Aktivno slušanje je sastavni i neizbežni deo dobre komunikacije. Nije moguće da zaista razgovaramo s nekim ako ga samo čujemo, ali i ne slušamo.
Ljudi, međutim, često podrazumevaju da je za slušanje potreban dobar slušni aparat, dakle sposobnost da čujemo. Aktivno slušanje nadilazi našu sposobnost da čujemo šta neko govori i podrazumeva psihološke aspekte koji moraju pratiti dobar slušni aparat.
Čuti i slušati nije isto. I dok većina ljudi može da čuje, mnogo manji broj njih aktivno sluša. Osnovni razlog iz kojeg ljudi nisu skloni aktivnom slušanju je činjenica da ono podrazumeva trud i prilagođavanje.
Ljudi se češće utrkuju ko će šta reći i željni su da iznesu svoje mišljenje. To i ukazuje do koje mere ljudi žele da budu saslušani. Izgleda da iz silne želje da nas neko čuje, često zaboravimo da saosećamo s drugom stranom i uvažimo i njenu želju da bude saslušana. Ono čemu se smejemo u sitkomima i humorističkim serijama, gledamo i u svakodnevnom životu. No, tada i nije tako zabavno. Često čujemo osobe koje “razgovaraju” tako što jedna priča svoju priču, dok druga čeka da prva završi, kako bi ispričala svoju. Čak i kada nema upadanja u reč, sve više ljudi čeka da dođe na red, kako bi ispričali ono što oni žele, ono što je njima važno. Nestrpljivost u komunikaciji je sušta suprotnost onome što aktivno slušnje podrazumeva, a rečeno je da je aktivno slušanje sastavni i neizbežni deo dobre komunikacije. Pravi razgovor podrazumeva aktivno slušanje, a aktivno slušanje je tehnika koju možemo razviti jedino ako imamo razvijenu sposobnost empatije, saosećanja.
Dakle, kao i u svim ostalim psihološkim fenomenima, sposobnosti se razvijaju pre tehnika, a tehnike služe za adekvatno ispoljavanje razvijene sposobnosti. Sposobnost saosećanja se odnosi na mogućnost (i želju) da svet vidimo iz tuđe perspektive. Čim imamo razvijenu sposobnost, imamo i želju da je koristimo. Aktivno slušanje odražava sposobnost saosećanja kroz našu zainteresovanost za to šta sagovornik ima da kaže. Budući da na aktivno slušanje gledamo kao na tehniku/veštinu, ukazaćemo na smernice koje će vam služiti ukoliko želite da naučite kako se ta veština primenjuje.
Aktivno slušanje se sastoji iz nekoliko faza: čujemo, pažljivo obrađujemo informacije, pamtimo i o njima razmišljamo, zainteresovani smo i, naposletku, razumemo ih. Aktivno slušanje za cilj ima razumevanje onoga što nam neko govori. Ukoliko prođemo kroz sve faze koje podrazumeva aktivno slušanje, a i dalje ne razumemo sagovornika, subfaza koja se odnosi na našu zainteresovanost će nas podstaknuti da pitamo ono što nismo odmah shvatili. Sve pobrojane faze, pored autentične zainteresovanosti za sadržaj koji sagovornik iznosi, podrazumevaju strpljenje. Budući da su ljudi danas sve nezadovoljniji, logično je da su i nestrpljiviji. Kada se nestrpljivost nađe u verbalnoj razmeni informacija, tu, zapravo, ni nema razmene. Komunikacija je narušena, ljudi nesposobni da čuju, sagovornici povodom toga nezadovoljni, a sve priče koje su pokušali da ispričaju, zapravo su ostale nesaslušane, izgubljene.
Budući da su ljudi danas sve nezadovoljniji, rečeno je da je logično i da su nestrpljiviji. Međutim, isto tako je logično da nestrpljiva osoba ne može da sluša, da komunicira. Usled sloma komunikacije, nezadovoljstvo raste, a s porastom nezadovoljstva raste i nestrpljenje. Lako je, na ovaj način, naći se u začaranom krugu. Iz tog razloga bi bilo veoma korisno da naučimo korake za aktivno slušanje.
Koraci su jednostavni i potrebno je da preispitate sebe i sopstvene želje.
Za početak, slušajte jedino ako želite da čujete i ako ste zainteresovani šta druga osoba ima da kaže. Ukoliko mislite o nečemu drugom i nemate iskreno interesovanje za razgovor, zašto biste ga vodili? Ovaj princip ne važi jedino za socijalno nametnute situacije u kojima se ni ne pitate želite li da saslušate. No, tada vam sama važnost konteksta nalaže da slušate.
Ukoliko odlučite da učestvujete u komunikaciji s nekim, jer ste u prethodnom koraku ocenili da ste zainteresovani, onda to toj osobi i pokažite. U ovoj tački se ogleda vaše aktivno slušanje. Osluškujte, paralelno, vlastita osećanja i osećanja osobe koja vam nešto govori. Osluškivanje ovog tipa dovodi do usklađivanja s drugom osobom. Ako uspete da prepoznate njena osećanja, imajuću u vidu i svoja, sproveli ste jedan od koraka aktivnog slušanja.
Pošto aktivno slušanje podrazumeva obradu informacija, pamćenje i razmišljanje, sagovorniku ćete pokazati da ga aktivno slušate ukoliko postavljate potpitanja svaki put kada vam se učini da je nešto kontradiktorno ili, jednostavno, neki deo poruke niste sasvim razumeli. Aktivno slušanje se završava razumevanjem. Potpitanja, u toku razgovora, omogućavaju vam da zaista razumete ono što je sagovornik želeo da vam prenese. Naposletku, da biste bili sigurni da ste adekvatno razumeli sagovornika, proverite to s njim. Jednostavno ga pitajte da li ste dobro shvatili to što je želeo da vam prenese. Time ste prošli kroz sve korake aktivnog slušanja.
Doživljaj da nas je neko saslušao je praćen doživljajem da je nekome do nas stalo, da je zainteresovan i da mu ne dosađujemo. Takav doživljaj neminovno dovodi do oslobađanja od negativne energije i do povećanja zadovoljstva. Zdrava komunikacija je od neprocenjivog značaja za osećaj zadovoljstva. Stoga je aktivno slušanje, kao njen deo, neizbežan sastojak autentičnog razumevanja i dobrih međuljudskih odnosa.
Izvor:
http://www.pozitivnapsihologija.rs/aktivno-slusanje/