Postoje neke stvari koje svi mi treba da čujemo, bez obzira koliko imamo godina, a to je ono što želimo da čujemo direktno od svojih roditlelja.
Bilo da smo mališani, tinejdžeri, mlađe odrasle osobe ili potpuno zrele osobe, nikada nismo ni previše mladi ni previše stari da bismo čuli ovih pet važnih stvari koje ću podeliti s vama.
Ali pre nego što zaronimo u tu temu, moram da naglasim da ovaj članak nije namenjen samo roditeljima, već i onima koji planiraju da postanu roditelji, starateljima, bakama i dekama, tetkama, stričevima i ujacima, pa i vođama u zajednici u kojoj mladi ljudi od vas očekuju ohrabrenje i osnaženje.
Kako bi samo izgledao ovaj naš svet kada bi svakodnevno roditelji i oni koji su uzori mladima delili ove poruke sa mlađim naraštajima!
- Hvala ti – ti daješ smisao mom životu i u njega unosiš radost
Ništa u životu nije vrednije od odnosa koje gradimo sa onima koje volimo.
Ovi odnosi daju smisao našem životu i pružaju nam užitak i radost. Svrha roditeljstva je drugačija od svega drugog – preneti nekome život i odgajiti drugo ljudsko biće – to svakako donosi novi nivo dubine i smisla našem životnom putu.
Recite vašoj deci ovo! Dajte im do znanja koliko su vredni u vašem životu, koliko oni daju potpuniji smisao i svrhu vašem životu i koliko su oplemenili i obogatili vaš svet!
- Ja te volim – i to u svakom trenutku, uključujući i one trenutke u kojima to ne izgovaram ili se ne ponašam onako kako bi trebalo
Ljudima svih starosnih dobi ptrebna je ljubav i pohvala, kao vid podrške na njihovom životnom putu, a daleko najvažnije je da to dobiju upravo od svojih roditelja ili staratelja.
Deca posmatraju svoje roditelje i svoje uzore (staratelje ili bake i deke, na primer) i u njima traže oslonac u životu, traže sigurnost, bezbednost, prihvatanje i bezuslovnu ljubav.
Nije dovoljno samo pokazivati ljubav – ovaj svet može biti jako teško mesto za život i zato je svakoj osobi potrebno da ČUJE te najlepše reči – Volim te!
- Žao mi je – zbog svega što sam rekla ili uradila i zbog svega što nisam rekla ili uradila, a što te je možda razočaralo i obeshrabrilo
Niko nije savršen i spremnost da se kaže “Žao mi je” učiniće mnogo da se izgradi i učvrsti povezanost i osećaj sigurnosti u jednom odnosu.
Iako većina nas ovo zna, mi možda o tome ne razmišljamo u vezi sa odnosom deteta i roditelja. Mi većinom odmah pomislimo kako bi dete trebalo da se izvini roditelju zato što je u nečemu pogrešilo, ili zato što nije ispunilo očekivanja ili zato što je bilo nevaljalo. Ali šta kada odrasli pogreše?
Kada odrasli kažu “Izvini”, to decu uči važnoj lekciji o poniznosti i praštanju, a isto tako izgrađuje i produbljuje poverenje.
- Ti si neverovatna osoba – zaista cenim što si…
Kako je samo dobar osećaj kada vas neko pohvali za nešto što vi jeste kao ličnost!
Kada vas zapljusne taj talas ljubavi, to će u vama pokrenuti niz pozitivnih osećanja i podsticaja, a pomoći će i da vam se ojača i učvrsti samopouzdanje.
Kada pohvalimo dete, mi mu pomažemo da bude samouvereno i da voli sebe, a to je preduslov da može da voli i druge.
- Ponosna sam na tebe – zbog toga što ti jesi, bez obzira na to šta ćeš uraditi
U društvu koje je postavljeno tako da ljude (i to naročito mlade ljude) preko društvenih mreža i medija uslovljava da budu megalomani – da budu nešto više od onoga što trenutno jesu, da steknu više nego što trenutno imaju, da postignu više nego što su do sada postigli, da izgledaju drugačije (lepše) nego što trenutno izgledaju, a naročito sve to da bi u očima drugih bili “uspešni, atraktivni i prihvatljivi”, naš zadatak je da kažemo našoj deci da se ponosimo njima, i to zbog onoga što oni jesu kao osobe, a ne zbog onoga što rade ili što su postigli.
Deci je potrebno da znaju da ne postoji ništa što bi ona mogla da urade (ili da ne urade), da kažu (ili da ne kažu) što bi učinilo da ih mi manje ili više volimo. Svako dete je čudesno baš takvo kakvo je i to mu treba jasno dati do znanja, a od koga bi to ono više želelo da čuje nego od svoje mame i tate?!
To će detetu pružiti takvo stanje uma i takve emocionalne temelje koji su mu neophodni za uspeh u životu, kako bi mogao smelo, kreativno i intuitivno da sledi svoje srce i postigne u svom životu sve što poželi – i to ne zato da bi ga drugi vrednovali ili prihvatili, već da bi “disao punim plućima” i spremno prihvatio sve ono najbolje što mu život nudi.
Izvor: The daily positive