Čovek je zemljana posuda

Činjenica je da neki ljudi nikada ne misle na druge, te kao takvi postaju model onoga što zovemo samoživost, sebičnost. Neki, opet, nikada ne misle i ne paze na sebe, te postaju model iscrpljenih, premorenih ljudi, bez istinskog mira u svom životu. Međutim, ni jedni ni drugi ne žive po Božijoj volji, iako ovi drugi možda izgledaju “duhovnije”.

Bog nas je stvorio kao ljudska bića, a ne kao ljudske radne mašine.

Iznenađuje možda podatak da Biblija više govori o odmoru nego o radu. Odmaranje je takođe deo naše službe Bogu i našeg dobrog ophođenja prema sopstvenom životu. Dakle, ovde ne govorimo o nečemu nevažnom, posebno znajući da živimo u društvu koje ide u potpuno drugu krajnost. Ljudi danas obožavaju akciju i aktivizam, gde sve mora da bude “sad i odmah”, i gde su vidljivi rezultati mera uspeha. Što smo zauzetiji, to bolje stojimo u očima drugih.

Ipak, ovakav način života je daleko od Božije izvorne zamisli za naš život. Bog nas je stvorio kao ljudska bića, a ne kao ljudske radne mašine. Prenatrpan raspored može da nam pruži utisak ispunjenosti, ali na duge staze nas svakako čini ranjivima. Bog želi da budemo aktivni, ali ne i hiperaktivni.

Šta je prava briga o sebi

Briga o sebi podrazumeva čuvanje sopstvene telesne, emocionalne i duhovne dobrobiti. Prema Svetom pismu to nije samo naše pravo, već je i obaveza, dužnost. Kao što imamo svoje dužnost i obavezu da radimo, tako imamo i dužnost da se “hladimo”. Potrebno nam je mesto i vreme za odmaranje, smirenje i obnovu celokupne ličnosti. Naša služba i dužnosti koje su nam poverene uveliko će napredovati ako naučimo da koristimo taj svoj lični hlad ili zaklon.

Krhkost čini da zavisimo od snage Božanske milosti koju svakodnevno dobijamo.

Biblijski opis ljudskih bića, takozvana biblijska antropologija, objašnjava ko smo, ali takođe objašnjava u kakvom se stanju nalazimo nakon brojnih lomova izazvanih padom u greh. Iz te stvarnosti uočavamo 3 razloga zbog kojih bi trebalo da pazimo na sebe:

  1. Zato što to Bog želi za nas, to je Njegova volja. Stvoreni smo po Njegovom obličju. Zato ovo upozorenje dotiče samu srž njegove izvorne zamisli, originalnog dizajna. On je i odmor ugradio u tvorevinu i zato ga zapoveda. Starati se o sebi je u tom smislu izraz poslušnosti.
  2. Zato što smo krhki. Mi ljudi smo poput zemljanih posuda, a ne poput čeličnih. Dakle, kada pazimo na sebe onda mislimo na svoje stanje, a to je već izraz poniznosti: zavisimo od Božije milosti.
  3. Zato što su pažnja i briga izraz dobrog upravljanja: mi smo hramovi Duha Svetog, pa je obzir prema sebi deo naše odgovornosti i izraz naše zrelosti. Dakle, kada brinemo o sebi odmarajući se, nipošto nismo sebični, već činimo nešto bogougodno.

Pavle podstiče Timoteja da se nauči ovom načelu dok je mlad i dok je u godinama kada se uči. Upozorio ga je da “pazi na sebe” (1. Tim. 4,16), jer je u tome jedan od ključeva uspeha u službi. Primetite redosled: prvo čovek mora da bude dobro, a potom i njegovo delo (poučavanje) postaje dobro. Ako nismo sami dobro onda se to vidi i na kvalitetu onoga što radimo. Zdrav duhovni sluga najverovatnije ima i zdravu, plodonosnu duhovnu službu. Dobro je da primetimo kako Pavle ovom pitanju pristupa s hvale vrednom uravnoteženošću. Naime, njegov savet Timoteju sledi odmah nakon ohrabrenja da se marljivo preda služenju: “U ovome se poučavaj, u ovom stoj, da se napredak tvoj pokaže u svemu” (1. Tim. 4,15). Dakle, jasan poziv na posvećeni život prati podjednako jasan poziv da “pazi na sebe” (stih 16). Koliko nam je samo u životu potrebna ista ovakva uravnoteženost!

Odmor i besposlica nisu ista stvar

Važno je imati na umu da odmor i besposlica nisu ista stvar. Vrlo su različite. Besposlica i lenjost jesu pogrešni, a dokaz za to su mnogobrojni stihovi koje nalazimo u Pričama Solomunovim. Sa druge strane, slobodno vreme, odmaranje, može da bude veoma mudar način korišćenja vremena koje imamo. Kada smo lenji ne radimo ništa, a kada se odmaramo aktivno smo predani sopstvenoj obnovi, ponovnoj izgradnji naše telesne, emocionalne i duhovne snage. Kada tako radimo, poslušni smo Bogu, obnavljamo svoju zavisnost od Njegove milosti i delujemo kao dobri upravitelji sopstvenog vremena i života.

“Ali ovo blago imamo u zemljanim posudama, da bude jasno da ova izvanredna snaga potiče od Boga, a ne od nas.” (2. Kor. 4,7)

Glina je lomljiva, lako pukne! Međutim, krhkost nas čini da zavisimo od snage Božanske milosti koju svakodnevno dobijamo. “Da bude jasno da ova izvanredna snaga potiče od Boga, a ne od nas”. U tom smislu su naša prirodna ograničenja i krhkost za dušu ono što su umor, glad i žeđ za naše telo: znaci upozorenja koji nas upućuju da se svakodnevno napajamo na Božijem izvoru. Kroz našu krhkost Bog ispunjava svoje naume za naš život i našu službu.

Svaki put kada čitamo Božije zapovesti, možemo biti zadivljeni tim vrhunskim programom socijalnog, duhovnog i ličnog zdravlja. Naime, proučavamo li svaku od tih deset zapovesti otkrivamo da predstavljaju neprikosnovenu prevenciju. Svrha im je da očuvaju, da obezbede dobar i kvalitetan život na svim nivoima.

Kroz deset zapovesti Bog nam šalje jasnu troslojnu poruku: brinimo se za svoj odnos s Njim, negujmo odnose s bližnjima i brinimo o sebi. Bog želi da ostvari svoje naume preko krhkih i slabih slugu, zemljanih posuda.

Duhovne sluge koje sebe vide kao nesalomive posude, kao metalne posude, precenjuju sebe i svoje moći i potcenjuju lična ograničenja. A to je već put u hvalisanje i samodovoljnost, iskušenje s kojim se i apostol Pavle suočio. “A da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja (uzoholio zbog izvanrednih otkrivenja), dade mi se žalac u meso, anđeo sotonin poslanik da me udara da se ne ponosim” (2. Kor. 12,6.7). Svest o ličnim ograničenjima nam umnogome pomaže da svakom planu i programu postavimo ograničenja.

Obratimo pažnju na još jedan pokazatelj bitan za razumevanje pitanja kakav život Bog želi da živimo.

Šta je to miran život?

Davajući uputstva za bogougodan život apostol Pavle u 1. Solunjanima 4. poglavlju piše: “Dalje braćo molimo vas i savetujemo u Hristu Isusu kao što primiste od nas kako vam treba živeti i ugađati Bogu, kao što živite.“ Na prvi pogled ova je izjava iznenađujuća, posebno kada na kraju započetog odeljka čitamo: “I da se ljubazno starate da ste mirni (Revnosno se trudite da mirno živite). “Miran život” je deo svetog života, koji ne samo što je dobar za nas, već je i bogougodan.

Sam apostol Pavle na osnovu njegovih ličnih životnih iskustava piše i daje uvid u neke lične stvari iz čega možemo puno toga da naučimo.

Miran život nije život bez problema. “Nego u svemu pokažite se kao sluge Božije, u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, teškoćama, u ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u nespavanju, u postu…” (2. Kor. 6,4.5). Pavle je realan: hrišćanska služba nije godišnji odmor, već strahovito naporan rad! On ne skriva od nas koja je cena učeništva. Naše spasenje jeste besplatno, ali na učeničkom putu nema cenkanja i popusta. Dakle, ako želimo da sledimo Hrista potrebno je da platimo punu cenu. Miran život nije život bez stresova. “A pored svih drugih stvari, muči me briga za sve crkve” (2. Kor. 11,28). “Muka” i “briga” su sve ono što smatramo stresnim, pa je zaključak jasan: nevolje i pritisci su neizbežni kod svakog ko radi za Hrista i ko svoj poziv ozbiljno shvata. Nema blagoslova bez žrtve.

Opasnosti, stradanja i nevolje su česti pratioci u hrišćanskoj službi. Dakle, kao sluge Božije nemamo cilj da živimo životom bez ikakvih nevolja i stresa. Takva zamisao je nebiblijska i nerealna. Međutim, treba izbegavati neprestani stres. Oni povremeni su poput saveznika koji nam pomažu da nadvladamo teškoće i nevolje. Stalni stres je neprijatelj koji nam isisava snagu i našem vinogradu donosi sušu. Takav život nije ugodan Bogu, koji je uspostavio različite vidove odmora u svoj tvorevini. Stalni stres je protivnik koga moramo da porazimo, znak da nešto u našem životu ne ide kako valja i da mora da se menja, ispravlja. Miran život nije život bez turbulencija. Interesantno je da grčki izraz “da mirno živite” doslovno znači “bez turbulencija” i sadrži sliku tišine, mira, odmora i predaha. Miran život odražava duboki mir i odmor koji potiče od Božije prisutnosti u nama. On nikako nije u neskladu sa cenom učeništva.

Zar bi Pavle s toliko iskrenosti savetovao tako nešto Timoteja ili Solunjane da je mislio o ovome kao o utopiji? Apostol Pavle je bio dubokomisleći čovek vrlo praktičnog i pastirskog srca. Ove njegove reči pomoći će nam da bolje razumemo ovaj spoj mirnog života i nedaća koje donosi hrišćanska služba: “U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosađuje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nadu; progone nas, ali nismo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo.“ (2. Kor. 4,8.9). Primetimo da ovaj tekst dolazi odmah iza izjave o “zemljanim posudama”.

Tu je i paralelni odeljak: “Mi smo kao neznanci, a ipak nas poznaju; kao oni koji umiru, ali, evo smo živi; kao kažnjeni smo, ali nismo pogubljeni; kao žalosni smo, ali se jednako vesele; kao siromašni, a koji mnoge obogaćavaju, naizgled kao oni koji nemaju ništa, a ipak imaju sve” (2. Kor. 6,9.10). Ovaj poznati paradoks nam otkriva da tajna “mirnog života” ne zavisi od odsustva nevolja i problema, već od prisutnosti Hrista u nama u svim tim nevoljama. Božija blagodat i uteha u Hristu pružaju nam mogućnost da živimo u miru čak i usred oluje. Zato apostol već na početku ove poslanice piše: “Blagosloven da je Bog… Koji nas utešava u svakoj našoj nevolji, da bismo i mi mogli da tešimo one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same Bog utešava” (2. Kor. 1,3-4). Dakle, Apostol Pavle nas uči da ne možemo izbeći oluje u hrišćanskoj službi, ali možemo izbeći nemir koji one donose.

Malo ne znači nevažno

Možda vam se zanemarivanje sopstvenog vinograda čini nebitnim. Možda smatrate da postoji toliko toga važnijeg nego da brinete o sebi. Zato uvek za kasnije odlažete aktivnosti koje su u vašu korist. Čuvajte se! Mali propusti mogu postati veliki neprijatelji. Malo ne znači nevažno.

Jeste li znali da maleni komarac ubije godišnje više ljudi nego svi ratovi i sva ubistva zajedno? Da, taj sićušni insekt, naigled potpuno beznačajan, opasniji je od divljih zveri. Zato se čuvajmo “komaraca” u svom hrišćanskom životu! Đavo je majstor da i od najmanje slabosti načini svoje pobedničko uporište. Čak i kada se osećamo jakima, ili upravo zbog toga, treba da imamo u vidu upozorenje: “Jer koji misli da čvrsto stoji, neka se čuva da ne padne” (1. Kor. 10,12).

Autor: Marijana Tomić

 

Možda će vas zanimati emisije:

Unutrašnja dioptrija našeg bića

Uravnoteženo zdravlje

(Visited 523 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *