Autor: Hilari Gruner (Hillary Gruener)
Tragate li za logičnim načinima da privolite dete da vas posluša, i to da vas posluša već prvi put? Možda bi vas iznenadilo kada biste saznali da se to mnogo više tiče načina na koji vi pristupite komunikaciji s vašim detetom.
Kako da privolite svoje dete da vas odmah posluša?
Prvo – saslušajte vi njega.
Učiniti da vas dete posluša može biti jedan od najzahtevnijih zadataka roditeljstva. Izlgeda da je najčešći način na koji mi odreagujemo kada nas naše dete ne sluša podizanje glasa i vikanje, sve dok ne izazovemo reakciju kod deteta.
Ali slušanje ne znači samo pridobiti njegovu pažnju, zar ne? To znači da vi želite da ono prihvati to što mu govorite i posluša vas – da učini ono što ste od njega tražili, bez pogovora i pokazivanja nepoštovanja.
Stoga, kako bi bilo kada bismo mogli da smislimo kako da ga privolimo da na bolji način reaguje na naše molbe i zahteve, umesto da popravljamo stvari i suočavamo se sa lošim ponašanjem nakon što nije htelo da posluša prvi put? Postoji način za to.
Da vam dam jedan primer.
Ako ja ujutru svog sina zamolim da požuri sa spremanjem za školu, ponekad mi je potrebno da mu to ponovim pet puta pre nego što on to stvarno i uradi – a ja, onda, završim ljutito vičući, a i on se iznervira… To se obično ne završi dobro.
Ali, uočila sam vezu između načina na koji se ja njemu obraćam i njegove neposlušnosti.
Ako njemu treba ponoviti neku komandu pet puta da bi me poslušao, obično je to onda kada ja radim nešto drugo i nisam naročito jasna u svojoj nameri. To je naročito tako s dečacima. Ponekad ih morate naterati da vas gledaju pravo u oči, da ponove šta ste im rekli, a onda i sačekati da počnu da izvršavaju ono što ste od njih tražili.
Znate, deca nisu odrasli. Ona ne funkcionišu na isti način kao odrasle osobe i ne shvataju u potpunosti posledice neposlušnosti, za razliku od odraslih. Sazrevajući, njihovo shvatanje ovoga će se poboljšati.
Sve počinje od načina na koji vi komunicirate s njiima
Da najpre naglasim, imajte strpljenja za vašu decu. Ja neprekidno podsećam sebe na razloge zbog kojih moj sin mene ne sluša. A ponekad je jedini razlog to što on ima samo osam godina. Deca su mnogo usporenija od odraslih – tu bismo mi mogli ponešto i naučiti od njih.
Zato, pre nego što pomislite da će ovi kratki saveti rešiti sve probleme poslušnosti kod vašeg deteta, moram da vas upozorim da su ovo više saveti s ciljem da pomognu vama da bolje komunicirate sa svojom decom kako bi vas ona poslušala.
Uz strpljenje (u čemu sam svesna da niko od nas nije savršen) zahteva se i prihvatanje odgovornosti da razumete vašu decu.
Razumevanje vaše dece umnogome zavisi od vaše spremnosti da prvo vi njih saslušate, pa tek onda da ona saslušaju vas. Stoga, saslušajte njihove želje, slušajući tako da biste ih razumeli, a ne da biste im odgovorili – to će postaviti temelj zdravoj komunikaciji u vašoj porodici.
Postavite sebi sledeća pitanja:
Da li oni mogu da se nose sa vašim zahtevima? Da li ste ih poučili kako da to učine? Da li ih nešto ometa u trenutku dok to tražite od njih?
Sećam se kako sam jednom tražila od svog sina da detaljno spremi svoju sobu, pretpostavljajući da on zna šta pod time podrazumevam.
Pronašla sam kutije od cipela pune svakakvog smeća nagurane pod krevet i svu njegovu čistu odeću pobacanu u prljav veš.
Svakako je on bio i pomalo lenj, ali ni ja mu nisam dala jasna uputstva niti mu pokazala kako se to radi.
Što više truda uložimo u komunikaciju sa decom, to bolje.
Deci je obično potrebno da shvate zašto nešto tražimo od njih.
Navešću pet stvari koje vam mogu pomoći da vas deca poslušaju kada im se obratite.
5 saveta kako da privolite decu da vas poslušaju odmah
1 . Uverite se da vašu decu ništa ne ometa dok im se obraćate.
Ovo može značiti jednostavno: “Hej, možeš li da me pogledaš da bih znala da me slušaš?”, pre nego što počnete da iznosite svoj zahtev.
Pridobijanje njihove pažnje na početku predstavlja način da im ukažete poštovanje i pružite priliku da vam pokažu da nisu imala nameru da vas ignorišu.
2. Ne tražite od njih stvari koje nadmašuju nivo njihove zrelosti.
Vraćamo se činjenici da deca nisu odrasli.
Recimo da od svog petogodišnjaka tražite da očisti svoju sobu nakon što odgleda crtani. Prođe trideset minuta, crtani se završi, a on počne da se igra s kockicama.
Iznervirani, vi mu priđete i kažete da ste mu rekli da spremi sobu. On vam razočarano kaže: „Oh, da. Ali mogu li prvo da završim igranje s kockicama?” Potom on nastavi da izbegava da spremi sobu. Vi se iznervirate i, dok dlanom o dlan, on je kažnjen jer vam odgovara i sve je otišlo u propast.
Postoji način da se izbegne ovo.
Sve počinje kada ga zamolite da spremi svoju sobu.
- On verovatno nije obratio pažnju jer je nešto gledao.
- U većini slučajeva petogodišnjak nema kapacitet da se seti određenih zadataka nakon izvesnog vremena (naročito to važi za dečake).
- Spremanje njegove sobe i nije mu baš najuzbudljivija stvar, pa vas on sluša selektivno.
Stoga, šta bi trebalo da uradite drugačije? Pa, ako je moguće, neka gledanje crtanog bude nagrada za spremljenu sobu. Ali ako to nije moguće, onda…
Dajte mu upozorenje 5 minuta unapred kako biste mu pomogli da se „prešaltuje“ s jednog događaja na drugi.
Kada završi gledanje crtaća, sagnite se, obezbedite da vas gleda pravo u oči, a onda recite:
„Hej drugar, bilo bi mi drago kada bi spremio svoju sobu. Ako budeš to uradio bez gunđanja, ja ću znati to da cenim. Kako bi bilo da se nakon što spremiš sobu malo igramo zajedno?”
Garantujem vam da će njegov odgovor biti drugačiji nego ranije. On će tada imati čemu da se raduje. U načinu na koji ste ga zamolili on će prepoznati da ga poštujete. I, što je najvažnije, time ste mu utrli put da bude uspešan.
A sada, pretpostavimo da imate 14-godišnjaka koji je potpuno sposoban da zapamti da treba da spremi sobu kada se završi emisija koju gleda.
U tom trenutku, ako on ne posluša, potrebno je da oseti posledice, jer je njegov nivo zrelosti viši i trebalo bi da mu bude lakše da shvati i prihvati odgovornost.
Shvatate li šta sam mislila kada sam rekla da je bitan uzrast?
4. Obraćajte im se s poštovanjem, a ne s nipodaštavanjem.
Samo da naglasim, kada stvari postanu stresne i kada se zamorimo, ljubav ispari iz naše komunikacije, a njeno mesto zauzme nervoza. Ovaj članak nema nameru da učini da se osećate neuspešnim roditeljem.
Svi ponekad loše komuniciramo.
Stoga, prihvatite ovo kao dobronameran predlog, a ne kao osudu.
Nije teško vrele glave bezdušno izdeklamovati naredbe detetu. Ja to stalno činim. Ali shvatam da kada tako činim, to snažno utiče na način na koji će mi dete odgovoriti.
Ako blagim tonom i s poštovanjem tražim od svog deteta da nešto uradi, tada je i njegov odgovor primereniji. A ako sam nervozna i vičem, i njegov odgovor će biti adekvatan tome, pa će nam biti potrebno više vremena da se usaglasimo i da on obavi ono što sam od njega tražila, je će se on naći u nebranom grožđu, a mene će obuzeti bes.
I zato sam shvatila da ako želim da nas poštedim nevolje, moram od starta da nastupim na pravi način, s blagošću i poštovanjem.
4. Uverite se da je stanje uma vašeg deteta dobro kada pokušavate da komunicirate s njim.
Naš stariji sin, koji ima devet godina, i nas dvoje, njegovi roditelji, moramo ponekad da sednemo i malo ozbiljnije porazgovaramo. To se obično događa kada on ima teškoća da nas sasluša i posluša ili kada pokazuje nepoštovanje.
Ponekad je to samo zato što želimo da se uverimo da je s njim sve u redu, jer deluje da se malo “pogubio”.
A ponekad je to samo zato što želimo da mu pokažemo da nam je bitno kako se on oseća.
Kakav god razgovor vodili sa vašim detetom, bilo da pričate o nekom problemu u njegovom ponašanju ili ga pitate o njegovim osećanjima, budite sigurni da ste dobro obratili pažnju na stanje njegovog uma.
Ako moj sin iskazuje gnev i frustraciju, ja znam da verovatno nije najbolji trenutak da nastavljam razgovor o njegovom lošem vladanju. Njemu je tada potreban trenutak da se smiri, a i meni je isto to potrebno.
Stoga, obično kažem: “Zašto ne bi malo razmislio zašto se osećaš tako kako se osećaš, a onda bismo mogli da popričamo o tome?”
Ovo mu pomaže da se smiri i da razmisli zašto se oseća tako.
Vi svoju decu poznajete bolje nego bilo ko drugi. Zato, pre nego što započnete razgovor, uverite se da im je glava “čista”, a to važi i za VAS.
Ništa vam dobro neće doneti razgovor kada ste ljuti.
5. Nagradite ih kada vas poslušaju, ali i kada urade nešto što niste od njih tražili.
Najlepši trenuci u roditeljstvu su kada vaše dete ponekad uradi nešto što ste od njega tražili, a što obično ne uradi odmah.
Za mene je to bilo kada je moj sin počeo da, po povratku iz škole, ostavlja svoj ranac na mesto.
Umesto da ga samo baci nasred dnevne sobe, ja sam mu pokazala gde bi ranac trebalo da stoji.
Trebalo mu je malo vremena da stekne tu naviku, a još uvek mu se ponekad desi da zaboravi. Ali on zna da ako ne odloži ranac na pravo mesto, izgubiće 15 minuta igranja video-igrice preko vikenda.
Ali kada to uradi, a da mu ja nisam to rekla, nagradim ga.
Obavezno izbalansirajte kažnjavanje i nagrađivanje. Dete koje stalno prima kazne, a nikada nagrade, ubrzo će početi da se oseća poraženo.
Ne kažem da kazne nemaju svoje mesto. Samo budite sigurni da ste ih i nagradili za dobre postupke i nemojte odustajati od toga da bi oni to što inače ne vole da rade povezali sa nečim pozitivnim što će im se dogoditi i sledeći put.
Mi ne tražimo od svog sina da ima dobre ocene. Mi ga ohrabrujemo da redovno radi svoje domaće zadatke i da se potrudi najviše što može, a mi ćemo mu pomoći.
Pa, ako ipak dobije lošu ocenu, mi ga ne kažnjavamo, jer smo i mi aktivno uključeni i znamo da je on dao sve od sebe. A ako dobije dobru ocenu, mi ga izvedemo na sladoled ili uradimo nešto drugo lepo zajedno, kao porodica.
Imajte stalno na umu da očekivanje savršenstva od vašeg deteta može jako loše uticati na odnose u vašoj porodici i naneti ogromnu emotivnu štetu vašem detetu.
Izvor: wordfromthebird
Možda će vas zanimati emisije: