Uticaj muzike na psihičko i fizičko zdravlje

Muzika je svuda oko nas, sve vreme. Budući da je naš svet toliko preplavljen različitim vrstama muzike, on zapravo može promeniti našu percepciju o stvarima, a da mi toga nismo ni svesni. Naravno, postoji mnogo različitih prednosti kao i zloupotrebe muzike.

Muzika može promeniti vaše raspoloženje, motivaciju i može vam pomoći da prođete kroz teška vremena.

Zbog načina na koje muzika može uticati na nas na psihološkom nivou, kompanije su decenijama koristile muziku u svojim marketinškim strategijama. Muzikom se može uticati na stvari koje kupujemo ili na ono što nas privlači. Čak i na televiziji i u filmovima svira drugačija muzika koja nam daje „naznake“ o tome kako treba da se osećamo i reagujemo.

Muzika i vaše raspoloženje

Da li imate određenu pesmu koju volite da slušate dok radite određene stvari? Možda je to vesela pesma koju slušate kada se spremate za prezentaciju na poslu. Možda imate svoj lični miks koji vas motiviše da vežbate ili ostanete fokusirani na ono što treba da radite. Ili, možda imate određenu pesmu koju slušate kada ste tužni. Mnogi ljudi stvaraju posebne liste pesama za različite situacije u životu.

Nije slučajnost što slušamo određene vrste muzike, pa čak i određene pesme kada se osećamo na specifičan način. Muzika ima ogroman uticaj na to kako se mi osećamo i na naše ponašanje. Kada slušate veseliju, optimističniju muziku, veća je verovatnoća da ćete učestvovati u pozitivnom ponašanju. Vesela muzika može učiniti da sve izgleda bolje. Muzika takođe može poboljšati ponašanje dece, pomažući im da postanu društvenija, empatičnija i saosećajnija.

Štaviše, iako samo slušanje muzike može imati sve ove divne uticaje, zapravo sviranje instrumenata može imati i brojne prednosti za zdravlje i raspoloženje. Čin sviranja instrumenta može pomoći osobi da smanji stres, upravlja nivoom anksioznosti i poveća kreativnost.

Čin sviranja instrumenta može pomoći osobi da smanji stres, upravlja nivoom anksioznosti i poveća kreativnost.

Neka istraživanja su pokazala da muzika može povećati agresivne misli ili podstaknuti kriminal.

Nedavno je jedna britanska studija istražila  kako bi rep muzika „drill“ žanra koju karakterišu preteći tekstovi – mogla biti povezana sa kriminalom koji traži pažnju. To nije novo, ali pojava društvenih medija omogućava više snimanja i deljenja.

Sadržaj ovih pesama govori o rivalstvu bandi, a za razliku od drugih žanrova, publika bi mogla da proceni izvođača na osnovu toga da li će slediti ono što tvrdi u svojim tekstovima, piše autor studije, Kreig Pinkni, kriminolog, stručnjak za mlade i predavač na univerzitetu.

Međutim, studija dodaje da bi ishodi neprijateljskih misli mogli biti kratkotrajni. Ako su tekstovi sledeće pesme nenasilni ili ako se dogodi neki drugi nenasilni događaj, efekti nasilnih tekstova će se raspršiti.

Može poboljšati memoriju

Muzika takođe pozitivno ili negativno utiče na vašu sposobnost pamćenja, izvršavanja zadataka i učenja. Dva istraživača su istraživali ovu vezu proučavajući efekte muzike i ritma na nervni sistem miševa. Osam nedelja jedna grupa miševa neprestano je slušala Štrausove valcere (visoko organizovana i uređena muzika), dok je druga čula neskladne zvuke u obliku neprekidnih bubnjarskih udaraca. Treća grupa nije bila izložena muzici.

Nakon osam nedelja, miševi su stavljeni u lavirint da nađu hranu. Miševi iz druge grupe odlutali su bez osećaja za smer – „jasan pokazatelj da su imali problema sa učenjem“ – i trebalo im je mnogo više vremena da nađu hranu nego što su imali na početku studije. Miševi izloženi „neskladnim zvukovima ne samo da su razvili poteškoće u učenju i pamćenju …, već su i pretrpeli strukturne promene u svojim ćelijama mozga“. Dijagnoza istraživača je veoma zanimljiva: „Verujemo da su miševi pokušavali da kompenzuju ovo stalno bombardovanje disharmoničnom bukom… Borili su se protiv haosa.”

U drugoj studiji, istraživači su ljudima davali zadatke koji su od njih zahtevali da pročitaju, a zatim da se prisete kratkih spiskova reči. Oni koji su slušali klasičnu muziku nadmašili su one koji su radili u tišini ili sa belim šumom.

Ista studija je pratila koliko brzo ljudi mogu obavljati jednostavne zadatke obrade – usklađivanje brojeva sa geometrijskim oblicima – i pokazala se slična korist. Mozart je pomogao ljudima da brže i preciznije završe zadatak.

Može pomoći u lečenju mentalnih bolesti

Muzika doslovno menja mozak. Neurološki istraživači otkrili su da slušanje muzike izaziva oslobađanje nekoliko neurohemikalija koje igraju ulogu u funkciji mozga i mentalnom zdravlju:

  • dopamin, hemikalija povezana sa centrima za zadovoljstvo i nagradu;
  • hormoni stresa poput kortizola;
  • serotonin i drugi hormoni povezani sa imunitetom i
  • oksitocin, hemikalija koja neguje sposobnost povezivanja sa drugima.

Iako je potrebno više istraživanja kako bi se razumelo kako se muzika može terapijski koristiti za lečenje mentalnih bolesti, neke studije smatraju da muzikoterapija može poboljšati kvalitet života i društvenu povezanost osoba sa shizofrenijom.

Može pomoći u smanjenju anksioznosti

Postoji mnogo dokaza da vas slušanje muzike može smiriti u situacijama u kojima se možete osećati uznemireno.

Studije su pokazale da su ljudi na rehabilitaciji nakon moždanog udara opušteniji nakon što su slušali muziku sat vremena.

Slične studije ukazuju na to da muzika pomešana sa zvucima prirode pomaže ljudima da se osjećaju manje teskobno. Čak i ljudi koji se suočavaju sa kritičnom bolešću osećaju manje anksioznosti nakon muzičke terapije.

Međutim, postoje oprečni dokazi o tome da li slušanje muzike utiče na fiziološki stres vašeg tela. Jedna studija je pokazala da telo oslobađa manje kortizola, hormona stresa, kada ljudi slušaju muziku. Ova ista studija se poziva na prethodna istraživanja u kojima se navodi da je muzika imala malo merljiv efekat na nivo kortizola.

Jedna nedavna studija koja je merila nekoliko pokazatelja stresa (ne samo kortizola) zaključila je da dok slušanje muzike pre stresnog događaja ne smanjuje anksioznost, slušanje opuštajuće muzike nakon stresnog događaja može pomoći vašem nervnom sistemu da se brže oporavi.

Pomaže kod simptoma depresije

Pregled istraživanja iz 2017. godine dovelo je do zaključka da je slušanje muzike, posebno klasične u kombinaciji sa džezom, imalo pozitivan efekat na simptome depresije, posebno kada je nekoliko sesija slušanja vodilo muzičko terapeutsko osoblje.

Može pomoći zdravlju vašeg srca

Muzika može da vas natera da se pomerite – a dobrobiti plesa su dobro dokumentovane. Naučnici takođe znaju da slušanje muzike može da promeni brzinu disanja, broj otkucaja srca i krvni pritisak, u zavisnosti od intenziteta i tempa muzike.

Smanjuje umor

Svako ko je ikada spustio prozore automobila i pojačao radio zna da muzika može dati energiju. Iza tog proživljenog iskustva stoji solidna nauka.

Istraživači sa Univerziteta u Šangaju su 2015. godine otkrili da opuštajuća muzika pomaže u smanjenju umora i održavanju mišićne izdržljivosti kada se ljudi bave ponavljajućom vežbom.

Sesije muzikoterapije takođe su smanjile umor kod osoba koje se leče od raka i podigle prag umora za ljude koji se bave zahtevnim neuromuskularnim treningom, što nas dovodi do sledeće velike koristi.

Povećava performanse vežbanja

Ljubitelji vežbanja odavno znaju da muzika poboljšava njihove fizičke performanse.

Pregled istraživanja za 2020. godinu potvrđuje da vežbanje uz muziku poboljšava vaše raspoloženje, pomaže vašem telu da efikasnije vežba i smanjuje vašu svest o naporu. Vežbanje uz muziku takođe dovodi do dužih vežbi.

Ne morate da budete takmičar svetske klase da biste imali koristi: istraživanje pokazuje da vam sinhronizacija treninga sa muzikom može omogućiti da postignete vrhunske performanse uz manje kiseonika nego da ste radili isti trening bez takta. Muzika deluje kao metronom u vašem telu, rekli su istraživači.

Može pomoći u upravljanju bolom

Posebno obučeni muzikoterapeuti koriste muziku za ublažavanje bolova u stacionarnim i ambulantnim uslovima. Meta–analiza iz 2016. godine u više od 90 studija izvestila je da muzika pomaže ljudima da se izbore sa akutnim i hroničnim bolom bolje od samih lekova.

Zaključak

Muzika ima snažan uticaj na ljudska bića. Može pojačati pamćenje, povećati izdržljivost zadataka, poboljšati raspoloženje, smanjiti anksioznost i depresiju, sprečiti umor, poboljšati vaš odgovor na bol i pomoći vam da efikasnije radite.

Zato, potražite muziku koja će prijati kako vašem ukusu, tako i srcu i telu – muziku koja će podstaći vaše umne i emotivne snage u pravcu pozitivnog razvoja.

 

Možda će vas zanimati emisije:

Muzikom protiv bolesti i briga

Šta muzika koju slušaš govori o tvojoj ličnosti

(Visited 460 times, 30 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *