Postoje loše i dobre navike u razmišljanju, ali pitanje je da li se njima može upravljati? Na instiktivne misli ne možete uticati, međutim, postoji način da ne dozvolite da negativni mentalni stav eskalira. Unutrašnji glas može biti osuđujući, pesimističan i pun predrasuda, ali ne smete dozvoliti da bude previše glasan.
Ovo su najčešći obrasci negativnog razmišljanja koji vam mogu škoditi:
Stav “sve ili ništa”
Tačka gledišta: sve je ili dobro ili loše, belo ili crno, uspeh ili neuspeh. Ako na ovaj način posmatrate stvari, tada život činite još težim. Ako u svakome vidite samo dobru ili lošu stranu, činite ogroman pritisak samom sebi i to bespotrebno. Postoje i sive nijanse kao i razni klišei, ali je istina da u svakom lošem ima i nešto dobro, samo to morate i da primetite.
Prekomerna generalizacija
Ovo se odnosi na način razmišljanja kada vam se nešto loše dogodi i od tog momenta ste sigurni da će se to ubuduće uvek ponavljati. Ako ste se jednom razočarali u nekog prijatelja kolegu, partnera ili kolegu, ne znači da će se to i ubuduće tako događati. Ako se zaključate posle jedne negativnosti i ne date drugu šansu, uskraćujete sebi da živite punim plućima.
Mentalna cediljka
Mentalna cediljka znači da se u mislima stalno vraćate na neki negativan događaj iz prošlosti, za koji iznova sebe krivite. Sve što je pozitivno odvajate i sklanjate u stranu i koncentrišete se samo na negativno. Skloni ste da pogreške, neuspehe i posledice naknadno preuveličate, i na taj način zaboravite sve ono što ste dobro činili i što je bilo pozitivno.
Mentalna cediljka je loša i zato što ste tada vrlo strogi prema sebi, i to nepotrebno.
Nagli zaključci
Kada bez ikakvih dokaza pretpostavljate ono najgore, tada i očekujete da će se ono i dogoditi. Kada se radi o naglim zaključcima, postoje dva načina kod donošenja konačnih stavova, prvo je čitanje misli a drugo gatanje.
Prvo se odnosi na to da unapred određujete kako će jedna osoba reagovati na nešto što se još nije ni dogodilo. Ovim predviđate nešto što se ne mora ni dogoditi, kao i reakciju koja takođe ne mora biti tako negativna. Drugi način naglog zaključivanja je kada ste sigurni da će sve poći naopako, iako za to još ne postoji ni jedan dokaz.
Katastrofiziranje
Ovo znači da odjednom mislite na najgori ishod u nekoj situaciji. Na primer, počelo je rođendansko slavlje, međutim, jedan vaš prijatelj kasni i vi odmah mislite da je doživeo automobilsku nesreću.
Ili vaša mama odmah pomisli da su vas kidnapovali kada ste se kao mladi kasno vratili kući. Katastrofiziranje vas izlaže nepotrebnom stresu, kao i vaše okruženje.
Etiketiranje
Kada nekoga, sebe ili nešto označite (nalepite etiketu), bez da se to ustanovilo, je užasno loša navika. Na taj način unapred knjižite nešto što još nije ni dokazano.
To što je neko u određenoj situaciji reagovao na određeni način, ne treba ga označiti, tj. etiketirati. Na primer, ako je vaš kolega nešto slagao, ne znači da je generalno lažljivac, možda su okolnosti bile takve da je u trenutku tako odreagovao. Isto tako, ako vama nešto nije pošlo za rukom, ne treba da mislite o sebi da ste gubitnik za sva vremena.
Razmislite da li se pronalazite u nekom od ovih obrazaca ponašanja i radite na novom, pozitivnijem i realnijem pristupu. Uključite u svoju praksu opuštanje, boravak u prirodi, molitvu, druženje sa pozitivnim ljudima i onima koji gaje veru i nadu, kao i istrajnost u životnim izazovima.
Možda će vas zanimati emisije:
Zašto je teško suočiti se sa životnim problemima