Šta kada vas dete laže

Ako ste roditelj, velika je šansa da ćete vašu decu kad-tad uhvatiti u laži. Bilo da vam vaše dete priča izmišljenu priču o nečemu što se (nije) dogodilo u vrtiću ili vas direktno laže kako bi izbeglo da bude kažnjeno, budite sigurni da je laganje normalan deo dečijeg odrastanja, a ne nešto zbog čega bi trebalo sebe nemilosrdno da krivite. Trik je u tome da saznate zašto vas je dete slagalo da biste mogli da proaktivno pronađete načine da promenite to njegovo ponašanje.

Zašto deca lažu?

Iako može biti prilično nelagodno kada prvi put uhvatite vašu decu u laži, važno je setiti se da je vaše dete najverovatnije ispoljilo normalno dečije ponašanje i da to verovatno nema veze s vama i vašim stilom vaspitavanja. Ali ako primetite da vaše dete laže mnogo češće nego što je to vama prihvatljivo, uvek je dobro zagrebati ispod površine i sazanti šta je uzrok takvom ponašanju i odlučiti kada i kako intervenisati.

Navešću pet mogućih razloga zbog kojih vas vaše dete laže:

Izmišljanje priča. Kada mlađa deca lažu, to je uglavnom očigledno i neobično. Detetu se može zamagliti granica između stvarnosti i mašte kada pokušaju da svoj imaginarni svet ožive i, iako to može roditeljima delovati problematično, to najčešće ne predstavlja razlog za brigu. Odvojite vreme da saslušate priču svog deteta, nežno ga podsećajući koji su delovi njegove priče plod njegove mašte i udubite se i naglasite teme koje bi mogle biti od interesa. Vaše dete možda koristi svoju maštu da bi pokušalo da se izbori sa nekim životnim promenama (nova beba u kući, nova kuća, polazak u školu, razvod roditelja, smrt rođaka i sl.), a vi ovo možete iskoristiti kao priliku da otvorite puteve komunikacije između vas i vašeg deteta.

Izbegavanje kazne. Laganje da bi se izbeglo upadanje u nevolju je izrazito prisutno kod dece i mi ćemo se kasnije pozabaviti strategijama za izbegavanje ili prevazilaženje ovakvog ponašanja.

Očuvanje mira. Deca ponekad lažu jer ne žele da vas naljute ili da bi sama sebi pomogla da izgledaju dobro pred svojim drugarima ili pred nekim autoritetom. Ovo je naročito prisutno kod dece koja pate od nedostatka samopouzdanja.

Izbegavanje neprijatnih razgovora. Vaše dete možda laže da bi izbeglo da se uključi u neku diskusiju sa vama o nečemu što mu je stresno i što mu teško pada, a vaša reakcija može dovesti do cikličnog ponavljanja takve situacije umesto do njenog rešavanja. Umesto da se usredsredite na činjenicu da vas vaše dete laže, obratite pažnju na to šta vam te laži govore o vašem detetu i onome s čime se ono muči.

Impulsivnost. Postoji mnogo literature na internetu koja se bavi odnosom između ADHD pormećaja (poremećaja hiperaktivnosti) i laganja, što prevazilazi okvire ovoga članka, ali ipak sam želela da to spomenem. Bilo da vaše dete zvanično ima dijagnozu ADHD poremećaja ili da samo ima tendenciju ka impulsivnom ponašanju, on ili ona možda laže radi prikrivanja svoje impulsivnosti i/ili nesposobnosti da dovrši određene zadatke. Ova deca su zbog svog ponašanja izložena čestim negativnim komentarima tokom dana i učiniće šta god je potrebno da bi prikrila svoje greške i tako izbegla dalja kažnjavanja za stvari koje ona nisu sposobna da samostalno iskontrolišu.

9 saveta kako da podstaknete vašu decu da vas više ne lažu

1. Ne reagujte

Kada uhvatite vaše dete u laži, vaš prvi instinkt će verovatno biti da ih izgrdite kako se takva situacija ne bi ponovila. I, iako to može biti efikasan pristup kod neke dece, to nije uvek najbolja opcija. Mnogo bolja strategija je da duboko udahnete i procenite koja je vrsta laži koju vam je dete reklo pre nego što donesete odluku o najboljoj reakciji na to. Možete izabrati da potpuno ignorišete tu laž i preusmerite vaše dete ukoliko je laž bila minorna, a možete i doneti odluku da je potrebno da dublje istražite koji je uzrok laži, u kom slučaju to možete staviti na dnevni red kasnije.

2. Ostanite mirni

Bilo da se odmah bavite lažju vašeg deteta ili o tome razgovarate nakon izvesnog vremena, veoma je važno da ostanete mirni. Ako odreagujete negativno tako što ćete vikati na dete, reći mu kako vas je razočaralo i sl, vaše dete će se možda i ubuduće osloniti na laži kako bi izbeglo da ponovo vičete na njega. Iako svakako želite da podstičete iskrenost kod vašeg deteta, vi želite i da se vaše dete oseća bezbedno kada treba da vam kaže da je u nečemu pogrešilo.

3. Zagrebite ispod površine

Da li ste ikada čuli za model “vrh ledenog brega”? To je fascinantno. Prema ovoj teoriji, loše ponašanje naše dece predstavlja samo “vrh” jednog mnogo većeg “ledenog brega”. A kako je svega nekih 10% ledenog brega vidljivo, smatra se da pokretači ponašanja našeg deteta leže mnogo ispod površine i da mi moramo naći način da prepoznamo i razumemo ove pokretače pre nego što dođe do ozbiljne i teško popravljive promene u ponašanju. Vaše dete možda laže da vas ne bi razočaralo, da bi podiglo sopstveno sampouzdanje, da bi zaštitilo nekog drugog itd. Odvojite vreme da dobro saslušate šta vaše dete ima da vam kaže.

4. Uspostavite jasne i nepromenljive granice

Ako želite da vaše dete prestane da laže, morate uspostaviti određena pravila koja će važiti u vašem domu i kojima ćete jasno definisati kako želite da izgleda život pod vašim krovom. Odvojite određeno vreme da razmislite o ponašanju s kojim se vaše dete bori (u ovom slučaju o laganju), a onda osmislite listu pravila koju očekujete da on ili ona svakodnevno ispoštuje. Držite tu listu negde na vidnom mestu i često je zajedno s vašim detetom čitajte. Ako utvrdite da se vaše dete muči da ispoštuje pravila koja ste uspostavili, razmotrite mogućnost da toj listi dodate i listu malih nagrada koje će vaše dete dobiti za uspešno poštovanje određenog broja pravila sa prve liste u toku dana – recimo, ako vaše dete ispoštuje 4 ili 6 pravila sa date liste, dobiće dodatnih pola sata da provede sa računarom ili telefonom posle škole.

5. Budite mu dobar uzor

Mislim da ovo nije potrebno posebno objašnjavati, ali ako želite da vam deca budu iskrena, morate im vi biti pravi uzor u tome. Ovo može biti naročito nezgodno kada se radi o tzv. “belim lažima”, pošto u tom slučaju nisu uvek tako jasne granice prihvatljivosti pojedinih neistina. Moj savet bi vam bio da izbegavate izgovaranje bilo kakvih laži i izmišljotina pred vašom decom, kao i da odvojite vreme za razgovor i razjašnjenje u slučaju da nekada morate da pređete tu granicu (na primer u slučaju da je potrebno da zaštitite nečija osećanja).

6. Porazgovarajte o tome

Bilo da sumnjate u iskrenost vašeg deteta ili vam je ono priznalo da vas je slagalo, postarajte se da ostavite otvorena vrata za komunikaciju. Popričajte o onome što se dogodilo, zajedno potražite rešenja koja će vašem detetu pomoći da sledeći put postupi drugačije i naročito se potrudite da vaš razgovor bude smiren i pozitivan da bi se vaš maleni osećao sigrunim da vam priđe i kaže kada sledeći put napravi neku grešku. Zapamtite da je poverenje dvosmerna ulica!

7. Pokušajte da izbegnete da hvatate vaše dete u laži

Umesto da s namerom pokušavate da uhvatite vaše dete u laži i time “potpaljujete vatru”, izaberite potpuno drugačiji pristup. Na primer, ako ste rekli vašem detetu da spremi svoju sobu pre večere i sigurni ste da vas nije poslušalo, razmotrite mogućnost da odete zajedno u njegovu sobu i porazgovarate o tome na pozitivan način. Možete reći nešto poput: “Hej, samo sam želela da dođem i kažem ti da će večera biti spremna za pola sata i da te pitam da li si isplanirao kako ćeš spremiti sobu pre večere kao što sam ti već rekla. Mogu li ja da ti pomognem da počneš sa spremanjem?” Ideja je da ne pokušavate da svu pažnju usmerite na činjenicu da vaš zahtev nije ispunjen ili da pridikujete, već da podsetite i ponudite pomoć.

8. Pohvalite ga za iskrenost

Podsticanje je predivan način da svoje dete ohrabrite da se ponaša onako kako želite. I, iako i pozitivni i negativni vidovi podsticaja mogu pomoći vašem detetu da se nauči samokontroli, istraživanja pokazuju da je pozitivno podsticanje – čin nagrađivanja deteta kada pokaže željeno ponašanja kao vid povećavanja šanse da će ono takvo željeno ponašanje pokazati i sledeći put – najefikasniji vid podsticanja. Postarajte se da pohvalite vaše dete kada vam ono iskreno prizna svoj grešku, a naročito kada je to nešto što mu je jako teško palo da vam prizna.

9. Pružite mu još jednu šansu

Ako vam vaše dete kaže nešto za šta ste potpuno sigurni da je laž, pokušajte da mu pružite još jednu šansu da vam kaže istinu. Recite nešto poput: “Hm, nisam sigurna da je to baš stvarno tako. Daću ti nekoliko minuta da još jednom razmisliš o onome što si mi rekao, a onda ćemo ponovo popričati.” Držite vaše emocije pod kontrolom i setite se da ponudte pozitvnu pohvalu ako je vaše dete iz drugog pokušaja uspelo da vam kaže istinu da biste u njega usadili misao da će mu iskrenost doneti nešto pozitivno.

Kako da koristite zakon uzroka i posledica za decu koja lažu

Naučite da ispravno primenjujete princip posledica za postupke.

Za razliku od kažnjavanja, koje ima za cilj da dete pati kako bi se pokajalo zbog svog neodgovarajućeg ponašanja, princip uzroka i posledica može detetu omogućiti da se nauči na svojim greškama. Kada se pravilno primeni, ovaj princip može dete naučiti odgovornom ponašanju i osoposbiti ga za rešavanje problema. Ali ne primenjuju svi roditelji i staratelji ovaj prinicip efikasno. Navešću neke stvari koje bi trebalo i neke koje ne bi trebalo da činite prilikom primene ovog principa snošenja posledica za loše ponašanje kao što je laganje:

Ne bi trebalo da…

Kritikujete. Imajte na umu da je cilj primene principa snošenja posledica da pružite priliku detetu da se nauči na svojim greškama, a ne da im uništite samopouzdanje.

Preterujete.  Koliko god bili u iskušenju da svom detetu uskratite privilegije i da ga “spustite na zemlju” kada ga uhvatite u laži, zastanite, udahnite duboko i razmislite pre nego što odreagujete.

Odlažete posledice. Da bi posledice bile efikasne, one se moraju osetiti ubrzo nakon što se neželjeno ponašanje dogodilo.

Trebalo bi da…

Ignorišete loše ponašanje. Ako je vaše dete pokazalo neko loše ponašanje koje nije opasno po njega ili po druge, ignorišite to. Nemojte mu pridavati pažnju i nemojte ga posmatrati sve dok ne prestane da se tako ponaša i počne da se ponaša prihvatljivije, a onda ga pohvalite za takvo novo ponašanje i ponudite mu podršku.

Koristite pohvale i nagrade. Obraćanje pažnje na to da vaše dete pohvalite i nagradite kada se ono ponaša kako treba ne samo da će mu podići samopouzdanje, već će ga naučiti i onome što se od njega očekuje i motivisati ga da se trudi da se ponaša ispravno.

Budete uporni i istrajni. Da bi ovaj princip delovao, morate se odupreti potrebi da se odmah umešate, a kada se umešate, budite u tome čvrsti i istrajni.

Potrudite se da snošenje posledica bude relevantno. Iako primena ovog principa može biti izuzetno efikasno sredstvo u borbi protiv neželjenog ponašanja, poput laganja kod dece, većina roditelja ne zna kako da na efikasan način primenjuje ovaj princip. Ili ga ne primene dovoljno brzo, ili posledice nisu odgovarajuće težini prestupa, ili roditelj iskoristi te posledice da posrami dete. Mnogo bolji način je da se koriste prirodne i logične posledice.

Prirodne posledice su one posledice koje će se neminovno desiti kao rezultat detetovog ponašanja (recimo, ako dete odbije da jede, biće gladno), dok su logične posledice osmišljene tako da pomognu detetu da prevaziđe svoje loše ponašanje i zameni ga prihvatljivijim oblicima ponašanja (na primer, ako dete dobije lošu ocenu, od njega će se zahtevati da provede više vremena u učenju). Prirodne posledice imaju tendenciju da budu efikasnije, ali kako se one ne javljaju uvek kao posledica nekog lošeg postupka, logične posledice su odlična tehnika u pozitivnom roditeljskom pristupu rešavanju problema dečijeg laganja.

Na primer, ako uhvatite vaše dete da igra igrice na telefonu ili računaru kada bi trebalo da radi domaće zadatke i kada vas ono slaže da je završilo domaći, a vi dobro znate da nije, dobra logična posledica bi bila da mu oduzmete telefon ili da ga odvojite od računara do kraja tog dana, jer je ono zloupotrebilo svoju privilegiju.

Dajte mu mogućnost izbora. Ako uhvatite vaše dete u laži i želite da pronađete način da ga ohrabrite da vam sve prizna i naučite ga koliko je važno biti odgovoran za sopstvene postupke, razmislite o tome da mu pružite mogućnost izbora. Na primer, ako vas je dete slagalo da je završilo domaći zadatak i da zato sada igra igrice, vi mu možete dati mogućnost da bira između dve opcije:

“Nisam baš sigurna da si završio sve domaće zadatke. Ostaviću te sada samog tri minuta da razmisliš, pa kada se vratim, ponovo ću te pitati. Ako tvoj odogovor i dalje bude isti, a ja utvrdim da si me slagao, do kraja dana više nema igranja igrica. A ako mi kažeš istinu i uzmeš da radiš domaće zadatke, moći ćeš ponovo da igraš igrice posle večere.”

Ova opcija dopustiće vam da ostanete verni vašim kućnim pravilima, istovremeno pokazujući vašem detetu da kada priznamo da smo pogrešili, posledice su mnogo blaže.

Naterajte ga da se izvini. Još jedna od mojih omiljenih posledica za decu ima oblik izvinjenja. Ovo obično deluje ako je laž imala direktan uticaj na nekog drugog, ali meni se sviđa ideja učenja moje dece umetnosti izvinjavanja kada pogreše. Bilo da tražite od deteta da napiše poruku izvinjenja ili da se naglas izvini, to će mu verovatno teško pasti, ali ako tome pristupite na pravi način, to će na njega ostvartiti dugotrajan i snažan uticaj.

Koristite tabelu nagrađivanja. Iako snažno verujem u efikasnost tabela nagrađivanja, ja nisam baš veliki pobornik nagrađivanja deca za govorenje istine. Uprkos tome, teška vremena zahtevaju i primenu teških mera, pa ako utvrdite da vas vaše dete laže češće nego što ste i sami sebi spremni da priznate, tabela nagrađivanja mogla bi biti baš ono što vam je potrebno da popravite njegovo ili njeno problematično ponašanje.

Zatražite od vašeg deteta da samo odabere posledicu. Ako ste iscrpli sve što ste znali i više vam ništa korisno ne pada na pamet kako biste sprečili vaše dete da vas laže, pružite mu priliku da samo odabere onu posledicu za koju smatra da će ga motivisiati da vas drugi put ne laže. Možda ćete se iznenaditi kada čujete šta vaše dete misli da bi mu moglo najbolje pomoći, a to onda može biti baš taj motivišući faktor za kojim ste tako dugo tragali!

Nadam se da će vam ovi saveti i strategije pomoći da shvatite zašto vas deca lažu i da lakše dođete do ideja kako da loše ponašanje vaše dece zamenite dobrim. Zapamtite da se morate dobro potruditi, da je potrebno uspostaviti jasna i precizna pravila i očekivanja, koristiti pozitivan pristup umesto negativnog, koristiti princip snošenja posledica umesto besomučnog kažnjavanja. Takođe, važno je da im vi budete pravi uzor. I uvek imajte na umu da je poštovanje dvosmerna ulica!

Izvor: merakilane.com

 

Možda će vas zanimati emisije:

Disciplina i granice

Disciplinovanje s ljubavlju

(Visited 703 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *