Liči na scenu iz filma strave i užasa.
Ulazite u mračnu sobu u kojoj su vaša deca. Čujete jezivu muziku i vidite odbljeske svetlosti sa ekrana uređaja u njihovim rukama.
Zovete ih, ali vam ne odgovaraju. Čak vas i ne pogledaju.
Napokon uspevate da im nekako skrenete pažnju. Kada nevoljno podignu glave, prestravljeni ste tupim pogledom u njihovim očima.
Sve je jasno – vaša deca su zombiji, ali ne žude za mozgovima, već za nečim mnogo dostupnijem – za tehnologijom.
Vaša deca, poput mnoge druge, podlegla su ovoj galopirajućoj epidemiji dečije zavisnosti od ekrana. A ja to znam, jer sam se suočila s istim problemom.
Ja vas razumem. Ne osuđujem vas.
Kod svo troje moje dece postojali su trenuci kada sam se pitala da li će količina vremena koju provode pred ekranom dovesti do negativnih posledica.
Mi pokušavamo da podstaknemo igranje napolju i čitanje, ali, iskreno, mi smo prezauzeti i nije uvek moguće obaviti sve sa nekim ko vas stalno vuče za nogu. Lagala bih kada bih rekla da moja deca nisu u nekim trenucima postala “tehnološki zombiji”.
Kada sam počela da istražujem, bila sam šokirana onim što sam pronašla kada se radi o negativnim efektima koje vreme provedeno pred ekranom ima na decu:
- Uticaj na spavanje. Gledanje u ekran, naročito u ekran tableta i mobilnih telefona ima negativan uticaj na količinu sna dece svih uzrasta, ali to se jače odražava na decu mlađu od deset godina.
- Uticaj na nivo aktivnosti. U nekim studijama, gojaznost se povezuje sa preteranim gledanjem televizije u detinjstvu.
- Uticaj na kognitivne sposobnosti. Istraživanja pokazuju da deca koja provode više od dva sata dnevno gledajući u ekran, postižu lošije rezultate na jezičkim testovima i testovima razmišljanja.
Dr Skajler Kaladi, pedijatar iz Klivlenda, objašnjava da vreme provedeno pred ekranom ima snažan uticaj na decu, jer je deci potrebno da istražuju svoje okruženje i razvijaju motoričke sposobnosti, a to se ne događa ako svo svoje vreme provode gledajući u svoje elektronske naprave.
U stvari, to čak dovodi do nečega što stručnjaci nazivaju “Poremećaj nedostatka prirode”.
Ipak, nije sve baš tako crno. Jedno istraživanje je pokazalo da postoji veza između gledanja obrazovnih emisija i boljeg ponašanja u društvu kod predškolske dece, ukljućujući i veća akademska dostignuća i dugotrajne pozitivne efekte tokom školovanja.
U suštini, kao i kod svih drugih vidova vaspitavanja dece, ključ je u uravnoteženosti. Vaša porodica treba da pronađe ravnotežu i raspored koji odgovara vašim potrebama. Ja sam želela da svojoj deci pružim detinjstvo kakvo sam i ja imala, gde smo mi bili zaljubljeni u svoje bicikle, a ne u svoje telefone. Odlučila sam da je vreme za promene, a svaka velika promena zahteva dobro osmišljen i sproveden plan.
Ako razmišljate o smanjivanju vremena provedenog pred ekranom i detoksikaciji od ekranske zavisnosti, ovaj metod koji se sastoji iz sedam koraka predstavlja blag, ali plodonosan pristup koji će vas vratiti na pravi put.
Korak broj 1: Održite porodični sastanak da biste napravili plan delovanja
Prvi korak je da popričate o svojoj odluci sa svojom porodicom. Iz kog razloga želite da smanjite vreme koje se u vašem domu provodi pred ekranom? Želite li da provodite više kvalitetnog vremena sa svojom decom, da izbegnete negativne posledice ili samo želite da izbegnete da se osećate neprijatno i zastrašeno zombijevskim izgledom lica vaše dece nakon što su provela sate na YouTube-u?
Neka svako bude uključen u diskusiju. Kada smo mi počeli da razgovaramo sa našom šestogodišnjom ćerkom o njenom preteranom gledanju u ekran, shvatili smo da se ni ona ne oseća baš sjajno zbog toga.
Dok razgovarate, postavite ostvarljive ciljeve. Neko vreme pred ekranom je u redu, a i potrebno je (po mom mišljenju i mami je ponekad potreban odmor!). Kao što sam već spomenula, kvalitetni obrazovni programi mogu imati pozitivne posledice.
Ako niste sigurni koliko vremena pred ekranom je prihvatljivo, poslušajte stručnjake. Američka pedijatrijska akademija predlaže:
- Bebe do dve godine: fokusirajte se na fizičko igranje s bebama i koristite obrazovne medije isključivo sa decom starijom od 18 meseci.
- Od 2 do 5 godina: vreme provedeno pred ekranom ne bi trebalo da bude duže od jednog sata dnevno i neophodno je da to vreme bude provedeno pod roditeljskim nadzorom kako bi roditelj mogao da pomogne detetu da nešto novo nauči gledajući te obrazovne programe.
- Deca preko šest godina: ograničiti deci tog uzrasta vreme provedeno u korišćenju elektronskih uređaja i osigurati da im to vreme ne oduzima od vremena potrebnog za spavanje, fizičku aktivnost i druge stvari koje su neophodne za zdrav i uspešan rast i razvoj.
- Uzrast od 10 do 18 godina: preporuka je da se pred ekranom ne provodi više od 2 sata dnevno.
Korak broj 2: Odredite tačan dan kada ćete započeti s promenama
Unapred odredite datum za početak sprovođenja svog plana odvikavanja. To će vašoj deci dati vreme da se pripreme i lakše prihvate nove i zdravije životne navike.
Korak broj 3: Napravite spisak “stvari koje ćete raditi umesto gledanja u ekran”
Da biste period tranizicije lakše prebrodili, napravite spisak alternativnih aktivnosti.
Kada smo mi u našem domu smanjili vreme provedeno pred ekranom, naša deca su bila pomalo pogubljena. Pitala su mog muža i mene: “A šta sada da radimo?” Ako imate spremnu listu ideja, vaše dete će imati više opcija da izbegne dosadu.
Nije to baš tako teško!
Kupila sam nekoliko jednostavnih stvari i stavila ih u posebnu kutiju namenjenu deci, a onda im rekla da, kada ne znaju šta da rade, otvore kutiju i odaberu nešto iz nje:
- Sportsku opremu: lopticu za bejzbol, fudbalsku loptu…
- Igračke za igranje napolju: krede, balone, mehure…
- Igračke za igru u kući: lego-kockice, plastelin, bojanke…
Korak broj 4: Držati uređaje izvan vidokruga
Detetu predstavlja pravo mučenje kada mu kažete da ne može više da gleda u ekran svog uređaja, ali mu ga ostavite u vidnom polju. Ako mu je nadohvat ruke, zgrabiće ga. Deci nedostaje potreban nivo kontrole impulsa da bi se lako oduprla iskušenju.
Premestite uređaje negde izvan vidokruga vaše dece, da im to ne bi predstavljalo iskušenje.
Korak broj 5: Pomozite vašoj deci da se igraju
Možda će zvučati malo nelogično, ali ponekad je naš zadatak, kao roditelja, da pomognemo našoj deci da nauče da se igraju. Izvadite neke igračke, sedite sa svojim detetom i pokažite mu koliko može biti zabavno igrati se i koristiti maštu.
Neka deca će odmah zaplivati u maštovitu igru, dok će drugoj biti potrebno malo dodatnog podstreka. Moj najstariji sin je veoma maštovit, ali mojoj ćerki je u početku bila potreba roditeljska pomoć da bi naučila kako da koristi svoju maštu.
Korak broj 6: Pokažite im sopstvenim primerom kako se ponašati
Ne možete očekivati da vaša deca oberučke prihvate nove navike ako vide da su njihovi roditelji neprekidno prikovani za svoje telefone ili druge elektronske uređaje.
“Iskopčajte se” svi zajedno, kao porodica. Pokažite svojoj deci da ima života i van ekrana. Iskoristite to kao priliku da se angažujete u novim zajedničkim aktivnostima i da učvrstite vaše odnose.
Korak broj 7: Osmislite alternativne navike da biste ostali “iskopčani”
Najvažnije od svega, osmislite nove navike koje nemaju nikave veze sa elektronskim uređajima.
Da li vaše dete automatski posegne za uređajem onog trenutka kada dođe kući iz škole? Počnite da radite nešto drugo kako biste izbegli ovo. Ohrabrite ga da uzme nešto da pojede i da uradi svoje domaće zadatke najpre.
Razmislite o periodu dana u kome je najveća verovatnoća da će se preterano koristiti tehnologija i pokušajte da za taj period osmislite nešto drugo što bi moglo biti i zabavno i korisno, bez korišćenja elektronskih uređaja.
Nakon što smo primenili ovaj metod u sedam koraka, naša deca su ubrzo počela da se oslobađaju svoje zavisnosti. Nakon samo nekoliko dana, gotovo su potpuno zaboravila na svoje tablete.
Tablete i video-igre ostavili smo za kišovite dane i ona lenja jutra vikendom. Umesto toga, organizujemo žurke sa igrama za celu porodicu i igranje napolju.
Izvor: goldenslumbersphotos
Možda će vas zanimati emisije: