Živi svet prirodno teži stabilnosti. To se u biologiji naziva ekvilibrijum ili homeostaza.

Uzmimo, na primer, vaš krvni pritisak. Kada on suviše padne, vaše srce počinje brže da radi i podiže vaš krvni pritisak do optimalnog nivoa. Ako vam krvni pritisak previše poraste, vaši bubrezi smanjuju količinu tečnosti u telu izbacujući urin. Istovremeno, vaši krvni sudovi se skupljaju ili šire, prema potrebi, održavajući tako ravnotežu.

Ljudsko telo koristi na stotine mehanizama reakcije na poremećaje koji održavaju krvni pritisak, telesnu temperaturu, nivo glukoze i kalcijuma u krvi, kao i mnoge druge procese na optimalnom nivou (u stanju tzv. ekvilibrijuma).

U svojoj knjizi “Veština”, Džordž Lenard (George Leonard) ističe da i naš svakodnevni život ima svoje nivoe homeostaze. Mi podležemo određenim šablonima u pogledu toga koliko često (ili ne) vežbamo, koliko često (ili ne) peremo sudove, koliko često (ili ne) zovemo svoje roditelje, kao i u svemu drugom. Vremenom, svi se ukalupimo u sopostvenoj verziji ekvilibrijuma.

Kao i u slučaju vašeg tela, postoje mnoge sile i regulacioni mehanizmi koji održavaju određeni ekvilibrijum vaših navika. Vašim svakodnevnim rutinama upravlja delikatna ravnoteža između vašeg okruženja, vašeg genetskog potencijala, vaših metoda prilagođavanja, kao i mnogih drugih uticaja. Kako vreme prolazi, toliko se naviknemo na ovaj ekvilibrijum da nam on postane neprimetan. Sve ove sile svakodnevno međusobno dejstvuju, ali mi retko primećujemo na koji način one oblikuju naše ponašanje.

To je tako sve dok ne pokušamo da napravimo promenu.

Pre nego što popričamo o tome kako da počnemo, želim da znate da sam izučavao i prikupio naučno utemeljene načine za negovanje dobrih navika. Želite li da saznate šta sam otkrio?

Mit o radikalnoj promeni

U našoj kulturi preovlađuje mit o radikalnoj promeni i uspehu preko noći. Stručnjaci govore stvari poput: “Najveća greška koju većina ljudi pravi je što ne postavljaju visoke ciljeve u životu.” Ili nam kažu: “Ako želite da postignete izuzetne rezultate, potreban vam je i izuzetan trud.”

Spolja gledano, ove fraze zvuče inspirativno. Međutim, ono što ne shavatamo je činjenica da je svaki pokušaj nagle promene u suprotnosti sa svakom stabilišućom silom u našem životu. Zapamtite da život prirodno teži uspostavljanju stabilnosti. Svaki put kada se poremeti ekvilibrijum, sistem se trudi da ga ponovo uspostavi.

Ukoliko napustite svoje ustaljene okvire, sve sile u vašem životu će se pokrenuti da bi vas vratile u ekvilibrijum. Ako preuzmete ogromne korake, ubrzo ćete zapasti i u ogromne probleme.

Gotovo svako ko je pokušao da napravi veliku promenu u životu iskusio je neki vid ovoga. Kada, na primer, konačno odlučite da sprovedete novu dijetu, shvatite da vam kolege suptilno podrivaju napore. Donesete odluku da idete na trčanje svako veče, a već prve sedmice zatraže od vas da ostanete da radite prekovremeno. Počnete da upražnjavate meditaciju, a deca vam svaki čas uleću u sobu.

“Otpor promeni je proporcionalan njenom obimu i brzini, nezavisno od toga da li je ta promena korisna ili štetna.”

Sile u našem životu koje su uspostavile naš trenutni ekvilibrijum radiće na tome da nas vrate u to stanje, bez obzira da li pokušavamo da se promenimo nabolje ili nagore. Prema rečima Džordža Lenarda: “Otpor promeni je proprcionalan njenom obimu i brzini, nezavisno od toga da li je ta promena korisna ili štetna.”

Drugim rečima, što brže pokušavate da se promenite, to je verovatnije da u tome nećete uspeti. Već i samo nastojanje za naglom promenom, predstavlja alarm čitavom nizu sila suprotnog dejstva koje se bore da vas vrate u pređašnje stanje. Možda ćete uspeti da, nakratko, nadvladate ekvilibrijum, ali uskoro ćete iscrpsti energiju i počećete da se vraćate na staro.

Optimalna stopa rasta

Naravno da je promena moguća, ali ona je održiva u vrlo uskim okvirima. Kada atletičarka preterano trenira, ona se razboli ili povredi. Kada preduzeće prebrzo promeni kurs, kultura ustukne i zaposleni jednostavno sagore. Kada vođa svoje lične interese stavi u prvi plan, nacija se pobuni i narod ponovo uzme vlast u svoje ruke. Živi sistemi ne trpe ekstremne uslove.

Srećom, postoji i bolji način.

Razmislite o sledećem citatu poznatog stručnjaka za sisteme Pitera Sendža (Peter Senge): “Skoro svi priodni sistemi, od ekosistema do životinja i organizacija, poseduju suštinski optimalne stope rasta. Optimalna stopa rasta je na znatno nižem nivou od najbržeg mogućeg rasta. Kada rast postane preteran – kao u slučaju kancera – sam sistem će pokušati da ga kompenzuje usporavanjem; možda i po cenu rizika da, samim tim procesom, dovede u pitanje i opstanak same organizacije.”

Nasuprot tome, kada akumulirate male pobede i usredsredite se na poboljšanja od oko jedan procenat, vi podstičete ekvilibrijum. To je slično razvijanju mišića. Ako je opterećenje previše slabo, vaši mišići će atrofirati, a ako je preveliko, doživećete povredu. Međutim, ako je opterećenje samo malo iznad uobičajenog, vaši mišići će se prilagoditi novom stimulansu i ekvilibrijum će učiniti mali korak napred.

Paradoks promene u ponašanju

Da bi promena bila trajna, mi moramo raditi u skladu sa osnovnim silama u svom životu, a ne nasuprot njima. Gotovo sve ono što čini vaš svakodnevni život poseduje ekvilibrijum – prirodnu potrebnu vrednost, uobičajen tempo, karakterističan ritam. Ako posegnemo za nečim što daleko nadilazi ovaj ekvilibrijum, naći ćemo se u poziciji da budemo vraćeni na početak.

Stoga, najbolji način da dostignemo novi nivo ekvilibrijuma nije putem radikalnih promena, već putem malih, svakodnevnih pobeda.

To je veliki paradoks promene ponašanja. Ako pokušate da odjednom promenite čitav svoj život, brzo ćete shvatiti da ste se vratili svojim starim navikama. Međutim, ukoliko se usredredite da unesete male promene u svoju svakodnevnu rutinu, vaš će život početi da se menja sasvim prirodno.

izvor: jamesclair