Reagovanje na situacije nakon traume

Kada postoji situacija za koju telo smatra da nije bezbedno, tada limbički sistem – deo vašeg mozga odgovoran za pamćenje, emocije i preživljavanje – postaje osnova za delovanje. Automatski prelazi u akciju zaštite uz uglavnom instinktivne mere.

Ako se ne reši, trauma se u suštini može pretvoriti u zaglavljenu, zamrznutu energiju na koju će vaše telo jedinstveno fiziološki reagovati u obliku traumatskog odgovora.

Ali šta se dešava kada u blizini nema opasnosti, a vi se i dalje nalazite u stanju opreza, kao da ne možete da se vratite u stanje relativne sigurnosti? Trauma može biti nevidljivi faktor koji stimuliše ta izuzetno jaka osećanja – i izaziva preterano oslanjanje na instinkte preživljavanja, koji se ponekad naziva i odgovor na traumu.

Šta je odgovor na traumu?

Odgovor na traumu je refleksna upotreba adaptivnih mehanizama suočavanja u stvarnom ili pretpostavljenom prisustvu traumatskog događaja. Četiri reakcije na traumu koje se najčešće prepoznaju su borba, bežanje, ukočenost i udovoljavanje.

Kada doživimo nešto traumatično ili smo bili izloženi dugotrajnom stresu, to uzrokuje da deo našeg mozga, amigdala, pređe u hiperpogon gde vidimo i osećamo pretnje i u situacijama bez pretnje. To nas dovodi do toga da se ponašamo na načine koje ne razumemo i može nas ostaviti kao da više nemamo kontrolu nad sobom. Odgovor na traumu se često zasniva na onome što vaš mozak misli da će vam pomoći da preživite trenutnu situaciju.

U studiji o neurobiološkim efektima psihološke traume, istraživači primećuju da je naše telo dizajnirano da odgovori na uočene pretnje kroz strukturu gotovo trenutnog, refleksnog preživljavajućeg ponašanja. Kratkoročnom strategijom, hemikalije se šalju u naš krvotok kako bi aktivirale odbrambeni simpatički nervni sistem. Ali kada se reakcije na stres stalno aktiviraju, nema dovoljno vremena za metabolizam hemikalija, a naš nervni sistem se preopterećuje i disreguliše – stavljaja nas direktno u zonu preživljavanja. Tako ono što bi trebalo da bude privremena odbrana postaje stalna, jer naše telo prelazi u stanje dominacije simpatičkog nervnog sistema.

Odgovor na traumu se često zasniva na onome što vaš mozak misli da će vam pomoći da preživite trenutnu situaciju.

Ovi odgovori na traumu nisu ekskluzivni samo za ljude koji su doživeli velike događaje poput rata, smrtnih okolnosti ili katastrofe, i koji su obično povezani sa značajnom traumom. Realnost je da trauma postoji kada ste izloženi kontinuiranomu stresu. Manji traumatični događaji, koji se ponekad nazivaju i mikrotraume, takođe mogu duboko uticati jer je trauma subjektivno i individualizovano iskustvo. Na primer, neki traumatični stresori mogu uključivati događaje kao što su bolan raskid, izdaja poverenja, hronično nasilno radno mesto ili prolaz kroz nešto suptilno zastrašujuće tokom određenog vremenskog perioda.

Možda nemate osećaj da se dešava nešto posebno štetno, ali složeni efekti traume mogu i dalje značajno uticati na vas ako nisu emocionalno obrađeni i integrisani – fizički, duhovno i mentalno. Ako se ne reši, trauma se u suštini može pretvoriti u zaglavljenu, zamrznutu energiju na koju će vaše telo jedinstveno fiziološki reagovati u obliku traumatskog odgovora.

Borba, bežanje, ukočenost i udovoljavanje: četiri vrste odgovora na traumu

Zdrave reakcije na stres nisu same po sebi loše jer vam pomažu da reagujete u kratkotrajnim situacijama. Međutim, suočeni sa traumom, to može dovesti do krajnjih granica i postati vrlo nezdravo za vaše telo.

Borba kao odgovor

Kada je zdrav, odgovor u obliku borbe može omogućiti postavljanje čvrstih i jasnih granica i nedozvoljavanje drugima da ih pređu. Kada se koristi kao odgovor na traumu – to je onda aktivna funkcija samoodržanja u kojoj se reaktivno krećete prema sukobu sa ljutnjom i agresijom. To je stanje straha u kome se suočavate sa pretnjom tako što ustajete i borite se rečima ili fizički.

Ljudi koji odgovaraju borbom koriste sukob kao način da se snađu u situaciji. Odgovor na traumu u obliku borbe je kada verujemo da ćemo, ako uspemo da zadržimo moć nad pretnjom, steći kontrolu. Ovo može biti izraženo u obliku tuče, vikanja, fizičke agresije, bacanja stvari i uništavanja imovine. Takođe, može biti ispoljeno i kao skupljanje ruku u pesnice, osećaj čvora u stomaku, plakanje, svađa ili osećaj ukočene vilice.

Ako primetite da ispoljavate gore navedena ponašanja, odvojite trenutak da usporite i razmislite o tome kako se trenutno postavljate prema situaciji. Preispitajte zašto tako reagujete, svesni da to jeste vaše unutrašnje stanje koje reaguje na spoljne okidače, ali i da može ugroziti vaše odnose i osećaj sigurnosti drugih u vašoj okolini.

Da biste to oslobodili, možete koristiti duboko disanje, tople kupke, pozitivne rutine, usmeravanje pažnje na sadašnji trenutak i brižnost prema sebi. Reakcija u obliku borbe aktivira vas fizički, pa se možete osloniti i na fizičke vežbe kako biste omogućili telu da se smiri i postigne homeostazu. Praktikovanjem molitve, vežbanjem, usmeravanjem pažnje na sadašnji trenutak, aktivira se vaš parasimpatički sistem. Oslobađa vas anksioznosti i pomaže vam da se vratite u neposredno okruženje, tako da se osećate sigurno da se ponovo povežete.

Bežanje kao reakcija

Kada se suoči sa opasnom situacijom, odgovor u obliku bežanja ukazuje na izbegavanje kao reakciju. Osobe bez iskustva traume u stanju su da budu razborite u stresnim situacijama i da se ograde onoliko koliko je neophodno. Međutim, kao odgovor na traumu, osoba učini korak dalje tako što se potpuno izoluje.

Bežanje kao reakcija je kada verujemo da ako uspemo da izbegnemo pretnju i izbegnemo sukob, tada nećemo biti oštećeni. Ovo može izgledati kao bežanje i izbegavanje interakcije sa drugima. Da biste izbegli neprijatna osećanja,  izbegavate situaciju tako što ostajete zauzeti nečim ili bežite prema izlazu kad god stvari postanu teške.

Kako biste ovo promenili obratite pažnju na sve napete mišiće i opustite ih kako biste opustili um. Preporučuju se i konzumiranje toplih napitaka i izgradnja povezanosti sa ljudima oko vas, što povećava lučenje hemikalija poput endorfina i serotonina, poznatih kao hormona sreće.

Odgovor u obliku ukočenosti/“zaleđenosti”

Kada je u zdravom obliku, “ukočenost” kao odgovor može vam pomoći da usporite i pažljivo procenite situaciju kako biste odredili sledeće korake. Kada je nezdrav, ovakav odgovor se odnosi na disocijaciju (osećanje da niste povezani sa samim sobom) i imobilišuće ponašanje. Kada se ova odbrana aktivira, često rezultira doslovnom “zaleđenošću” – osećate se ukočeno i nesposobno da se pomerite ili kao da ste zatečeni u izmaglici ili odvojeni od stvarnosti. Ne osećate se kao da ste zaista tamo, i mentalno ste iscrpljeni dok izostavljate ono što se dešava u vašem okruženju i ono što osećate u pokušaju da pronađete emocionalnu sigurnost.

Odgovor na traumu u obliku “zaleđenosti” je kada delovi vašeg simpatičkog nervnog sistema dostignu tačku preopterećenja uzrokujući neurološko isključivanje. Ovo možemo uporediti sa odgovorom životinja koje reaguju kao da su mrtve u prisustvu predatora. Kada smo u stanju “zaleđenosti” to bi moglo izgledati kao da nemamo reči, povlačimo se u sebe, spavamo i emocionalno ili fizički otupljujemo.

To je ekvivalentno privremenoj paralizi i prekidanju veze sa telom kako biste sprečili dalji stres.

Kako biste se suprotstavili tom gubitku veze sa samim sobom, preporučuje se izvođenje vežbi uzemljenja. Gledajte oko sebe u potrazi za predmetom određene boje. Zatim fokusirajte pogled na taj predmet, recite npr. plava lampa i duboko udahnute i izdahnite. Zatim potražite pogledom neki drugi plavi predmet i sa svakim takvim predmetom učinite isto, izgovorite naglas boju i ime predmeta i duboko udahnite i izdahnite. Ponovite ovo pet puta. Ovo vam može pomoći da se vratite u sadašnji trenutak i okruženje u kojem se trenutno nalazite, u odnosu na okruženje koje stvaramo dok smo u odgovoru na traumu i koje nas izvodi iz sadašnjeg trenutka.

Udovoljavanje kao reakcija

U svojoj srži, udovoljavanje se odnosi na ponašanje koje će zadovoljiti očekivanja ljudi i uključivanje u smirivanje napete situacije. Karakteriše ga davanje prednosti ljudima iznad svega, radeći sve što žele kako bi se ugušio sukob i dobilo njihovo odobravanje. Dobro je biti voljen i kada je potrebno popuštati drugima, ali ne kada je cena gubitak sebe. Može doći do tačke u kojoj gubite svoju ličnost i svoje potrebe tako temeljno se stapajući sa drugima.

Ako primetite da se često prilagođavate drugima, budite ekstra saosećajni prema sebi i počnite da odvajate koja osećanja pripadaju vama, a šta drugim ljudima. Posmatrajte sebe dok ste u blizini drugih ljudi, napravite prvi korak koji je učenje kako da početnete sa postavljanjem granica.

Znajte da su vaše telo i um učinili sve što je potrebno da vas zaštite, ali možete ponovo uspostaviti sigurnost u sebe. Sposobni ste i vredni ste toga.

Možete li imati više od jednog odgovora na traumu?

Odgovori na traumu ne uklapaju se uvek uredno u kategoriju, pa se ne možete previše oslanjati na istu odbranu kad god naiđete na strah. Veća je verovatnoća da ćete se prvenstveno identifikovati sa jednim ili dva odgovora/reakcije, ali ćete se ipak prebacivati između sve četiri u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite. Za ljude koji su pretrpeli teške traume, odgovori se spajaju stvarajući hibride kao što su borba/udovoljavanje i bežanje/zamrzavanje.

Drugi faktor koji doprinosi našim odgovorima su stvarne ili pretpostavljene posledice naših akcija. Jedan okidač za traumu mogao bi izazvati bežanje, dok bi drugi možda izazvao želju da se borite – primer za to je vekovna svađa sa voljenom osobom u kojoj oboje želite da spustite slušalicu i vrištite od besa. Ili drugom prilikom povlađujete i kažete da je druga strana u pravu, a da vi grešite, samo kako biste održali mir.

Zaključak

Ako se identifikujete sa jednim od navedenih traumatskih odgovora, znajte da niste sami. Potražite podršku i vodite dnevnik kao sredstvo za smirivanje sebe i kako bi osvestili svoje ponašanje, smislili kako se bolje nositi sa teškim situacijama i krenuli ka oporavku.

Ako primetite, a zatim govorite o svojoj reakciji na traumu nekome ko se brine o vama, nećete biti osuđeni i neće vam dati neželjene savete, što može mnogo pomoći.

Upravljanje vašim mentalnim i fizičkim zdravljem pomaže vam da zacrtate novi put napred kako biste kultivisali odgovore koji su zdravi.

 

Možda će vas zanimati emisije:

Zašto si besan?

Upravljanje stresom

 

(Visited 7 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *