti tera da jedno drugome činimo neobične i neprirodne stvari.

Zaljubljena osoba nije istinski zainteresovaana za podsticanje ličnog razvoja drugog bića. Ako na pameti imamo ikakav cilj, onda je to da skončamo usamljenost i možda uspeh ovekovečimo brakom. Stanje zaljubljenosti se ne usresređuje na naš lični razvoj niti na razvoj i napredovanje drugog bića. Umesto toga daje nam osećaj da smo stigli do cilja i da nam ne treba dalje napredovanje. Na vrhuncu smo životne sreće i jedina nam je želja da tu i ostanemo. Naša ljubljena se sigurno ne treba dalje razvijati jer je savršena. Jednostavno se nadamo da će ostati savršena.

Stanje zaljubljenosti možemo prepoznati i odrediti kao privremeni emocionalni uzlet, a potom nastavljamo pravu ljubav sa svojim bračnim drugom. Ta vrsta ljubavi jeste u suštini emocionalna, ali nije opsednutost, to je ljubav koja ujedinjuje razum i emocije. Ona uključuje čin volje i zahteva disciplinu, ali prepoznaje potrebu za ličnim razvojem. Naša najosnovnija emocionalna potreba nije zaljubljivanje, nego potreba da nas neko voli, da spoznamo ljubav koja proizlazi iz razuma i odabira, a ne nagona. Potrebno mi je da me voli neko ko je odabrao da me voli, koji u meni vidi nešto vredno življenja.

Takva vrsta ljubavi zahteva napor i disciplinu i prepoznaje potrebu za ličnim razvojem. To je odabir da se utroši energija u nastojanju da se pripomogne drugoj osobi znajući da, ako je njegov ili njen život obogaćen vašim nastojanjem, i vi ćete pronaći osećaj zadovoljstva – zadovoljstva iskrene ljubavi prema drugome. Tu nije potrebna euforija stanja zaljubljenosti. Ustvari, prava ljubav ne može ni početi dok ne prođe stanje zaljubljenosti.

Ovo je dobra vest za bračne parove koji su izgubili svoja zaljubljena osećanja. Ako je ljubav odabir, onda oni imaju mogućnost voleti i kad se jednom ugasi opsednutost zaljubljenosti, a oni se vrate u svet stvarnosti. Ta vrsta ljubavi započinje s određenim stajalištem – načinom razmišljanja. Ljubav je stajalište koje govori: “Oženjen sam s tobom i biram da brinem za tvoju dobrobit.” U tom slučaju onaj koji bira da voli, naći će odgovarajuće načine da izrazi svoju odluku. Ako to uspemo da naučimo i odaberemo da to sprovedemo u delo, onda će ljubav koju delimo biti uzbudljivija negoli bilo što što smo ikada osetili dok smo bili slepo zaljubljeni.

Izvor: novizivot.net

(Visited 5.080 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.