U sve globalizovanijem i medijizovanijem svetu, u kome je mentalna bolest jedan od najdiskutovanijih kulturnih artefakata društva, reči Kolin Patrik Gudro odjekuju: „Ako nemamo vremena da budemo bolesni, onda moramo da odvojimo vreme da budemo zdravi“.
S obzirom na rasprostranjenost problema mentalnog zdravlja, jasno je zašto. Problemi mentalnog zdravlja jedan su od vodećih uzroka ukupnog tereta bolesti širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Jedna studija je pokazala da je mentalno zdravlje primarni izvor invaliditeta širom sveta, uzrokujući preko 40 miliona godina invaliditeta kod osoba starosti od 20 do 29 godina.
U poređenju sa prethodnim generacijama, sada se kaže da mentalne bolesti nadmašuju posledice crne smrti. Osnovni uzroci neviđenog porasta broja ljudi direktno pogođenih mentalnim bolestima, kao i cena ovoga, mogu se razmotriti na najmanje tri nivoa analize.
Ako nemamo vremena da budemo bolesni, onda moramo da odvojimo vreme da budemo zdravi.
Kolin Patrik Gudro
Na prvom nivou analize, osnovni uzrok mentalnih bolesti je kombinacija nasleđa, biologije, stresora iz okoline i psihološke traume.
Ideje o specifičnim genima odgovornim za bolesti zamenjene su idejama o genetskoj složenosti, gde različiti geni deluju zajedno sa negenetskim faktorima i utiču na mentalne bolesti. To jest, biologija relevantna za zdravlje i mentalno zdravlje utiču jedno na drugo u složenoj interakciji, koja je po svojoj prirodi društvena.
Uprkos važnosti razumevanja društvenih osnova bioloških faktora rizika za mentalne bolesti, postoji relativno mali broj istraživanja koja se bave ovom temom. Istraživanja koja postoje su ipak zanimljiva. Na primer, jedna studija, od mnogih, otkrila je da društvena izolacija dovodi do povećanog rizika od koronarne bolesti srca. Pošto su niski nivoi društvene integracije povezani sa višim nivoima C-reaktivnog proteina, markera upale povezane sa koronarnom bolešću srca, pretpostavlja se da je društvena integracija biološka veza između društvene izolacije i koronarne bolesti srca.
Štaviše, socijalna podrška utiče na fizičku percepciju. U jednoj značajnoj studiji, istraživači su pokazali da ljudi u pratnji prijatelja koji pruža podršku, ili oni koji su zamišljali prijatelja koji pruža podršku, procenjuju da je brdo manje strmo u poređenju sa ljudima koji su bili sami.
Mentalno zdravlje, kao i fizičko zdravlje, je više od zbira funkcionisanja ili neispravnosti delova.
Na drugom nivou analize, složena biosocijalna interakcija koja podržava mentalne bolesti ukazuje na fundamentalne hemijske osnove ljudskog razmišljanja i emocija.
Zahvaljujući skorijim dostignućima u neuronauci, poput Clarity-ja, sada smo u mogućnosti da učinimo mozak optički transparentnim, bez potrebe za njegovim sečenjem ili rekonstrukcijom, kako bismo ispitali neuronske mreže, subćelijske strukture i još mnogo toga. Ukratko, možemo ispitati mentalne bolesti iz biološke perspektive.
Međutim, dubina i složenost bio-socijalnih korena mentalnih bolesti stvara nijansiraniju sliku nego što je do sada bilo reči. Sa takvim pionirskim radom, sve je popularnija pretpostavka da je mozak najvažniji nivo na kojem se analizira ljudsko ponašanje.
U tom smislu, mentalna bolest se produžava zahvaljujući činjenici da ljudi često smatraju da je biološki determinisana. Za uzvrat, „osobina ličnosti“ koja gleda na mentalnu bolest uspostavlja status quo stigme mentalnog zdravlja smanjujući empatiju. Takva objašnjenja prenaglašavaju konstantne faktore poput biologije, a nedovoljno naglašavaju modulišuće faktore poput okruženja.
Na trećem nivou analize, opsesija posmatranjem mentalnog zdravlja u smislu mentalnih bolesti otkriva pogrešnu pretpostavku da je mentalno zdravlje jednostavno odsustvo mentalnog poremećaja. Međutim, problematični pejzaž mentalnog zdravlja zasniva se na daleko širem skupu radnih pretpostavki. To jest, mentalno zdravlje, kao i fizičko zdravlje, je više od zbira funkcionalnih ili neispravnih delova. To je opšte blagostanje koje se mora razmatrati u svetlu jedinstvenih razlika između fizičkog zdravlja, kognicije i emocija, koje se mogu izgubiti u isključivo globalnoj proceni.
Pa zašto mi kao društvo mnogo više razmišljamo o rešavanju mentalnih bolesti, na koje je trebalo ciljati davno, nego o poboljšanju mentalnog zdravlja? Delom zato što kada razmišljamo o mentalnom zdravlju, više razmišljamo o povećanju prosečnog pozitivnog mentalnog zdravlja populacije nego o smanjenju jaza u implementaciji između prevencije, promocije i lečenja.
Kumulativno, društvena okruženja predstavljaju podmazujuće ulje za biološke predispozicije koje utiču na mentalno zdravlje, tako da mentalno i fizičko zdravlje treba posmatrati holistički. U tom smislu, nacionalne politike mentalnog zdravlja ne bi trebalo da se bave isključivo mentalnim poremećajima, na štetu promocije mentalnog zdravlja.
Vredi razmotriti kako se problemi mentalnog zdravlja mogu ciljati korišćenjem proaktivnih programa ponašanja. Da bi se to postiglo, ključno je uključiti sve relevantne vladine sektore kao što su obrazovanje, rad, pravosuđe i socijalna zaštita.
U širokom spektru postojećih aktera, napori mnogih neprofitnih organizacija, obrazovnih institucija i istraživačkih grupa doprinose rešenjima za promociju mentalnog zdravlja. U Irskoj, na primer, škole imaju aktivnosti promocije mentalnog zdravlja kao što su vežbe disanja i programi za upravljanje besom. Neprofitne organizacije širom sveta sve više uviđaju vrednost programa razvoja zajednice i izgradnje kapaciteta (jačanje veština zajednica kako bi mogle da prevaziđu uzroke svoje izolacije). Pored toga, preduzeća uključuju upravljanje stresom u svoju kancelarijsku kulturu.
Razmišljamo o povećanju prosečnog pozitivnog mentalnog zdravlja populacije više nego o smanjenju jaza u implementaciji između prevencije, promocije i lečenja.
Težnja da se ljudi osnaže da sami sebi pomognu objedinjuje ove društvene poduhvate kako bi nas naučila da je promocija mentalnog zdravlja optimizovana kada je preventivna, kada se dešava pre nego što se mentalna bolest pojavi i kada je povezana sa praktičnim veštinama unutar zajednice. Štaviše, ovi društveni poduhvati pokazuju kako različite vrste napora (vladine, neprofitne, poslovne itd.) zadovoljavaju potrebe različitih populacija, od dece do korporacija.
Iako ovi društveni poduhvati donose nadu u budućnost i ističu važnost održivih promena, još uvek postoji premalo programa koji efikasno ciljaju ljude koji žele da maksimiziraju već postojeće pozitivno mentalno zdravlje, a ne samo da reše ili se nose sa problemima mentalnog zdravlja. Ako nastavimo da se toliko ponosimo našim uspešnim pronalaženjem i rešavanjem problema mentalnih bolesti, a ignorišemo prevenciju mentalnih bolesti i promociju mentalnog zdravlja, rizikujemo da povećamo problem koji pokušavamo da rešimo.
Možda će vas zanimati sledeće emisije: