Priča o Uskrsu i kratkom životu dečaka koji je znao živeti

Džeremi je rođen savijenog tela, sporog uma i sa hroničnom, trajnom bolešću koja ga je polako ubijala. Ipak, njegovi roditelji su se trudili da mu pruže što normalniji život i poslali ga u regularnu školu.
Sa 12 godina, Džeremi je bio tek u drugom razredu, nemoćan da uči. Njegova učiteljica, Doris Miler, često je bila ogorčena na njega. Meškoljio bi se u stolici, balavio i roktao. Nekad bi govorio jasno i razgovetno, kao da je zračak svetlosti probio u tamu njegovog mozga. U većini slučajeva, međutim, Džeremi je iritirao svoju učiteljicu. Jednog dana, pozvala je njegove roditelje na konsultacije. Kada su Foresterovi ušli u praznu i tihu učionicu, Doris im se obratila: ‘Džeremiju je mesto u školi za decu sa posebnim potrebama. Nije fer prema njemu da bude sa mlađom decom koja nemaju poteškoća u učenju. Ipak je razlika između njih pet godina!’
Gospođa Forester je nežno plakala dok je njen muž govorio. ‘Gospođice Miler, nema takve škole u blizini. Bio bi to užasan šok za Džeremija ako bismo ga prebacili u drugu školu. Znamo da mu se ovde jako sviđa.’
Doris je dugo sedela nakon njihovog odlaska, gledajući kroz prozor u sneg koji je padao. Njegova hladnoća kao da je ulazila u njeno srce. Želela je da saoseća sa Foresterovima. Ipak njihovo dete boluje od teške bolesti. Ali nije fer da ostane u tom razredu. Imala je 18 dece da poučava, a Džeremi je odvlačio pažnju. Osim toga, nikada ne bi naučio da čita i piše. Zašto gubiti vreme?
Dok je razmišljala, obuzela je krivica. ‘O, Bože, ja se žalim na probleme koji su ništa u poređenju sa ovim! Molim te, pomozi mi da budem strpljivija sa Džeremijem.’
Od tog dana, pokušavala je da ignoriše Džeremijevu buku i prazan pogled. Onda se jednog trenutka dogegao do njenog stola, vukući svoju nogu.
‘Volim vas, gospođice Miler,’ rekao je dovoljno glasno da ga ceo razred čuje. Učiteljica je pocrvenela. Mucala je: ‘To je veoma lepo, Džeremi. Sada se možeš vratiti na svoje mesto.’
Došlo je proleće, a deca su uzbuđeno čekala Uskrs. Doris im je ispričala priču o Isusu, a kako bi naglasila ideju o novom životu koji se rađa, dala je svakom detetu po jedno plastično jaje. ‘Sada, želim da ovo jaje odnesete kući i vratite ga sutra sa nečim što ukazuje na novi život. Jeste li razumeli?’
‘Da, gospođice Miler!’ svi su odgovorili oduševljeno osim Džeremija. Pažljivo je slušao i nije sklanjao pogled sa učiteljice. Nije čak ni pravio svoje uobičajene zvukove. ‘Da li je razumeo šta treba da uradi? Možda je potrebno pozvati njegove roditelje.’
Te večeri, Dorisina sudopera se zapušila. Pozvala je stanodavce i čekala čitav sat na intervenciju. Nakon toga, morala je u kupovinu, da opegla veš i pripremi test za sutradan. Potpuno je zaboravila da pozove Džeremijeve roditelje.
Sledećeg jutra, 19 dece je došlo u školu, smejući se i pričajući dok su ostavljali svoja jaja u pletenu korpu gospođice Miler. Konačno je došao trenutak da se otvore jaja.
U prvom jajetu, Doris je pronašla cvet. ‘O, da, cvet je zasigurno znak novog života.’
U sledećem jajetu je bio plastični leptir. ‘Svi znamo da se gusenica menja i raste u prelepog leptira. I to je novi život.’
Zatim je Doris pronašla kamen sa mahovinom. A onda je otvorila i četvrto jaje. Uzdahnula je. Jaje je bilo prazno. Pomislila je, to mora da je Džeremijevo jaje. On sigurno nije razumeo njena uputstva. Šteta što je zaboravila da pozove njegove roditelje.
Nije želela da ga osramoti, zato je tiho stavila jaje na stranu i posegla za sledećim.
Odjednom, Džeremi je progovorio: ‘Gospođice Miler, zar nećete govoriti o mom jajetu?’
Doris je odgovorila: ‘Ali, Džeremi, tvoje jaje je prazno!’
Pogledao je u oči i nežno rekao: ’Jeste, ali je Isusov grob takođe prazan!’
Vreme je tog časa stalo. Konačno je smogla snage da upita: ‘Da li znaš zašto je njegov grob prazan?’
‘O, da!’ odgovorio je Džeremi. ‘Isus je ubijen i tamo ostavljen. Onda ga je njegov otac podigao iz mrtvih.’
Čulo se zvono. Deca su istrčala napolje, a Doris je plakala. Hladnoća u njenom srcu se potpuno istopila.
Tri meseca kasnije, Džeremi je umro. Prisutni su mogli na njegovom kovčegu videti 19 jajeta koji su bili potpuno prazni.

Prisetite se ove godine pravog značenja Uskrsa i neka prazan grob bude vaša nada.

 

Možda će vas zanimati emisije:

Da li sam empata

Isus učitelj

(Visited 10.530 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *