Svako doba nosi svoje izazove, ali u svetu koji se stalno menja opasne i neprihvatljive droge na žurkama su prisutnije nego ikada. Iz tog razloga roditelji koji imaju tinejdžera treba posebno da obrate pažnju.
Znaci za uzbunu
U većini slučajeva čak i male stvari mogu ukazivati da nešto nije u redu ili da je adolescent počeo da koristi opojne supstance:
- dete koje je do sada bilo komunikativno odjednom više ne želi da razgovara;
- sitnice ga iritiraju;
- menja se krug njegovih prijatelja;
- školski uspeh mu se naglo i drastično pogoršava;
- više nije zainteresovan za hobije ili sportove kojima se ranije bavio;
- troši više novca nego ranije;
- menjaju mu se navike u ishrani;
- gubi apetit;
- telesna težina mu se drastično menja u bilo kom smeru (to može biti i znak nekog poremećaja u ishrani koji treba shvatiti ozbiljno)
Razgovor je i dalje najbolje rešenje
U današnje vreme, pored „klasičnih“ narkotika, sve su popularniji i tzv. dizajnirani, čiji se sastav stalno menja, pa je njihova zabrana poput “borbe sa vetrenjačama” – ako ih zabrane, samo im se promeni naziv i nešto u sastavu, a i dalje su lako polulegalno dostupni. Na taj način pristup drogama je danas lakši nego ikada. Zato je neiskusnom korisniku danas isto tako relativno lako da “naleti” na neke teške droge, kao i na one “lakše”, koje su u nekim zemljama čak i legalizovane.
Nažalost, ne postoje odgovarajući vodiči i priručnici za roditelje koji bi garantovali stopostotni uspeh. Ipak, možete se nadati najboljem ishodu ako ste do sada imali dobar, iskren i otvoren odnos sa svojim detetom – ako se dete oseća sigurnim da pred vas izađe sa bilo kojim problemom koji ga muči.
Treba naglasiti da kazna i osuda nisu najbolji način da se mladoj osobi koja se suočila s ovim probelmom pomogne. Tokom ovog teškog perioda mladi obično postanu nesigurni, razdražljivi i rastrojeni. Zato je izuzetno važno da se roditelji dobro informišu o tome kako bi trebalo da reguju ako prepoznaju neki od navedenih znakova.
Gde možete potražiti pomoć?
Ako ste se, daleko bilo, sreli sa ovim problemom kod svog deteta, pored ličnog kontakta, razgovora i razumevanja, ukoliko uvidite da ne možete sami da se izborite s tom situacijom, veoma je važno što pre se obratiti za pomoć odgovarajućoj instituciji – u zavisnosti od stepena problema to može biti školski pedijatar, školski psiholog ili socijalni radnik koji će vam dati neke osnovne smernice i uputiti vas na stručnjaka za mentalno zdravlje ili na odgovarajuće akreditovane zdravstvene ili socijalne ustanove koje se na legalan i uspešan način bore sa ovim problemom. Stoga, ne gubite nadu i nemojte se stideti da zatražite pomoć.
Možda će vas zanimati sledeće emisije