Brak znači ne odustajati čak i kada pogrešimo

Ceo dan sam kod kuće vodeći računa o domaćim zadacima, prljavom vešu, sportskim treninzima naše dece i planiranju i pripremanju obroka, dok sve vreme pokušavam da pomognem u sklapanju i očuvanju primirja među decom koja se svaki čas oko nečega prepiru.

A on se za to vreme satire na poslu, svakodnevno radeći prekovremeno u bolnici.

Ponekad se pitam: “Primećuje li on, uopšte, da je veš čist i ispeglan?”

Pitam se i da li on, kada uđe kroz ulazna vrata, primeti da su SVA deca još uvek živa i da se kuća još uvek nije srušila.

Obično krajem dana osećam očajničku potrebu za društvom odrasle osobe. A i za malo pomoći oko svega.

Ali, čekajte…

Da li sam ja primetila da je on neprekidno radio preko 12 sati, a ipak je pri povratku s posla svratio da kupi mleko?

Mi odapinjemo strelice ljubavi i čežnje, razumevanja i povezanosti.

Oboje želimo da budemo primećeni i saslušani, cenjeni i vrednovani.

Ipak, tako često te strelice promaše svoj cilj!

Ima dana kada se osećamo tako usamljeni u svemu, nadajući se da ćemo biti primećeni.

Ali ima i dana kada…

Usred posla, u 14:21, on pošalje jednostavnu poruku: “Zahvalan sam ti što si uz mene uvek. Volim te!”

I to mi izmami osmeh na lice.

(On mi, inače, često izmami osmeh.)

Vidite, on zna da sam ja devojka koja voli da čuje lepu reč.

Dakle, mene je rečima najlakše uveriti da sam vredna, saslušana i shvaćena – karitcama, razgovorom ili jednostavnom, kratkom porukom.

Kada on predveče stigne kući, po završetku naše bučne porodične večere, mi se smenjujemo u pripremanju dece za spavanje i poljupcima za laku noć.

A onda, kada sve utihne, postavim ga ispred sebe na našem kauču i lagano mu masiram njegov umorni vrat i ramena.

Zato što dobro znam da je on vrsta momka kome je neophodan fizički dodir.

I to je brak.

Mi stalno pravimo greške.

Brljamo.

Ponekad jedno drugom povredimo osećanja.

Povremeno se osećamo i usamljeno.

Ali iznova, iznova i iznova…

Mi se ne povlačimo.

Potrudimo se još jače.

Stavimo jedno drugog na prvo mesto.

Obratimo pažnju.

I damo sve od sebe da ponudimo ljubav, predanje i razumevanje tačno na onaj način na koji je to našem partneru potrebno!

Naravno, ponekad promašimo.

Ali zato ponekad…

…naše ljubavne strelice pogode pravo u centar!

I to je brak. I ne treba odustajati.

 

Možda će vas zanimati emisije:

Vreme, rutina i organizacija

Komunikacija

(Visited 957 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *