Kako postati bolja osoba

Tajna popravljanja lošeg ponašanja i postajanja boljom osobom je u uklanjanju elemenata lošeg ponašanja i njihovom zamenjivanju dobrim i pozitivnim stvarima u našem životu. Ovde ćemo obratiti pažnju na tri vrste promena koje su nepohodne da bismo postali bolja osoba.

Da bismo postali bolja osoba, mi moramo da zamenimo loše uticaje oko nas dobrim – pa čak i ako nam to deluje pomalo zastrašujuće.

U filmu “Dobro da bolje ne može biti” glumac Džek Nikolson igra ulogu paranoičnog usamljenika koji se, uprkos svojoj mrzovoljnoj prirodi i strahu od ulaska u vezu, zaljubljuje u konobaricu koja radi u restoranu u kome je on čest gost.

Tokom njihove neočekivane romanse, žena, frustrirana njegovim teškim karakterom, postavlja pred njega izazov da joj da makar jedan dobar razlog da ne raskine njihovu vezu. U jednoj od najboljih replika u čitavom filmu, Nikolson je na trenutak pogleda i odgovori: “Ti činiš da poželim da budem bolji čovek.” To, naravno, rastopi njeno srce (a i gledaočevo) i ovaj par nastavi dalje zajedno kroz film sve do srećnog završetka.

Postoje mnoge ideje i stvari u tom filmu s kojima se ja lično, kao hrišćanin, ne slažem. Ali glavna tema (čovek koji čezne da bude bolji) je tema s kojom se svi možemo poistovetiti i koju možemo odobriti. U filmu je ljubav dobre žene bila pokretački faktor za promenu karaktera lika Džeka Nikolsona u brižniju i ljubazniju osobu. To je u redu za film, gde mi želimo i očekujemo pitku priču sa srećnim završetkom u okviru nekih dva sata. U stvarnom životu, međutim, postati bolja osoba može zahtevati više nego samo nečiju ljubav (iako i to može biti značajan pokretač).

U stvarnom životu mi smo skloni da stalno ponavljamo loše obrasce ponašanja, pa tako završimo u negativnim okolnostima koje su nastale našim lošim odlukama. Tajna ispravljanja lošeg ponašanja i postajanja boljom osobom u stvarnom životu krije se u zamenjivanju elemenata lošeg ponašanja dobrim i pozitivnim stvarima u našem životu.

Isus objašnjava ovaj princip u Jevanđelju po Luki 11,24-28: “Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći spokoja, i ne našavši reče: da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao. I došavši nađe pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje čoveku onome gore od prvoga. A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reče mu: blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao! A on reče: blago i onima koji slušaju reč Božju, i drže je.”

U ovom kratkom odeljku Gospod objašnjava da nije dovoljno samo osloboditi se loših navika, loših misli i namera; vi njih morate zameniti dobrim i pozitivnim stvarima. A ako to ne učinite, biće vam još gore, a ne bolje. Neće vas promeniti samo proticanje vremena, već promena ponašanja i stavova.

Tri promene koje prate nastajanje bolje osobe

1. Promenite vaše “igralište”

Ima nekih mesta na koje jednostavno morate prestati da odlazite ukoliko želite da postanete bolja osoba. Neka od tih mesta su fizička mesta, poput kuće prijatelja koji ima “Playboy” kanal na svom TV-u ili mesta na kome se služi alkohol, ukoliko je to vaš problem. Vi dobro znate koja mesta predstavljaju najveće iskušenje za vas i morate početi da izbegavate ta mesta.

Solomun, u Pričama Solomunovim, govori mnogo o “igralištima” koje treba izbegavati: “Mudrost će te izbaviti… od žene tuđe, od preljubočinice… jer k smrti vodi dom njezin.” (Priče Solomunove 2). “Prokletstvo je Gospodnje u kući bezbožnikovoj, a stan pravednički blagosilja.” (Priče Solomunove 3,33)

Apostol Pavle kaže u 1. Solunjanima 5,21: “Uklanjajte se od svakoga zla.”

Mi ne možemo postati bolji ljudi bez promene koja podrazumeva da više ne posećujemo ona mesta na kojima je najverovatnije da ćemo moralno i duhovno posrnuti. Da bismo promenili gubitničko ponašanje i postali bolji ljudi ova mesta moramo zameniti mestima koja će nam pomoći da budemo bolji. David, drugi izraelski car, rekao je: “Jer je bolje jedan dan u dvorima tvojim od hiljade. Više volim biti na pragu doma Božjega nego živeti u šatorima bezbožničkim.” (Psalam 84,10).

Vi ne možete biti pustinjak, a ni zamonašenje nije pravo rešenje. Morate intenzivno tražiti mesta koja će vam pružiti najbolju priliku za poboljšanje. Na primer, unapređujući svoje okruženje kod kuće tako što ćete ukloniti one stvari koje vas mogu vratiti na staro. Zatim, redovnom molitvom Bogu i proučavanjem Biblije kako biste našli čvrst temelj za kvalitetan i moralan život. Takođe, traženje prilike da drugima budete od pomoći definitivno će dovesti do ličnog rasta i napretka.

Imao sam običaj da svojoj deci dok su bila adolescenti govorim: “Najbolje mesto na kome možete upoznati svog budućeg bračnog druga su crkvena okupljanja, a ne barovi.” Na kraju krajeva, izbor mesta na kojima bi trebalo da budemo obično nije težak. Zapitajte sebe: “Da li će i Isus biti sa mnom na tom mestu? Da li će me On blagosloviti na tom mestu?” Ova pitanja će vam pomoći da odlučite da li treba negde da idete ili ne.

2. Promenite vaše društvo

Malo je izbora u životu koji su tako važni za našu dobrobit i uspeh kao što je izbor ljudi s kojima ćemo se družiti i provoditi vreme. Drugim rečima, izbor naših “saigrača”. Biblija je kristalno jasna po ovom pitanju: “Ne varajte se – loše društvo kvari dobar karakter!” (1. Korinćanima 15,33).

Sveto pismo, takođe, navodi i mnogobrojne primere muškaraca i žena koji su bili zavedeni uticajem drugih:

Lotova porodica bila je pod uticajem stanovnika Sodoma, koji je vodio ka grehu i uništenju (1. Mojsijeva 19).

Aron je poslušao nevernike iz naroda što ga je odvelo u idolopoklonstvo tako što je napravio zlatno tele. (2. Mojsijeva 32,1-4).

Solomunova mudrost nije ga mogla zaštititi od uticaja žena paganki.

Čak je i apostol Petar bio pod pritiskom judaista da u jednom trenutku kompromituje jevanđelje. (Galatima 2,11-16).

Budimo iskreni, nije teško oblikovati svoj karakter u skladu sa našim prijateljima i poslovnim saradnicima. Moja majka je uvek znala šta će biti sa mnom tako što je posmatrala prijatelje s kojima se družim. Stara izreka je to lepo i istinito objasnila: “Svaka ptica svome jatu leti.” Ako želite da budete bolja osoba, potrebno je da se povežete s onima koji će vam u tome pomoći.

Nije vam potrebno pedeset takvih osoba, jedna je sasvim dovoljna. Ali to mora biti neko ko je bolji od vas i ko će vas ohrabriti i podstaći da i vi budete bolji. U školi obično biraju najbolje učenike da pomažu slabijim. U vojci biraju najiskusnije i najdisciplinovanije vojnike da obučavaju regrute. U životu mi, takođe, moramo tražiti one koji su se dokazano pokazali uspešnim (obično u oblastima u kojima smo mi doživeli neuspeh) i gajiti prijateljstvo i povezivanje s takvim osobama.

Naš problem je što nam je obično lakše da se družimo sa onima koji imaju iste slabosti kao i mi i koji nas neće podsticati da budemo bolji. Utešno je znati da nas naši drugovi ne osuđuju i ne pokušavaju da promene ni nas ni sebe tako da svako može slobodno da nastavi da uživa u svojim gresima bez osećaja krivice.

Solomun kaže: “Gvožđe se gvožđem oštri, tako čovek oštri lice prijatelja svojega.” (Priče Solomunove 27,17).

Da bismo postali bolja osoba, mi moramo da zamenimo loše uticaje oko nas dobrim – pa čak i ako nam to deluje pomalo zastrašujuće. Da bismo imali novi i bolji karakter, ponekad je potrebno da iskusimo bol prepuštanja svog starog karaktera pročišćavajućem plamenu novog i izazovnog prijateljstva.

3. Promenite načine zabave

Rekreacija bi trebalo da bude blagoslov kada je valjana, uravnotežena i kontrolisana. Međutim, danas je za mnoge rekreacija nemoralna, opsesivna i van svake kontrole. Mnogo je toga što mi “konzumiramo” pod maskom zabave, a što nas degradira i unižava kao ljudska bića.

Isus nas podseća: “Sveća je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo je tvoje tamno. Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama.” (Luka 11,34-35).

Naše “igračke”, bilo da se radi o TV-u, filmovima, muzici, igricama ili nekim aktivnostima, ne smeju biti uzrok da mi budemo manje hrišćani, tj. deca Božja, nego što bi trebalo. Ponekad naše “igračke” nisu same po sebi loše, već im mi dopustimo da toliko ovladaju našim životom da počnemo da zanemarujemo važnije stvari u životu, poput brige za porodicu, službe Bogu i zajedništva sa braćom i sestrama u veri. Na primer, ako vaše oči stalno gledaju u vaše “igračke” i “igrice” do te mere da više ne mogu da vide Gospoda, vašu braću i sestre u Hristu i vašu službu, onda to znači da ste sebe ispunili tamom.

Postajanje boljom osobom zahteva od nas da se odreknemo nekih stvari koje samo nama donose zadovoljstvo i zamenimo ih onim stvarima koje će biti Bogu po volji. A to su, na primer:

  • Aktivnosti koje nas prosvetljuju u Hristu;
  • Aktivnosti na izgradnji duhovnog carstva u nama i oko nas;
  • Aktivnosti koje veličaju Boga.

Ovo ne znači eliminisanje svih oblika rekreacije, već samo onoga što nas sputava da rastemo u mudrosti do visine Gospodnje.

Apostol Pavle kaže: “Kad sam bio malo dete, kao dete sam govorio, kao dete sam razmišljao, kao dete sam rasuđivao; a kad sam postao odrastao čovek, odbacio sam detinjarije.” (1. Korinćanima 13,11).

Ako želite da budete bolja osoba, morate zameniti svoje dečije igračke oruđima kojima Bog oprema svoje svete za službu:

  • njihovim porodicama;
  • njihovim crkvama;
  • ovom izgubljenom svetu koji pati.

Zaključak

Naravno, nakon što sam sve ovo naveo, želim da istaknem još jednu izuzetno važnu stvar da bismo ovo pitanje postajanja boljim stavili u ispravan kontekst. Postajanje boljom osobom nije ono što će nas spasiti – nas spasava vera u Isusa Hrista, a poslušnost je samo posledica naše vere. I nevernik se može popraviti, ali nema tog ličnog napretka i poboljšanja koji mogu izbrisati naše prošle grehe i pogreške. Jedini način da mi budemo dovoljno dobri pred Bogom je da poverujemo u Isusa Hrista i predamo mu svoj život u potpunosti, a On je taj koji tada spira sa nas sve naše grehe i omogućava nam da budemo “čisti i pravi” pred Bogom.

Hrišćani grade svoj napredak na temelju Božjih obećanja i blagoslova, kao odgovor na milost koju im je Bog ukazao. Hrišćaninov trud da bude bolja osoba izraz je njegove zahvalnosti i ljubavi prema Bogu, a ne način da sam sebe spasi i opravda. Hrišćani postaju pravedni i prihvatljivi u Božjim očima kroz neprekidnu veru u Isusa, a ne putem ličnog rasta (Rimljanima 4,4).

Izvor: bibletalk.tv

 

Možda će vas zanimati emisije:

Isus pastir

Zašto je duhovnost važna?

(Visited 371 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *