„I načini Mojsije zmiju od mjedi, i metnu je na motku, i koga god ujede zmija on pogleda u zmiju od mjedi, i ozdravi.”
(4. Mojsijeva 21,9)
Poslednje biće koje bi zvečarka poželela da vidi je kalifornijska zemljana veverica.
Kada odrasla kalifornijska zemljana veverica pronađe zmiju zvečarku, počinje da je izaziva. Veverica punom brzinom utrči u domet zmijinog ujeda, maše repom, grize zmiju za rep i baca pesak na nju. Iako zvečarka može da ujede munjevitom brzinom, mala zemljana veverica je još brža i sposobna je da joj izmakne. Čak i ako bi je zmija ujela, otrov je ne bi ubio jer ove veverice imaju proteine u krvi koji neutrališu otrov. Poznato je da se isfrustrirane zmije jednostavno povuku kad se suoče sa ovakvim izazovom.
Istraživači su otkrili da je arsenal trikova ovih veverica još dublji. Zvečarka može da vidi toplotu kao infracrvenu svetlost. Kada zemljana veverica izaziva zvečarku, ona šalje dodatnu krv u svoj rep, što ga zagreva, stvarajući veoma očiglednu infracrvenu sliku za zmiju, što je dodatno zbunjuje.
Interesantno je da kada zemljana veverica izaziva pacifičku gofer zmiju, koja ne može da detektuje infracrveno svetlo, veverica ne zagreva svoj rep.
Kako veverica zna da zvečarku može da zbuni infracrvenim prikazom dok gofer zmiju ne može? Jedino objašnjenje je da je Stvoritelj, koji ih je sve stvorio, osmislio i ovo jedinstveno odbrambeno ponašanje zemljane veverice.
Izvor: creation moments