Znam da ste sada pomislili: “Zar nisi ti ona žena što nam stalno govori da će sva ta dobrota učiniti da naše telo i naš um budu bolji i zdraviji? A sada nam kažeš da treba da prestanemo da govorimo našoj deci da budu fina?!”

Da, tako je! A reći ću vam i zašto.

Šta to uopšte znači biti fin?

Mi stalno govorimo našoj deci da budu fina:

• Udario je brata? – Budi fin.
• Nije dao svoje igračke? – Budi fin.
• Neće da počisti za sobom? – Budi fin i pomozi mami.

To zvuči dobro, ali, budimo iskreni, obično i ostane tu gde jeste – na površini.

Traženje od vašeg deteta da bude fino je traženje od njega da se podredi društvenim normama. Kao kada vaše dete uzme igračku nekog drugog deteta na igralištu. Osetite se posramljeno i užasnuto što vaše dete nije spremno da deli, a sve što želite je baš to – da ono bude nesebično, zar ne? Zato što bi svi trebalo tako da postupamo – da sve delimo i budemo fini, i da sprečimo druge mame na igralištu da osuđuju nas kao nesavesnog roditelja i naše dete kao razmaženog sebičnjaka.

Traženje od vašeg deteta da bude fino je traženje od njega da se ponaša onako kako društvo želi da se ponašamo, a to može biti veoma varljivo, jer se ta pravila ponašanja stalno menjaju. U zavisnosti od okolnosti, ono što je vama fino drugome ne mora biti.

Traženje od vašeg deteta da bude fino govori mu da prvo misli na sebe i na to kakvu sliku o sebi šalje svojoj okolini svojim ponašanjem, a ne kako njegovo ponašanje utiče na druge.

Finoća može poticati iz straha.

Strah od osramoćenja, strah od neprihvatanja, strah od gubitka, strah od odbacivanja ili ruganja. Nikada ništa pozitivno neće se izroditi radeći nešto iz straha.

Ne verujete mi? Setite se neke situacije u kojoj ste odlučili da budete fini prema nekome, jer vam je tako bilo lakše nego da budete iskreni. Ili situacije u kojoj ste izbegli konfrontaciju, jer niste želeli da se suočite s tim. Iskreno, da li je to izbegavanje pomoglo vama ili toj osobi?

Finoća može biti i manipulativna.

 I Edi Haskel je bio fin. Sećate li ga se? To je onaj klinac iz stare serije “Preprustite to Biveru”. On je bio komšijski klinac koji bi uvek rekao pravu stvar da bi pridobio naklonost g-đe Biver. On je uvek bio fin i ljubazan, ali je imao skriveni motiv. Kada si fin, odmah ćeš dobiti ono što želiš samom promenom svog ponašanja. Finoća može biti samo gluma i nešto što brzo prolazi. Finoća se može iskoristiti za sticanje koristi na račun nekog drugog. Finoća je kada nešto fino upakujete i predate drugome da vi ne biste morali time da se opterećujete. Ali sve to je samo privremeno rešenje.

Finoća je samo “zavoj”.

Koliko ste puta rekli vašoj deci da “budu fina” samo da biste ih videli kako se okreću i nastavljaju po starom? Finoća lepo izgleda i čisti stvari istog trenutka, pa čak može da privremeno zaustavi i “krvarenje”, ali rana je i dalje tu. Finoća ništa neće isceliti niti naučiti nekoga da ne uradi ponovo to što je ranilo nekog drugog.

Pa, kako onda naučiti dete da misli na drugoga, umesto da bude manipulaivno? Učinićete to učeći vaše dete da bude dobro, umesto da bude fino. Znam, sigurno mislite da je to samo druga reč za isti pojam.

A u stvari nije. Dobrota je briga o tome kako se neko drugi oseća, a onda i donošenje odluke kako postupiti na osnovu toga. Finoća obično znači brigu o tome šta mi možemo izvući za sebe iz date situacije (kako se izvući iz nevolje, preduprediti mamino vikanje, izbeći konflikt) bez mnogo razmišljanja o drugoj strani.

Mislim da mi, kada kažemo: “Budi fin”, obično mislimo: “Izaberi da budeš dobar.” Dobrota je aktivna. Ona predstavlja odluku da ćete se potruditi da učinite nešto za drugoga.

Dobrota vam dopušta da se ne složite s nekim ili da nekome kažete nešto što on možda ne želi da čuje, ali na takav način da mu pokažete da ga razumete, ali da istinom želite da mu pomognete. A biti fin znači govoriti nekome ono što on želi da čuje ili nešto što znate da je u skladu sa prihvaćenim normama, iako duboko u sebi znate da to nije ispravno, a možda čak ni istinito.

Dobrota izvire iznutra i nije određena spoljašnjim dešavanjima. Dobrota je težnja za povezivanjem i poboljšavanjem situacije pre svega u korist nekog drugog.

Dakle, kako da ih naučite dobroti, umesto samo da budu fini?

Prvo, usporite malo.

Kada osetite ptorebu da kažete detetu: “Budi fin!”, zastanite i razmislite za trenutak. Tada treba da malo usporite i porazgovarate s detetom o tome kako njegovo ponašanje utiče na one oko njega.

Uzmimo za primer vaše dete koje se igra u pesku i ne želi da podeli svoje igračke sa drugim detetom. Umesto da mu kažete: “Budi fin i pozajmi mu svoju koficu”, pokušajte da navedete vaše dete da pogleda to drugo dete i da primeti kako se ono oseća. Recite nešto poput: “Kada si tu igračku oteo od Suzi, šta misliš kako se ona osećala?” Odvajanje malo vremena da prodiskutujete sa vašim detetom kako njegovo ponašanje utiče na one oko njega je upravo ono što bismo mi voleli da naše dete i bez našeg insistiranja ubuduće učini. Ali pre nego što dete počne altruistički da misli prvo o drugima, najpre se to mora malo vežbati.

Obaveza je da dozvolimo njima da sami dođu do odgovarajućeg rešenja. Ako samo kažete: “Budi fin” ili: “Vrati joj to”, oduzeli ste mu priliku da samo izabere put dobrote i da samostalno reši problematičnu situaciju. Kada svoje dete pitate kako ono misli da bi trebalo da pokaže dobrotu, vi mu pomažete da se uvežba da samostalno donosi dobre odluke, da ispravlja greške, da misli na druge i da razvija svest o društvenim i emotivnim vezama.

Drugo, proaktivan pristup je ključan.

Ako se bavite dobrotom samo u trenutku kada se vaše dete pokaže sebičnim, zauvek ćete se samo nadati i pokušavati da odgajite dete koje će biti ljubazno i dobro. Dobrota je “mišić” koji treba trenirati svakodnevno da bi vaše dete, kada se nađe u situaciji u kojoj treba da pokaže dobrotu na delu, automatski poseglo za dobrom odlukom, jer je u svom umu već stvorilo i uvežbalo tu vrstu odgovora na zahtevne okolnosti.

Ako znate da je vašem detetu posebno potrebno ojačati “mišić” dobrote, popričajte s njim o tome unapred, pre nego što dođe u situaciju u kojoj bi moglo da odreaguje neprikladno. To će mu pomoći da proaktivno izabere dobrotu radije nego neprikladno ponašanje.

Tako da, pre nego što sledeći put krenete na igralište, popričajte o tome kako da se vaše dete ponaša u trenutku kada poželi igračku s kojom se neko drugo dete igra. Mogli biste malo i sami da se poigrate kod kuće i da podelite uloge u skladu s onim što bi se moglo očekivati da se dogodi sledeći put kada se vaše dete bude igralo sa drugom decom, jer praktični primeri poučavanja kroz igru ostaju trajno urezani u detetovom umu i pomažu mu da donese prave odluke kada se sledeći put bude našlo u sličnoj situaciji. U toj igri zamenite uloge, pa vi glumite vaše dete, a ono nek glumi ono drugo dete – to će mu pomoći da shvati kako se druga deca osećaju kada se ono ponaša sebično i neprikladno.

Treće, uočite i pohvalite dete kada učini nešto dobro.

Mi očekujemo da naša deca sve vreme budu dobra. A kada nije tako, mi se dobro potrudimo da im to “natrljamo na nos”. Ali da li smo isto tako spremni i brzi da uočimo i pohvalimo kada urade nešto dobro? Ne kažem da decu treba hvaliti za svako dobro delo koje učine. U stvari, ono što želim da kažem je da mi treba da malo dublje zadremo ispod površine hvaljenja – da prepoznajemo i cenimo dobrotu.

Prepoznavanje znači davanje drugoj osobi do znanja da ste prepoznali njen trud i da je taj trud na vas izvršio pozitivan uticaj. Prepoznavanje otvara vrata emotivnog povezivanja i razumevanja među ljudima. To predstavlja vid davanja podrške i ističe važnost privrženosti i saosećajnosti. To podstiče dobre namere i ljubazna dela.

Pokazivanje vašem detetu zahvalnosti za dobrotu će, zauzvrat, pomoći vašem detetu da i samo bude zahvalnije i svesnije dobrote ukazane njemu. A zar nam nije cilj da imamo zahvalnu i dobru decu?

Dobrota je poput bumeranga. Kada malko usporite, zastanete da vežbate i osnažite dobrotu u sebi i u svom detetu, a onda je “bacite” u ovaj svet, ona će vam se vratiti dobrotom koju želite da vidite kod vaše dece – dobrotom koju će ona nositi u sebi i širiti na druge do kraja života.

Isitnski dobra, a ne samo fina deca, stvoriće i istinski bolji svet.

Izvor: the rooted family

Možda će vas zanimati sledeće emisije:

Zdrava priča u šestoro

Sedam stvari koje će vaša deca pamtiti o vama