Šta znači biti mentalno jak? To znači biti sposoban da se izdignete iznad neuspeha ili teškoća i ne dozvoliti da vas negativna osećanja sruše. Razmotrimo kako primeniti ovo u roditeljstvu i šta je potrebno da se podignu mentalno snažna deca u mentalno izazovnom svetu.
Podizanje mentalno snažne dece u mentalno nestabilnom svetu
Svi se muče s odrastanjem u mentalnom smislu. A prema tome kako je neko odgajan, ljudi se različito nose sa svojim borbama.
Neki imaju sve što im je potrebno i žele, a ipak se muče mentalno.
Statistike kažu da će 18% populacije nakon 18 godina imati neku vrstu mentalnog poremećaja, a taj procenat rapidno raste, a starosna granica postaje sve niža.
Vi ili neko koga poznajete verovatno je patio od depresije ili nekog drugog mentalnog poremećaja.
Gde se vaša deca uklapaju u tu jednačinu? Postoji li način da ih pripremite za životne teškoće i pomognete im da smanje šansu da će u nekom trenutku života doživeti mentalni poremećaj?
U svetu u kome živimo naša deca će morati da se suoče s mnogim teškoćama. Ima toliko toga što čini da se roditelji pitaju da li bi trebalo da odu negde daleko i da žive kao Amiši umesto što šalju decu u školu.
Ali pre nego što to učinite, zapamtite da dodatno zatvaranje vaše dece neće rešiti problem.
U određenom uzrastu, njihova radoznalost će prevladati. Dakle, umesto da ih zaštitite od svega što bi ih potencijalno moglo emocionalno i mentalno povrediti, zašto ih ne opremite za suočavanje sa svetom i svim njegovim konfuzijama uz vas pored njih?
Ne bi li to trebalo da bude naš cilj?
Pripremiti našu decu za svet u kojem će odrasti, a ne za svet u kome želimo da odrastu?
Zašto je važno biti informisan o onome s čime se deca suočavaju danas?
Znamo koliko tešak život može biti. A pošto će različite generacije doživeti različite izazove, važno je da se posvetimo generaciji naše dece i ne razmišljamo o tome da li bi trebalo da odrastu u onome što smo mi nekada radili.
Kada su deca mlađa, mnogo je lakše znati šta im je emocionalno potrebno. Potrebni su im zagrljaji, poljupci i puno ljubavi koju je lako pružiti kada vam ne odgovaraju ljutito.
Ali kako deca odrastaju, posebno kada dostignu uzrast od 7 ili 8 godina, roditelji će morati bolje da se informišu o onome s čime će se njihova deca suočiti u današnjem društvu i kako im mogu korisno pomagati.
Pratite me danas dok razgovaramo o tome zašto je važno informisati se kako biste mogli da pomognete svom detetu da emocionalno i mentalno uspe u svetu koji je tako zbunjujući.
Mentalno snažna deca imaju roditelje koji ODBIJAJU da rade ovih 8 stvari:
- Sprečavaju ih da dožive teškoće ili neuspeh
Kao roditelju, teško je gledati svoje dete kako se bori s nečim.
Kada su mali, naš je instinkt da im pomognemo u nečemu što ne mogu da urade – poput ponovnog ustajanja nakon što padnu dok uče da hodaju.
Ali shvatila sam da kada sam se povukla i pustila svoje dete da se bori sa nečim, bio je mnogo sposobniji nego što sam očekivala.
Teškoće i neuspesi su sastvani deo života. Umesto da ih sprečavate da dođu do bilo kakvog izazova ili prepreke, dopustite im da se bore, počevši od malih nogu.
To će im pružiti neophodne veštine kako bi znali da ako im se nešto izazovno nađe na putu, mogu da se suoče s tim i da ga samostalno prevaziđu.
Imajte na umu da bi ličnost vašeg deteta trebalo da odredi u kojoj meri ćete im pomagati u ovom pogledu.
Neka deca su osetljivija od drugih. Niko ne poznaje vašu decu kao vi, pa se pobrinite da im dozvolite neuspeh i teškoće u životu, ali ih nemojte pogoršavati.
Budite pažljivi prema tome koliko mogu podneti.
Naš je posao kao roditelja da brinemo o svojoj deci, ali nemojte to shvatiti kao da sve radimo umesto njih.
- Ne dopuštaju im da sami upravljaju svojim negativnim emocijama
Ovo ide ruku pod ruku sa prethodnim. Pustiti decu da sama nešto shvate ne znači ostavljanje njih samih u jami. Saosećanje je jedna od najboljih stvari koje možete darovati svojem detetu.
Uđite s njima u jamu, čak i ako su je sami stvorili, i pomozite im da vide da MOGU da iz nje izađu i zašto to moraju da urade.
Češće nego ne, roditelji to moraju da urade sa svojom decom kako bi im pokazali da je u redu ne uspeti. Da bismo to učinili, moramo se direktno poistovetiti sa njima – vratiti se u svoje detinjstvo i pokušati da se setimo kako nam je bilo kada smo iskusili određene stvari u tom uzrastu. Ali NEMOJTE da pokušavate da ih popravite.
Pitajte ih žele li vaš savet. Ako ne žele, jednostavno to ostavite i pokažite im da ste tu za njih.
To je lepota roditeljstva. Većina onoga što će vaše dete doživeti ono je kroz šta smo i mi prošli u nekom trenutku svog života.
Iskoristite to kao alat za roditeljstvo, ali nemojte zanemarivati ili umanjivati ono kroz šta prolaze.
- Izoluju ih kada naprave grešku
Lako je poslati dete u svoju sobu kada se loše ponaša.
Ali često roditelji ne shvataju kakvu poruku šalju svojoj deci – kada pogrešiš, sam si i ostavljen da sam razmisliš o svojim snažnim emocijama. Kada izolovana deca postanu tinejdžere, ona povezuju izolaciju sa lošim ponašanjem.
Još jedan aspekt slanja deteta u svoju sobu kada se loše ponašalo jeste i nesvesno slanje poruke detetu da nema rešenja za problem. Ako ne prođete zajedno s njima, korak po korak, kroz rešavanje problema da bi sledeći put mogli znati kako da postupe, kako bi oni mogli da odrastaju i sazrevaju? Još jedna opcija je ova:
“Kako možemo da rešimo ovaj problem? Udario si svoju sestru, a to nije bilo lepo. Ne mogu ti dozvoliti da budeš grub. Zastani i razmisli o tome što se moglo uraditi drugačije.”
I opet, ovo ima mnogo veze s poznavanjem svog deteta i kako ga možete naučiti da rešava svoje probleme, preuzme odgovornost za svoje greške i raste. Ako ćete već primenjivati izolaciju, naterajte ih da ostanu u istoj sobi sa vama. Nemojte ih zatvoriti u sobu i ostaviti ih da sami razmišljaju kako će upravljati svojim osećanjima. Recite im da ćete biti tu uz njih dok se ne smire i ne razreše stvari.
Kada budu bili stariji, neće želeti da se izoluju od vas kada naprave grešku ili kada budu imali snažna osećanja.
- Dopuštaju im da misle da njihovi neuspesi određuju ko su
Kada dete napravi grešku, bilo da je velika ili mala, važno je da idete do kraja s njima. Šta to znači?
Kada neko ne uspe, njegov um može zastraniti na tamna mesta.
Uverite ih da je u redu ne uspeti. Ukazujte na načine KAKO ste vi nekada pogrešili. To možete uraditi izvinjavajući se njima svaki put kada ih povredite – ovo im takođe pomaže da nauče kako preuzeti odgovornost ako njihov neuspeh ili greška povrede nekog drugog.
- Ostavljaju ih da sami reše svoje probleme
Recimo da vaše dete nije uradilo domaći zadatak na vreme i dobili ste pismo od učitelja da ga mora završiti, inače će dobiti slabu ocenu.
Da li mislite da bi trebalo da nastavite da ga podsećate, iako ste to radili i prethodne nedelje? Ili da ga pustite da se sam seti i snosi posledice ako to ne učini?
Mislim da je i jedno i drugo u redu. Možete podsetiti svog sina, ali nemojte ga razmaziti ili mu naređivati.
Ako znam jednu stvar o deci, to je da imaju teškoće sa pamćenjem stvari. Zapravo, biološki je tačno da im, posebno u vreme puberteta, mozak teže zadržava informacije.
Tako da je sasvim u redu da vi kao roditelj pomognete deci da se sete.
Ali nije u redu da budu lenji.
Dakle, podsetite ih, ali pustite ih da idu do kraja. Ako ne uspe zato što vas nije poslušao, onda neka ne uspe. Nadamo se da će naučiti lekciju za sledeći put.
Roditeljstvo je često balansiranje između ispravki i ohrabrivanja. S jedne strane, želite da budete ljubazan autoritet koji ih vodi, ali, s druge strane, možete pokleknuti očekujući savršenstvo.
- Ne podstiču ih da preuzmu odgovornost ako nekog povrede
Sa greškama u životu i neuspesima, još jedan element odrastanja ima veze s preuzimanjem odgovornosti za sopstvene postupke.
To znači da ako ste nekoga povredili ili uradili nešto loše, važno je naučiti da preuzmete odgovornost za to.
Popularna je ideja da deca ne bi trebalo da se izvinjavaju zbog onoga što jesu. Pa, tu postoji razlika. Izvinjavanje za nešto u čemu ste pogrešili nije izvinjavanje za ono što jeste, osim ako ono što jeste nije u redu. Vidite li razliku?
Izvinjavanje za sopstvene greške, suštinski, znači poniznost. Kada možemo decu naučiti lepoti poniznosti, mnoge druge neverovatne karakteristike će uslediti.
U našem današnjem društvu, praktikovanje poniznosti ili stavljanje drugih na prvo mesto nije popularno. Zašto je nesebičnost postala negativna stvar?
To je zato što ljudi mešaju nesebičnost sa opterećenošću, a sebičnost sa brigom o sebi.
Briga o sebi TREBA da dođe na prvo mesto. Ali od kada to briga o sebi znači zanemarivanje osećanja drugih? Ne bi trebalo tako da bude.
Brini o sebi i budi nesebičan.
Vežbajte poniznost i postavljajte granice.
U svetu koji rađa sebične, narcisoidne ljude, imamo priliku da pokažemo deci da se radost može pronaći u brizi za druge i sebe.
- Dozvoljavaju im neograničeno i nenadgledano vreme pred ekranom
Ako ste roditelj u današnjem digitalnom svetu, trebalo bi da bude razumljivo samo po sebi da je potrebno da svoje dete naučite digitalnom blagostanju i da to i sami praktikujete. Deca danas sve više pate od problema mentalnog zdravlja, a što je još gore, tome često doprinosi nekontrolisano korišćenja tehnologije.
Pored korišćenja aplikacije koje će zaštitit vaše dete u digitalnom svetu, podjednako je važno redovno razgovarati o korišćenju digitalnih uređaja. Iako se možete truditi da ih zaštitite kada koriste svoj mobilni telefon, oni mogu doživeti neku neprijatnost u školi na prijateljevom telefonu. Roditelji bi trebalo da uspostave transparentan odnos s decom. Deca treba da znaju da mogu slobodno doći do vas s onim što su doživeli, bez straha da će biti kažnjena.
- Ne omogućavaju im da zarađuju novac ili obavljaju poslove
Nemojte me držati za reč jer ne mogu pronaći tačan članak u kome sam ovo pročitala, ali deca kojoj tokom puberteta određuju svakodnevni poslovi koje treba do obavljaju mnogo ozbiljnije shvataju i bolje izvršavaju svoje obaveze i zadatke nego deca koja to ne rade.
Neka vaša deca obavljaju svakodnevne poslove, jer će im to pomoći kada budu zaposlena i kada budu morala da žive kao odrasle i zrele osobe.
Izvor: world from the bird
Možda će vas zanimati sledeće emisije:
Kako roditelji uništavaju psihu deteta