Kada vaša deca prave problem kroz “suprotstavljanje”, “prigovaranje” ili na neki drugi način se raspravljaju s vama kada im dajete instrukcije da nešto urade – da li to ignorišete ili se bavite time?
Moram priznati da sam majka koja bira bitke koje vodi.
Često bih jednostavno otišla od deteta koje pravi probleme, pokušavajući da smirim dramu.
Ali ono što primećujem u poslednje vreme je da NE adresiranjem toga takođe zanemarujem nepoštovanje koje je u pitanju.
Shvatila sam da ako želim da odgajim decu koja će imati poštovanja, ne samo da moram da modeliram ponašanje poštovanja, već i da ih naučim kako da izraze svoje mišljenje na način koji odaje čast Bogu.
Šta zapravo znači “suprotstavljanje”, a šta to nije?
Mislim da je važno razjasniti šta znači “suprotstavljanje”. Jer sam videla da neki stručnjaci nedavno sugerišu da u stvari nema ničega lošeg u tome. Po njima, to samo predstavlja izražavanje svojih stavova, postavljanje svojih granica. To su stvari koje čine rođene lidere!
Moram da se ne složim s tim i da ukažem da mi ne poredimo iste stvari.
Zašto je “suprotstavljanje” nepoštovanje?
Iako neki klinci izgleda prirodno imaju strastvenu “raspravljačku” crtu više nego drugi (što je tačno)… … nemojmo koristiti jaku ličnost kao opravdanje za loše ponašanje.
Svako dete koje se nadamo da će postati dobar lider mora naučiti razliku između toga da se njegov glas čuje kada je to važno – i znanja kada jednostavno treba prihvatiti autoritetne figure u svom životu, i konačno Boga.
Problem nije imati mišljenje; problem je kako biramo da ga izrazimo (i kada).
U tome leži pitanje poštovanja.
Možda to možemo delimično pripisati društvenim mrežama ili kulturi sredine u kojoj živimo.
Ali kada to malo bolje sagledamo, možemo videti da je ovo ponašanje zapravo – prkos i neposlušnost.
To je dosadna priroda grešnog ljudskog bića s kojom se svi mi borimo. A mi kao roditelji imamo dužnost da ispravimo ponašanja koja proizilaze iz toga.
Evo nekoliko načina kako da se nosite sa suprotstavljanjem jačanjem onoga što Sveto pismo uči o našim rečima, postupcima i stavovima.
Ostanite smireni, ali čvrsti
Evo primera:
Zamolite svog dvanaestogodišnjaka da isprazni mašinu za pranje sudova. On odmah odgovara: “Ali umoran sam! Zašto to ne bi uradla TI?”, ili vam uputi neku druga napornu primedbu. (Dvanaestogodišnjaci znaju da budu prepuni hormona i naporni ponekad! To se dešava.)
Ostati smirena – i pod kontrolom – verovarno je glavna stvar koju moram da imam na umu kad se suočavam s bilo kojim oblikom nepoštovanja svoje dece.
“Ja sam odrasla osoba, oni to nisu.”
Ako očekujemo da se naša deca nauče poštovanju, moramo kontrolisati svoje emocije i izbor reči. To je zaista stvar učenja da odgovorimo na osnovu rauzuma, a ne na osnovu trenutnih emocija. To je biranje da odgovorimo umesto da samo reagujemo. A ponekad je to mnogo gore od argumentativnog suprotstavljanja.
Naša deca mogu izbaci na nas uvrede, natrljati nam naše greške na nos, pa čak i pokušati da nas ponize u nameri da manipulišu ishodom određene situacije.
Učimo ih empatiji, ali i modeliranju kako adekvatno izraziti osećanja
Na primer, možete reći:
“To me zaista vređa i veoma sam uznemirena onim što si upravo rekla.”
A zatim se očigledno namerno udaljite. Nemojte ući u raspravu ili, još gore, u svađu. Ne dozvolite im da vas ovako nadmaše.
Neka ih prirodne posledice nauče lekciji (kada je to moguće)
Neka vaše dete shvati da je ono što se izgovara važno. To može biti jedna od najmoćnijih prirodnih posledica koje dete može doživeti – pogotovo kada ovo postane naš obrazac odgovora.
Odgovarajući biblijski pasus koji govori o kontroli emocija je odlokmak iz Poslanice Jakovljeve 1,19-20, koji kaže: “Draga braćo i sestre, zapamtite ovo: svako treba da bude brz da sasluša, a spor da odgovora i spor da se ljuti, jer ljudski gnev ne proizvodi pravednost koju Bog želi.”
Pokazivanje uzdržanosti od izliva besa važno je u učenju naše dece kako izgleda pravedno ponašanje u susretu sa uvredljivim ponašanjem.
Jer to je i glavni cilj, zar ne?
Želimo da naša deca rade ono što je ispravno jednostavno zato što je to ispravno, a to raduje i Boga.
Dakle, nakon što se udaljite od deteta koje vam se suprotstavlja, dajte mu vremena da razmisli o svojim postupcima.
Da li treba tražiti izvinjenje za suprotstavljanje?
Neki se možda neće složiti, ali ne mislim da je korisno uopšte tražiti izvinjenje za suprotstavljanje. Sigurna sam da sam to ranije radila, a znam i da je moj suprug nekoliko puta tražio od dece da mi se izvine.
O ovome se radi: Izvinjenje koje mora biti iznuđeno nikada nije iskreno! Pogotovo u žaru trenutka. Deca će se izviniti samo da bi “s tim završili”. Ali ne mislim da ta akcija nužno znači nešto kada se iznudi.
Kako znati da ste rešili problem?
Sada je na vama kao roditelju da odlučite hoćete li dalje insistirati na problemu. Možete odlučiti da primenite određenu posledicu za suprotstavljanje, nakon što prođe neko vreme i procenite da li se vaše dete kaje ili ne. Ja obično sačekam da procenim da li mi dete deluje kao da se kaje ili ne.
Možda ćete se iznenaditi ali, 9 puta od 10, ako jednostavno odem i ne razgovaram s njima neko vreme, ne pokušavam da ponovo ostvarim kontakt, oni će sami doći i izviniti mi se.
Zvuči previše jednostavno da bi bilo istinito, zar ne?
Dosta prakse je potrebno da se dođe do tog stadijuma. Ali mogu vam reći da svaki put kada izgubim živce i odgovorim u besu, oni obično ne dolaze da mi se izvine kasnije.
A tada smo oboje u krivu!
Ako mi se čini da im uopšte nije žao zbog takvog ponašanja, mislim da je dobro ponovo razgovarati o incidentu nakon što prođe period smirivanja.
Razgovarajte o uticaju naših reči
Ukažite im na to šta Svetpo pismo uči o “moći jezika” i podnošenju autoriteta naših roditelja i Boga.
Dublji koren
U ovim trenucima, moja deca često priznaju pravi uzrok svoje pobune. Ponekad to ima malo veze sa onim što sam tražila da urade, ali više sa drugim osećanjima ili mislima koje nisu odgovarajuće izrazili u tom trenutku.
Tako postavljamo temelje za mudrije izbore u budućnosti, kako u rečima tako i u delima.
Još neki saveti o smirivanju suprotstavljanja
Nadam se da su vam prethodni saveti dali predstavu o tome zašto je važno baviti se “suprotstavljanjem” umesto ignorisanja, kao što sam često ranije radila!
Suprotstavljanje: Praktične stvari koje treba zapamtiti
Neki saveti mogu pomoći u smanjenju neposlušnog ponašanja tokom vremena:
Razumni rokovi
Kada dajete deci zadatke poput čišćenja sobe, razmislite o davanju vremenskog okvira umesto “odmah”. Kao odrasli, retko kada bismo zamolili zaposlenog ili prijatelja da odmah nešto završi osim ako nije stvarno hitno. Reći im da sobu treba da očiste pre večere ili pre spavanja obično je dovoljno.
Nemojte dosađivati – Sprovodite posledice
Ako ne obave zadatak, jednostavno sprovedite odgovarajuću posledicu. Manje vremena uz ekrane, bez vremena uz ekrane… ili još bolje, dozvolite im da obave neki od vaših redovnih poslova čišćenja, pored čišćenja svoje sobe sledećeg dana.
Najefikasnije je ako kazna ima veze sa prekršajem na neki način!
Napunite emocionalni rezervoar
Takođe se pobrinite da tokom dana imate vreme za pozitivan, osmišljeni kontakt sa svojim detetom. Deca će tražiti pažnju na negativne načine ako njihov emocionalni rezervoar nije ispunjen vremenom, pažnjom i ljubavlju koja im je potrebna. Imajte na umu da, u zavisnosti od toga šta se dešavalo u njihovom danu, ove potrebe mogu biti nekada veće a nekada manje.
Ako je naša osnovna interakcija s njima podsećanje na obaveze i liste uputstava, oni će pribeći defanzivi.
Skloni smo da zaboravimo da je i njima potrebna ravnoteža slobodnog vremena, zabave i pozitivne interakcije s vama!
Modelirajte ono čemu ih učite
Na kraju, obratite pažnju na svoje reči i stavove prema drugima (ne samo prema vašoj deci).
Molite se za mudrost po ovom pitanju.
Deca čuju sve – bilo da smo na telefonu, da se vozimo u automobilu – ona formiraju svoje vrednosti i ideje o tome šta je prikladno prema onome što čuju od nas.
Moram sebe podsećati da treba da se na odgovarajući način ophodim prema svom suprugu, prema autoritetima i prema Bogu ukoliko želim da moja deca nauče i cene to ponašanje. (Roditelji: ovo je dvosmerna ulica!)
Izvor: scratch diary
Možda će vas zanimati sledeće emisije: