Roditeljstvo bez krajnosti

Veličina podrške koju roditelji pružaju i stepen slaganja sa decom određuju emocionalnu klimu doma, ili toplu i brižnu ili hladnu i neprijatnu. A emocinalna klima određuje sve drugo što se dešava u domu, stvarajući osećaj radosti i sreće ili potištenosti i tuge. Ona igra značajnu ulogu u dečjem prihvatanju ili odbacivanju roditeljskih vrednosti.

Stil roditeljstva koji su primenjivali njihovi roditelji prati ljude kroz celi njihov život. Sećanje na autoritativne roditelje povezano je sa njihovim pozitivnim prilagođavanjem čak i kad su sredovečni i stariji ljudi.

Svaki roditeljski stil određen je kvalitetom i količinom podrške i kontrole u odnosu roditelja i dece i može se ogledati u sledećem:

Autoritativno roditeljstvo

Autoritativno-komunikativni roditelji nastoje da slede Božji model roditeljstva: bezuslovna ljubav i praštanje, jasno predstavljanje moralnih vrednosti i ponašanja, a kada je potrebno i primena disciplinskih mera.

Autoritativno-komunikativni roditelji imaju prisne odnose sa decom i pažljivi su i uviđajni za njihove potrebe. Oni su čvrsti, strpljivi, ljubazni i razumni. Oni uče svoju decu da misle i da donose odluke. Poštuju se prava i roditelja i dece, postavljaju se jasna pravila i očekuje zrelo ponašanje. Ograničenja se dosledno poštuju tako da je deci jasno dokle mogu da idu. Kad je potrebno kažnjavanje, ono je razumno i dovoljno objašnjeno. Roditelji ne očekuju „decu iz kalupa“, skrojenu po nečijem modelu.  Deca imaju pravo izbora, a ohrabruju se i samostalnost i individualnost.

Autoritativno-komunikativni roditelji su zainteresovani za život svoje dece i uključeni su u njega. Oni znaju gde su im deca, čime se bave, i sa kim se druže, kada nisu kod kuće i prate šta im se dešava u školi. Roditelji i deca svakodnevno razgovaraju. Roditelji znaju da će deca saslušati, uvažiti i ceniti njihove stavove.

Deca su bezbedno povezana sa svojim roditeljima. Njihov moralni razvoj je jak i čvrst. Ona su puna pouzdanja, prijatna, zadovoljna, saradljiva, sa mnogo samouvernosti i samopoštovanja. Obično dobro napreduju u školi i okrenuta su ostvarivanju zadataka i uspehu. Odgovorna i nezavisna, takva deca često pokazuju liderske sposobnosti. Njihov identitet je ukorenjen u uravnoteženim duhovnim vrednostima, oštra, razumna savest obično im omogućava da se odupru pritisku vršnjaka da čine ono što znaju da nije dobro. Njihov Bog je savršeni spoj milosti i pravde, Bog koji ih voli i vodi bliže sebi Sebi.

Autoritarno roditeljstvo

Autoritarni roditelji su okrenuti odraslima, željni vlasti, zahtevni i stogi, ali i nespremni da prihvate, odgovore i komuniciraju. Oni se isuviše oslanjaju na silu i fizičku kaznu. Komunkacija između roditelja i dece je obično jednosmerna – roditelji se obraćaju deci stogim naredbama, a od dece se očekuje da ih poslušaju bez pogovora. Roditelji retko objašnjavaju razloge za svoje naredbe i retko dozvoljavaju deci da donose samostalne odluke. Ne razijaju kod njih sposobnost donošenja odluka. Deci se pruža vrlo malo nežne podrške.

Deca autoritarnih roditelja obično reaguju na jedan od sledeća dva načina: ili se bune protiv vrednosti svojih roditelja i čim je pre moguće odlaze od kuće ili postaju neodlučne osobe, slabe volje, nesposobne da donesu teške moralne odluke. Nemaju oštru savest i sklona su usvajanju negativnih vrednosti svoje sredine ili pokušavaju da budu „savršena“, nadajući se da će zaslužiti Božju naklonost svojim dobrim delima. Njihov Bog je usredsređen na pravdu. Milost i doborota nisu deo njihove slike.

Popustljvo roditeljstvo

Blagi i popustljivi roditelji imaju prisan odnos sa svojom decom i veoma su zainteresovani za njihove aktivnosti ali previše reaguju na dečje potrebe. Oni su prijatelji svoje dece, a ne njihovi roditelji, pa deca razvijaju lične vrednosti bez roditeljskog nadzora. Pošto deca mogu da rade što god hoće i kad god hoće, ona postaju impulsivna i sebična.

Ona nikada ne nauče da se kontrolišu pa su im moral i savest slabo razvijeni. Imaju i poteškoće u suočavanju sa problemima i rešavanju teških situacija. Ona najviše vole da rade „po svome“. Njihov Bog je Bog koji voli i prihvata i pravi se da ne primećuje njihovo neprimereno ponašanje. Po njima greh nije najveći problem u svemiru.

Ravnodušno-zanemarujuće roditeljstvo

Ravnodušno-zanemarujući roditelji se slabo trude da usmeravaju svoju decu i uglavnom ih ignorišu. Nisu posvećeni odgajanju dece i malo ih zanimaju dečje potrebe. Mogu da primenjuju fizičko zlostavljanje i ne staraju se o njihovim fizičkim potrebama. Drugi se možda dobro staraju o fizičkim potrebama dece, ali su suviše zauzeti ili nezainteresovani da bi se emotivno uključili u njihov život i usmeravali ih.

Prezauzete porodice, sa dva zaposlena roditelja, koja izgrađuju svoju profesionalnu karijeru, lako mogu da upadnu u ovaj šablon. Oni često svojoj deci daju preteranu slobodu i prerano ih ostavljaju bez nadzora (prevremena samostalnost). Skorašnja istraživanja pokazuju da povezanost sa porodicom, posebno povezanost oca sa decom, u toku srednje škole, smanujuje rizik od zlopuotrebe štetnih materija, nepoželjnog seksualnog ponašanja, prestupništva i ostalog rizičnog ponašanja u toku adolescencije.

Deca ravnodušno-zanemarujućih roditelja su sklonija prihvatanju negativnih vrednosti društva zato što se moralno i duhovno nisu dovoljno razvila. Sklona su i prestupništvu i često imaju emotivne probleme zbog zanemarivanja koje su doživela. Njihov Bog je udaljeni vladar svemira kome nije mnogo stalo do onoga što se dešava na Zemlji.

Uspešno roditeljstvo

U čemu je tajna uspešnog roditeljstva?

U pokazivanju maksimalne ljubavi i pronalaženju prave ravnoteže između nezavisnosti i kontrole. Autoritativno-kominkativni stil roditeljstva je roditeljstvo koje je najsličnije Božjem stilu roditeljstva i, prema višegodišnjim istraživanjima, ono je i najuspešnije.

Da li autoritativno roditeljstvo pokazuje različite rezultate u različitim kulturama? Pozitvni uticaji autoritativnog, usmeravajućeg roditeljstva su jaki uticaji u svakoj proučenoj kulturi. Saosećajnost ili emotivna bliskost određene su kulturološkim komponentama. Deca shvataju kako se u njihovoj kulturi izražava bliskost između roditelja i dece. „Bez obzira na to kako određene kulturološke celine određuju i pokazuju saosećajnost, osnovna premisa autoritativnog modela je da je deci potrebno da se osećaju voljenom, cenjenom i čvrsto vođenom, dok sazrevaju u odrasle ljude, i to važi za svu decu.“

Roditeljstvo je naučeno ponašanje – mi težimo da budemo roditelji kakvi su bili naši roditelji. Radosna vest glasi da, uz Božju pomoć, roditeljski stil može da se promeni ukoliko je to bio negativan model roditeljstva. Rezultati  postignuti autoritativno-komunikativnim stilom roditeljstva su daleko superiorniji od rezultata postignutih svim drugim stilovima, pa su vredni uloženog truda. Jer radi se o budućnosti vaše dece i vaših unuka.

 

Možda će vas zanimati emisije:

Pokaži ljubav

Disciplina i granice

(Visited 181 times, 1 visits today)

Leave A Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *