Šta je napad panike?
Napadi panike su uobičajeni i uznemirujući. Okidači za napad panike mogu biti različiti – poput finansijskog stresa ili bolnog sećanja – ali takođe mogu da nemaju jasan uzrok.
Studija iz 2011. sugeriše da su samo 3 od 13 simptoma povezanih sa napadima panike psihološki:
- Osećaj nestvarnosti
- Strah od gubitka kontrole
- Strah od umiranja
Fizički simptomi, kao što su bol u grudima i kratak dah, mogu dovesti do toga da ljudi u početku veruju da imaju srčani udar.
Kako pomoći nekome ko ima napad panike
Pomaganje nekome ko ima napad panike zasnovano je na istom pristupu: cilj je da se pomogne nekome da reguliše svoje fizičke senzacije i učiniti da se oseća bezbedno.
Prvo, priđite osobi i ponudite joj pomoć da sedne ili pronađe miran prostor. Svi različito reaguju u ovakvim situacijama, pa je dobro prvo pitati da li im je potrebna i da li žele vašu pomoć. Zatim postoje tri moćne akcije koje možete preduzeti:
1. Fokusirajte se na dah
Najmoćnije sredstvo za pomoć nekome sa napadom panike je podsticanje da diše.
Napad panike može učiniti da disanje postane ubrzano i plitko, što zapravo produžava osećaj ugroženosti. Pokušajte da ohrabrite osobu koja ima napad panike da diše duboko i polako: preporučuje se da se udahne 4 sekunde i izdahne 4 sekunde. Još bolje, uradite to sa njima.
Modelirajte to za njih tako da oni prate, a ne da razmišljaju.
2. Donesite im hladnu vodu
Hladna voda može biti korisna jer pokreće naš parasimpatički nervni sistem, koji smiruje. Ovaj sistem u suštini vraća funkciju tela iz režima visoke uzbune u režim mirovanja nakon što hitna situacija prođe.
Čaša hladne vode, stavljanje zglobova pod mlaz hladne vode ili prskanje lica hladnom vodom mogu biti od pomoći.
3. Odvratite im pažnju
Ometanje pažnje je takođe veoma korisno za paniku jer se naš mozak ne može usredsrediti na više od jedne stvari istovremeno.
Razgovarajte s njima – ne očekujući odgovor – da biste im skrenuli pažnju od panike.
Jedna opcija: Zamolite ih da opišu šta se dešava. Ovo može pomoći da se njihov fokus udalji od osećaja nesigurnosti.
Druga opcija je više zavisna od osobe sa kojom komunicirate: možete je držati za ruku dok stojite prema njoj. Ali osoba koja doživljava paniku možda neće želeti da je dodirujete, tako da morate da je pitate za dozvolu pre nego što je dodirnete. Zapamtite da pokušavate da im pomognete da regulišu svoj nervni sistem.
Kako znati da li neko ima napad panike
Napadi panike nisu uvek očigledno primetni. Anksioznost i strah su tipično privatna osećanja: veća je verovatnoća da ćete videti nekoga kako napušta situaciju jer se oseća anksiozno ili je zabrinut zbog panike, umesto što će vam dozvoliti da budete upoznati sa tim iskustvom.
Imajući to na umu, trebalo bi da pazite da ne pretpostavite da osoba koju vidite ima napad panike a u stvari samo doživljava uznemirenost iz nekog razloga. Umesto toga, pitajte da li je dobro, da li joj treba pomoć i da li treba da pozovete nekoga ili hitnu pomoć.
Ako neko ima napad panike na javnom mestu, što znači da to svi mogu primetiti, doživljava to kao najgoru noćnu moru. To može pogoršati situaciju. Ako osoba ima nekog drugog sa sobom, onda je predlog da joj date malo prostora.
Ako je osoba sama i prihvata ili traži vašu pomoć, možete je odvesti do bezbednog i tihog mesta, a zatim se upustiti u jednostavan razgovor, na primer, pričati im o sebi ili vremenu. Ometanje pažnje može biti zaista moćno u ovom slučaju.
Budite eksplicitni u svojoj komunikaciji. Na primer, možete da pitate: „Zašto ne pređemo na ovu klupu kako biste došli do daha? Da li je u redu ako uzmem tvoju ruku i dišemo zajedno?”
Bez obzira da li pomažete strancu ili nekome kome ste bliski, važno je zapamtiti da to što vidite nekoga ko ima napad panike može izazvati određeni stepen panike u vama. Obratite pažnju na svoju anksioznost, recite sebi da će biti u redu i poradite na svom disanju.
Možda će vas zanimati emisije: