Ono što svaki roditelj želi da izgradi je autoritet, ali šta je to zapravo? Autoritet nije ni strogost ni insistiranje na bespogovornoj poslušnosti. Takođe, ako vas dete doživljava kao nepredvidivu osobu, ono će postati nesigurno, a vaši odnosi distancirani, emotivno hladni. Sa druge strane, ni previše drugarski pristup nije dobar.
Evo nekih obrazaca ponašanja koji zbunjuju decu, slabe vaš autoritet i ojačavaju njihove loše navike:
Nedoslednost
Odgajanje deteta zahteva pravila – dete će ih se pridržavati samo ako to budete činili i vi.
Ako zabranite nešto svom detetu (npr. da tog dana ne može više da jede slatkiše), ali nakon njegovog histeričnog navaljivanja popustite i ipak to dozvolite, to čini mnogo štete njegovom razvoju ličnosti. Time se učvršćuje uverenje da ako histeriše, može sve da dobije, pa će stalno pokušavati da pomera granice i dobija više.
Pretnja
Svako dete, čak i ako to ne pokazuje ili se buni, želi autoritet kako bi imalo smernice u svom razvoju. Ako pretite, ali nikada ne ispunite ono što obećate, dete neće osetiti težinu vaših postupaka. Na primer, ako ga zamolite da ne baca hranu, jer ćete mu zabraniti gledanje TV-a nedelju dana, a potom ne ispunite ono što ste obećali, može se osećati prilično loše. Zato jer dete shvata da roditelj nije ozbiljan u onome što kaže. Ako tražite neku vrstu kazne, barem delimično je i ispunite da bi dete osetilo ozbiljnost situacije.
Inače, psiholozi kažu da ako stalno pretite svom detetu (bilo da ispunite ono što obećate ili ne), situacija može postati još gora. Umesto toga, efikasno i razumno sankcionišite situacije kada se desi nevolja i ne pretite unapred.
Izgovori
“To je samo dete”, “Sva deca u ovom uzrastu histerišu”, “Prevazići će” – da li vam ovo zvuči poznato? Roditelji obično opravdavaju ponašanje deteta takvim izgovorima.
Ako i vi to radite, umesto da razgovarate i edukujete mališana, pre ili kasnije ćete biti u takvom problemu da će biti veoma teško vratiti se u normalne tokove.
Naravno, ne možete očekivati da će dete uvek biti mali anđeo, niti da se ponaša kao odrasla osoba, ali morate se držati razumnih granica koliko god je to moguće.
Vikanje
Kad podižete glas, dečji mozak ne reaguje bolje na ono što želite da postignete – u stvari, ono se više uplaši ili zauzima odbrambeni stav. Ako u tom trenutku popričate, pre će prihvatiti ono o čemu govorite smirenim glasom. Pored toga, vaš odnos će se pogoršati ako ne možete da kontrolišete svoj glas.
Preterano tolerisanje
Ako vaše dete usvoji ponašanje koje može smetati drugim ljudima, bez obzira koliko ga smatrate slatkim, morate ga vaspitavati.
Na primer, to što jede rukama je i dalje slatko sa dve godine, ali ako ga ne naučite da je to neprihvatljivo po društvenim standardima, može da se vrati tome sa 6-7 godina. Jer neće razumeti zašto je to nekada mogao raditi, a sad ne. Budite dosledni i što ranije ga odviknite od toga.
Roditeljski autoritet je kombinacija detetovog poštovanja i poverenja u vas. Kada ima poverenje u vas, ono razume da i ako mu nešto zabranjujete, to ne činite zato što ste loše raspoloženi, nervozni ili besni, već zato što za to imate ozbiljne i jake razloge. Zato što vam veruje, zna da nećete manipulisati njime, pa je spremno da vas posluša.
Možda će vas zanimati emisije: