U martu ove godine, Džesika Aleksander mi je poslala imejl o svojoj knjizi “Danski stil roditeljstva”, zamolivši me da je pročitam.
U to vreme bila sam veoma zauzeta pa mi je trebalo nekoliko meseci da je uopšte otvorim, ali kada sam je otvorila, nisam mogla da je ispustim iz ruku. Jednostavnost poruke koju su izneli ona i Iben Sandal, koautor knjige, je zapanjujuća i zasnovana na pitanju: Zašto Danci imaju reputaciju najsrećnije nacije na svetu?
Zašto Danci imaju reputaciju najsrećnije nacije na svetu?
Taj način je logičan, ima smisla i snažno je uticao na moje odluke kao odgovornog roditelja u poslednjih nekoliko godina. Svakako da će srećne bebe lakše postati i srećna deca, a potom i srećne odrasle osobe. Način na koji gajimo svoju decu je bitan, a danski jedinstveni pristup roditeljstvu izgleda da daje rezultate.
Džesika i Iben su istakli nekoliko jednostavnih koraka da bi uputili roditelje kako da gaje dugovečnu sreću u svojim porodicama, bez obzira gde žive. Ono što mi se najviše sviđa u tom danskom pristupu je činjenica da se radi o osvežavajuće drugačijem pristupu koji kombinuje realan optimizam, ljubaznost i empatiju. Uz pomoć akronima RODITELJ pokušajte da zapamtite temelje ove danske filozofije gajenja dece.
R O D I T E LJ:
R – Realan optimizam
Preoblikovanje je kulturni fenomen u Danskoj, koji se prenosi s kolena na koleno. On je neverovatno moćan i rezultuje u „realnom optimizmu“ po kome su Danci čuveni. Džon Milton je rekao: „Um može od raja napraviti pakao, a od pakla raj.“ Po meni ovo naročito važi za roditeljstvo, jer mi često dospemo u stanje krajnje napetosti i u tome se osećamo usamljeno, bez društvene ili porodične podrške. Biti budan u tri ujutru uz bebu koja vrišti može se protumačiti kao pakao. Ali ako tome pristupimo iz drugačijeg ugla, prihvatimo realnost, odupremo se potrebi da to označimo kao nešto pakleno teško i pronađemo način da izrazimo zahvalnost i u teškim trenucima, moći ćemo da nađemo radost i u najneočekivanijim okolnostima.
Danski pristup nas izaziva da promenimo način na koji se izražavamo i da svaku situaciju protumačimo u manje negativnom svetlu, što dokazano menja način na koji se osećamo. Preoblikovanje i građenje realnog optimizma može se naučiti i to je veština koja menja život, ne samo našoj deci, već i nama odraslima.
O – Osobenosti danskog pristupa
Osobenost Danskog pristupa je da oni stvarima pristupaju relano. Oni su iskreni sa svojom decom o dobrim i lošim stranama života. Danski filmovi, priče i knjige ćesto se bave teškim temama i nemaju uvek srećan kraj. Naučno je dokazano da realističan pristup životnim problemima i situacijama može kod nas razviti saosećajnosti i učiniti nas srećnijim i zadovoljnijim ljudima, koji će biti spremni da stavljaju akcenat na “prebrojavanje svega onoga čime su blagosloveni”.
Ovo je jedna od stvari koju ja lično najviše pokušavam da primenim. Na primer, moj sin voli insekte i jako je nežan prema njima, a naročito je strastven kada se radio o njihovim porodicama. Kada god pronađe neku bubicu koja sama tumara okolo, on pokušava da je „vrati njenoj mami“. Bez obzira na sve njegove najbolje namere i napore, dogodi se da neka buba i nastrada, a ja sam uhvatila sebe u „belim lažima“, poput: „Bubica je samo malo zadremala.“ A onda, pre nekoliko nedelja, on mi je odgovorio: „Ne, mama, buba je uginula.“ Sve je bilo u redu s njim, a to me je podsetilo da treba prihvatati realnosti života, a uz to i, usput, spasiti po koju bubicu.
Kao roditelji, mi moramo da hodamo po tankoj žici između izlaganja naše dece temama koje su prilagođene njihovom uzrastu, za koje znamo da oni mogu da ih razumeju i „svare“, i zaštite naše dece od surovih realnosti ovog našeg sveta, s kojima ponekad čak i ja teško izlazim na kraj. Nalaženje te ravnoteže može biti veoma povezujuće, pružajući nam priliku da sa našom decom razgovaramo o ozbiljnim emocijama, pripremajući ih za uspone i padove u životu i čineći ih otpornijim.
D – demokratičnost u vaspitavanju dece i dansko “ne” ultimatumima
Roditeljstvo bez postavljanja ultimatuma rešava nas mnogih muka. Tu se pre radi o obostranom dobitku nego o “Mora biti kako ja kažem!” Mnogi od uobičajenih metoda disciplinovanja dece, koji uključuju udaranje, teranje u ćošak, kažnjavanje i nagrađivanje prete da naše domove pretvore u bojna polja, što roditeljstvu daje prizvuk opterećenja i obaveze umesto privilegije, što ono u suštini jeste.
Fizičko kažnjavanje je u Danskoj zakonom zabranjeno već više od dvadeset godina, a roditelji se ohrabruju da sa svojom decom izgrađuju odnose međusobnog razumevanja i uvažavanja, što je u skladu sa demokratičnošću danskog društva. Pokazivanje ispravnog ponašanja na delu je najbolji način da naučite decu kako bi i ona trebalo da se ponašaju.
I – Igranje
Igranje je dečiji jezik, a u Danskoj se zaštita detetovog prava na slobodno igranje shvata veoma ozbiljno – smatra se da je neophodno, a ne opciono. Prenatrpavanje dece obavezama se izbegava po svaku cenu. U Danskoj ćete mnogo češće čuti roditelje da kažu kako se njihova deca subotom pre podne igraju u dvorištu nego da ih vode na neki organizovani trening. A pod “igranjem” podrazumevaju da su deca prepuštena igri sa svojim vršnjacima ili samostalno, igri koja im se sviđa i u kojoj uživaju do mile volje.
Danci shvataju da igranje uči decu socijalnim veštinama, empatiji, samokontroli, mehanizmima za suočavanje s različitim situacijama i još mnogo čemu. Nasuprot tome, u većini zapadnog sveta slobodno igranje postaje “ugrožena vrsta”. Zabrinulo me je kada sam nedavno pročitala da neki roditelji šalju svoju decu u pripremne centre za polazak u vrtić. Osoblje pripremnih centara u Los Anđelesu izjavilo je da kada deca stignu u vrtić, prestaje njihovo igranje. Oduzimanje sposobnosti detetu da se igra je poput oduzimanja prava glasa. Naše društvo mora da shvati koliko snažan negativan uticaj na decu ima njihovo preopterećivanje obavezama od ranog detinjstva. Moramo se naučiti od zemalja poput Danske koje su prihvatile radikalno drugačiji i za decu prihvatljiviji i korisniji pristup.
T – Tesno zajedništvo
“Hygge” koje se čita “huga” znači „šćućuriti se jedno uz drugoga“. To znači provođenje kvalitetnog vremena sa onima koje volimo u prijatnom, psihološki bezbednom okruženju. Svi se prećutno slože oko toga da, u toku tog vremena, niko neće prigovarati, žaliti se ili pokretati negativne teme ili teme oko kojih postoje sukobi mišljenja, stvarajući tako prostor za zajedničko vreme bez drame. Deca čeznu za ovim pozitivnim trenucima u kojima se gaje sreća i zadovoljstvo kroz podsticanje međusobnog tesnog zajedništva.
Stoga, sledeći put kada budete svi zajedno na okupu pokušajte “hygge”. Moj muž i ja to primenjujemo u svojoj maloj porodici i već smo iskusili smirenost u tim trenucima. Tada naši mobilini telefoni padaju u drugi plan i mi se usredsređujemo na one koji su tu s nama – ništa ne može kod nekoga više doprineti osećaju voljenosti nego kad oseti da mu je posvećena puna pažnja. Ovo se isto tako može primeniti i biti blagotvorno i u većim porodicama.
E – Empatija
Danci se ubrajaju među najsaosećajnija društva u svetu. Možda je to zbog toga što se u njihovim školama deca aktivno uče empatiji. Taj predmet se podjednako vrednuje kao i matematika ili engleski jezik, a plan i program uključuje i podučavanje dece kako da prepoznaju osećanja drugih i da nauče da se stave u poziciju drugih.
Kao roditelji, i mi se možemo truditi da kod naše dece podstičemo i gajimo ovu vrlinu. Naša deca se rađaju sa neverovatnom sposobnošću prirodne empatije – kada beba čuje plač druge bebe, ona obično i sama počne da plače. Ali mi obično podsvesno pokušavamo da to kod njih prigušimo, čineći to iz ljubavi, jer želimo da zaštitimo svoju decu od prolaska kroz teške emotivne krize.
Kada naše dete vidi neko drugo dete koje se na igralištu povredilo, naša trenutna reakcija je da kažemo: “Ne brini, biće s njim sve u redu.” To deluje tako bezopasno, ali mi time učimo svoju decu da ne moraju da brinu o osećanjima drugih. Ali, ako se uhvatimo u koštac s osećanjima i kažemo nešto poput: “On plače jer je pao i oderao koleno. Ide mu krv, ali tu je njegova mama, ona će ga zagrliti, očistiće mu koleno i biće mu bolje”, deca će biti u stanju da pepoznaju i obrade emociju, istovremeno nalazeći način da pomognu drugome i razvijaju empatiju.
LJ – Ljubav i ljubaznost
Čista, bezuslovna, nesebična roditeljska ljubav, kao i blagost i ljubaznost u svakodnevnoj komunikaciji s decom su ključ našeg uspeha u vaspitavanju naše dece.
Danci su osvešćeni roditelji
Način na koji se u Danskoj kulturi pristupa roditeljstvu i dugoročnom uticaju koji ono može imati na zadovoljstvo čitave nacije je zadivljujuć. Za mene je to izuzetno ohrabrujuće jer nalazim mnogo toga zajedničkog sa načinim na koji mi pokušavamo da odgajamo našeg sina, trudeći se da prepoznamo i odgovorimo potrebama svog deteta.
Ali, pre nego što počnemo svi da se selimo u Dansku, nadam se da će se pozitivne stvari iz spomenute knjige raširiti, da ćemo i mi jedni druge podržati i podstaći da izaberemo ono što je dobro, a naročito ako je to nešto neuobičajeno i suprotno uvreženoj praksi u našoj sredini. Svi ćemo biti srećniji i zadovoljniji ako u ovoj čudesnoj avanturi gajenja naše dece budemo odvažni i otvorenog uma, i to ne samo kao roditelji, već i kao ljudi.
Izvor: raisedgood
Možda će vas zanimati emisije: