Ko je to Sveti Duh? Šta taj pojam označava? Da li je On stvaran i kako deluje na moj život?

Kad sam bio dete, čeznuo sam za sopstvenim fotoaparatom. Moji roditelji su najzad udovoljili mojim molbama (ili je to bilo kukanje?) i kupili mi sjajni crni aparat. Svuda sam ga nosio sa sobom. Slikao sam sve svoje igračke, svoje mačke, svoje prijatelje, svoju porodicu – sve ono što je činilo moj život. Nosio sam ga u školu i terao drugare da mi poziraju, nosio sam ga na porodična okupljanja; svuda sam išao sa njim. Svi su se divili mojim fotografijama i govorili kako su odlične, čak i kad su bile loše! Ali nešto nikako nisam uspevao, bez obzira koliko se trudio, a to je da »uhvatim« vetar! Mogao sam da slikam kako oprano rublje leprša na vetru, kako mojoj sestri vetar mrsi kosu, kako se jablanovi povijaju na vetru, ali, bez obzira na trud, jednostavno nisam mogao da vidim sam vetar! Bio sam siguran da bih mogao da ga vidim kad bih samo našao pravi ugao, ali nikako nisam u tome uspevao.

Pokušaj da se dokaže postojanje Svetog Duha je pomalo nalik na fotografisanje vetra. Vidimo šta radi i osećamo njegovo prisustvo, ali jednostavno ne možemo videti njega samog. Mi koji verujemo u Svetog Duha, znamo da je On tu; onima koji nisu u to sigurni, potreban je džinovski skok vere.

Ili možda nije? Okruženi smo knjigama, filmovima i televizijskim emisijama zasnovanim na verovanju da postoji svet paralelan ovome. Svi se oni bave temama o postojanju druge dimenzije – nevidljive duhovne dimenzije. Ima mnogo filmova koji pominju i dobre i zle duhove, reinkarnaciju, opsednutost duhovima i ljudi te premise prihataju kao istinite za svet u kome živimo. Po čemu se onda razlikuje verovanje u takve stvari od verovanja u Svetog Duha, Duha koji nas vodi Božjom rečju.

 »Sveti Duh (‘duh’ od grčke reči ‘pnema’= dah, vazduh), u hrišćanskoj doktrini treće lice u Svetom trojstvu. Sveti Duh se ponekad definiše kao deo Božanstva prisutan na ovom svetu, u ljudima i u crkvi.« The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition 2001

 Prema tome, možda i nije tako veliki »jaz« između onih koji veruju u Svetog Duha i onih koji ne veruju?

A šta je sa ostalim problemima u našem životu? Kako Sveti Duh, taj Duh koga ne možemo videti, utiče na naš život? Kako da znamo da Sveti Duh stvarno postoji? Šta On čini za nas?

Slično vetru, i Sveti Duh može da promeni trenutnu situaciju. Kad sledeći put izađete napolje, osvrnite se i vidite da li možete dokazati postojanje vetra. Da li je to prijatni povetarac koji snižava temperaturu oko vas? Da li su to naleti vetra po umršenim granama punim narandžastih i crvenih listova koji drveće priprema za zimu? Da li to vetar nosi semenke i spore na plodno tle gde će moći da niknu? Vetar ima svoju svrhu, on menja, on pokreće, on pomaže rast ukoliko ono na šta on deluje dovoljno prilagođeno reaguje na njegov uticaj. Na isti način, Sveti Duh ima svoj cilj. Svrha Mu je da menja ljude ukoliko se prepuste Njegovom uticaju.

Sveti Duh ima moć da utiče na naš život tako što će ga menjati, ali to isto imaju i »Anonimni alkoholičari« i mnoga druga društva za pomoć građanima. Razlika između njih i Svetog Duha ogleda se u tome što je On duhovno, a ne ljudsko biće i što Njegova moć potiče od Boga. Možete li da zamislite kakvu moć ima Sveti duh u poređenju sa onom koju ima grupa ljudi? Time ne želim da diskreditujem takva društva, u stvari vrlo ih poštujem, već samo hoću da kažem da je njihova moć zasnovana na ljudskom shvatanju, znanju i volji. Sveti Duh nam nudi snagu i razumevanje i volju koji potiču od Boga!

 »Ko je video vetar? Ni ti, ni ja, ali kad drveće obori glave, vetar je u prolazu.« Kristina G. Roseti (1830-1894), engleska pesnikinja

 U suštini, život pod uticajem Svetog Duha predstavlja razliku između življenja u fizičkim, opipljivim, konkretnim okvirima i življenja na duhovnom, metafizičkom i emocionalnom planu. Pod uticajem Svetog Duha, dublje doživljavamo život i prevazilazimo materijalizam i svoje nesigurnosti. Sveti Duh nam šapuće, budeći nas iz našeg dremeža.

To ne znači da Sveti Duh brzo sređuje naše probleme ili donosi jeftinu euforiju. Nije reč ni o čem trenutnom, promenljivom, već o slušanju Njegovog glasa. Mada većina od nas neće stvarno čuti Njegov glas, ipak ćemo biti impresionirani nekim stvarima. Možda smo u kancelariji, u fabrici ili idemo glavnom ulicom, a »čujemo« Njegov tihi glas koji deluje na nas, vodi naše misli i odluke. Ako budemo slušali te savete i budemo svesni tog nežnog povetarca, naš život će se istinski promeniti.

Taj uticaj sam upravo uporedio sa dejstvom vetra, ali On je mnogo više od puta koji će nam pomoći da promenimo svoj život nabolje. Sveti Duh je božanski; odnosno, sam Bog ovde na Zemlji meša se u život svih ljudi koji su otvoreni za Njegove podsticaje.

Neposredno pred svoju smrt, kako to beleži Matej u Novom zavetu, Isus je rekao nešto vrlo zanimljivo svojim učenicima:

»I evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.« Matej 28, 20

Ako vam je poznata priča o Hristu, znaćete da je, prema Bibliji, On živeo u drevnoj Palestini oko trideset tri godine, da je razapet na krst za vreme vladavine rimskog prokuratora Pontija Pilata, da je vaskrsao iz mrtvih trećeg dana i otišao na Nebo. Međutim, pre nego što je otišao, obećao je da će se vratiti.

Tako je, prema Bibliji, Isus u drugom delu univerzuma. Pre svoje smrti, On je rekao svojim sledbenicima:

»Dečice! Јoš sam malo s vama; tražićete me, i kao što rekoh Judejcima: kuda ja idem vi ne možete doći, i vama govorim sad.« Jovan 13, 33

On je rekao i ovo: »I evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.« Kako da međusobno pomirimo te dve stvari: da je Hristos napustio Zemlju i da je u isti mah obećao da će biti sa svojim sledbenicima do svršetka veka?

Odgovor je Sveti Duh – prisustvo samog Boga kod nas na Zemlji.

U hrišćanskoj teologiji Isus se smatra samim Bogom. Odnosno, On nije bio stvoreno biće, On nije bio neka vrsta »nižeg« boga, već Neko ko je oduvek postojao, ko nikada nije imao svoj početak. Teško je razumeti taj koncept, ali shvatanja o prošloj i sadašnoj večnosti ionako su teško razumljiva. Suština je u tome da Isus jeste Bog.

»Ako o Svetom Duhu razmišljamo samo kao bezličnoj sili ili uticaju, onda ćemo biti opsednuti mišlju kako da Ga uhvatimo i iskoristimo; ali ako o Njemu razmišljamo na biblijski način, kao o božanskoj Osobi, beskrajno mudroj, beskrajno svetoj, beskrajno nežnoj, onda ćemo biti obuzeti mišlju: ‘Kako da me Sveti Duh uhvati i upotrebi?’« Rojben Arčer Tori (1856-1928) – istaknuti hrišćanski propovednik i pisac

I ako vam je poznata priča o Hristu, onda znate da je On ovde bio fizički prisutan, sve u svemu, prilično kratko. Odnosno, trideset tri godine, godine koje je proveo kao putujući propovednik, bez ikakve političke moći, u jednom malom i relativno nevažnom narodu; ali, u tom kratkom vremenskom periodu, na tom vrlo malom geografskom području (tokom tri i po godine službe On verovatno nije otišao dalje od sto milja od mesta gde je rođen). On je bio Bog prisutan na Zemlji.

A onda – šta se događa? Isus je otišao. Novi zavet beleži da se posle vaskrsenja Isus vratio Ocu, na mesto gde, kao što je rekao, Njegovi sledbenici ne mogu otići. Otišao je. Ali kakve to veze ima sa Svetim Duhom?

Za one koji žele da upoznaju Isusa i da Ga slede danas, to što je On napustio Zemlju čini se prilično velikom preprekom. Da, im mo Bibliju, ali nekad nam je potrebno više od reči da razumemo i budemo nadahnuti, potrebno nam je nadahnuće i vođstvo. Odgovor na to je Sveti Duh. On je prisustvo samog Boga ovde na Zemlji, On ulazi u naš život i menja ga u svakom pogledu i onako radikalno kako je to činio Isus kad je ovde bio fizički prisutan.

Uticaj Svetog Duha na naš život se ne dešava tek tako – bum! i On vas uhvati i neće da vas pusti! On na naš život utiče samo ako dopustimo da nas savetuje i vodi. Pretpostavljam da je tako i sa svim ostalim stvarima; potrebno je da prihvatimo neku ideju ili verovanje pre nego što oni postanu deo našeg života. Ali kako nas to Sveti Duh savetuje i vodi?

Da bismo mogli dobro do komuniciramo sa nekim, potrebno je da znamo nešto o njemu, o načinu na koji komunicira i šta mi možemo uraditi da se još više otvorimo za njegov način komuniciranja. Isto je i sa Svetim Duhom. Neophodno je da Ga poznajemo; odnosno, potrebno je da poznajemo Boga i način Njegovog komuniciranja sa nama. Molitva i Biblija su najočiglednije metode, ali On može sa nama da komunicira i kroz utiske, komentare drugih ljudi, materijale koje čitamo i ono što vidimo oko sebe, kao i kroz ono što osećamo u dubini duše, kroz našu intuiciju. To može biti i sama misao koja nam se iznenada javila. Ali da bismo mogli prepoznati da li su to naše sopstvene misli, slučajnosti ili nešto što potiče iz drugog izvora, potrebno je da poznajemo Svetog Duha. A to možemo postići upoznavanjem Boga kroz Bibliju, jer Biblija ima mnogo toga da kaže o Svetom Duhu.

Novi zavet kaže da je Sveti Duh Bog, baš kao što je i Isus Hristos Bog, i kao što je Otac Bog. Ne tri Boga, već tri različita izražavanja ili ispoljavanja jednog Boga. U Bibliji se uvek iznova Sveti Duh pominje kao Osoba, ali Osoba sa odlikama samog Boga. On se naziva »Duhom istine« (Jovan 16,13). Naziva se i »Duhom koji oživljava« (Rimljanima 8,2); za Njega se kaže da je sveznajući:

»A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i du- bine Božje. Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijega koji živi u njemu? Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božjega.« 1. Korinćanima 2, 10-11

Samo Bog može dati život a, prema Bibliji, to je upravo ono što radi Sveti Duh.

»A ako li živi u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama.« Rimljanima 8, 11

Prema Bibliji, Sveti Duh je aktivni činilac u Hristovom utelovljenju (primanju ljudskog obličja) u utrobi Marije, Njegove zemaljske majke.

U Bibliji ima mnogo dokaza za božansku prirodu Svetog Duha. To je bitno jer znači da ovde na Zemlji nismo napušteni. Mi verujemo da nas Bog toliko voli da je, iako je Isus otišao, Božje prisustvo ovde još uvek očigledno i izraženo. Naravno, ne možemo videti samog Duha, kao što ne možemo videti vetar, niti Ga možemo videti kao što su ljudi nekada videli Hrista. Ali kao i kod vetra, možemo videti šta Duh radi. Rezultati su vidljivi u životu koji je Duh iz ko- rena izmenio, baš kao što ga je i Hristos iz korena menjao kao je ovde bio fizički prisutan.

A to je ključna uloga Svetog Duha. On treba da nas usmeri ka Hristu, ka svemu onom što je Hristos bio i učinio; i tako, na isti način na koji je Hristos menjao život ljudi dok je boravio ovde, Duh sada u nama deluje da bi postigao isto to.

U Bibliji ima jedno zanimljivo mesto. Tamo se kaže da je Isus bio »videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet« (Jovan 1,9). Ali Isus nije ovde danas; ima mnogo ljudi koji su rođeni pre nego što je Isus došao na Zemlju i mnogo onih koji su rođeni posle toga. A ipak im Isus daje svetlost. Mi verujemo da je to delo Svetog Duha. On dodiruje sve ljude. Kako On tačno deluje u životu ljudi, ko bi to znao? Bitno je da Bog voli svako ljudsko biće i da kroz delovanje Svetog Duha dodiruje i menja ljudski život.

Ako se osvrnemo oko sebe, ko od nas ne uviđa potrebu da se stvari promene? Ipak ne treba da s visine drugima govorimo koje promene oni treba da unesu u svoj život. Šta je sa našim životom? Šta je sa stvarima koje kod sebe treba da promenimo? A to je ono što radi Sveti Duh. On, Bog, pokrenuće promene u nama, ali samo ako Mu to dozvolimo.

»Ja sаm ne radim ništa. Sveti duh sve postiže kroz mene.« Vilijam Blejk (1757-1827) – engleski graver – ilustrator i pesnik

Ako se vratimo unazad i posmatramo Boga na zemlji, Isusa Hrista, nešto ćemo uočiti. Možemo pročitati sva Jevanđelja i nećemo naći ni jedan jedini primer da je Hristos ikada silio bilo koga da Mu se pridruži. Umesto toga, On je nastojao da ljude sebi privuče ljubaznim delima, služeći njihovim potrebama, postajući njihov prijatelj i zadobijajući njihovo poverenje, posle čega bi ih pozvao da Ga slede.

Isto je i danas; Sveti Duh nas ubeđuje, osuđuje, razgovara sa nama; a kako mi odgovaramo, e, to već zavisi od nas. Bog ne tera ljude da Ga slede. To nije Njegov metod. Kada bi koristio silu, On im ni na početku ne bi dozvolio da pogreše, a time bi sebe poštedeo agonije na krstu. Ali naša sloboda je nešto tako sveto, tako osnovno da je On, radije nego da nam je NE dozvoli, istrpeo muke na krstu kako bi nam vratio sve što je bilo izgubljeno zbog naše zloupotrebe te slobode. Sigurno je da neki hrišćani žele da svoje mišljenje i verovanja nametnu drugima, ali Bog nije tako odredio.

 »Svaki put kada kažemo: ‘Verujem u Svetog Duha’ mi pod tim podrazumevamo da verujemo da postoji živi Bog koji može i hoće da uđe u ljudsku ličnost i promeni je.« Dž.B.Filips (1906-1982) –autor poznate parafraze Biblije, Plain Christianity (Ogoljeno hrišćanstvo)

Sveti Duh može da promeni vaš život i vaš karakter. Neke ljude to plaši. Mi možemo biti promenjeni, i većina nas želi promenu, ali kakvu? Ko želi da se promeni nagore? Na kraju krajeva, religiozni ljudi nisu nužno i najsimpatičniji ljudi. Čak i oni koji ispovedaju Hristovo ime mogu biti prilično loši (molim vas da o Bogu ne sudite na osnovu Njegovih sledbenika). Kakve promene će nam doneti Sveti Duh?

I ponovo vam samo mogu ukazati na Hrista, na onu vrstu karaktera kakav je bio Njegov. Njegovim životom je vladao Sveti Duh. Mada je bio Bog, kad je došao među ljude, odložio je svoje božanske moći i živeo samo prema savetima Svetog Duha. I ako pogledate Hristov život, videćete da je On bio najljubazni čovek koji je ikada živeo, pun ljubavi i praštanja. Isus nikad nije bez potrebe rekao nijednu grubu reč, nikad nije bio neljubazan, nikad uvredljiv, nikad osvetoljubiv. Ne vidite nikakvu oštru, legalističku netrpeljivost i surovo osuđivanje, koje, moramo priznati, ponekad nalazimo kod religioznih ljudi. Ako čitate Jevanđelja, videćete da se Isus upravo toj vrsti ljudi, tim surovim i hladnim ljudima punim predrasuda, obraća sa najstrožim prekorima. Vođen Duhom, Isus je govorio upravo protiv takvih stavova.

Da, ako Mu dopustimo, ako se predamo Bogu, On će u nama izdejstvovati promene kroz svog Svetog Duha. On nam može pomoći da iz svog života uklonimo ono što kod sebe mrzimo: surovost, ljubomoru, bezimene strahove, brigu, mržnju, žudnje koje se ne mogu kontrolisati. Sve nas to sputava, poput lanaca kojima smo okovani. Bog ne želi da im robujemo. On te lance može raskinuti. To je posao Svetog Duha. Ljubaznost, nežnost, milosrđe, praštanje, ljubav… sve su to dokazi delovanja Svetog Duha, bez obzira koga vidite. On radi na izgradnji mosta preko ponora koji razdvaja vas kakvi jeste i kakvi biste mogli da budete.

Posao Svetog Duha je takođe da nas uputi ka Isusu, a u Isusu možemo naći izvor praštanja, oslobođenje od krivice. Ko se ne bori s krivicom u manjoj ili većoj meri? Ko nije radio stvari za koje je znao da su pogrešne, stvari koje su još tu i bole i možda nam čak uništavaju život? Sigurno je da je prošlost iza nas i da ono što je učinjeno ne može da se ispravi. Ali od Isusa stiže dobra vest da nam Bog može oprostiti sve što smo uradili. To će uraditi Sveti Duh. On nas usmerava ka Hristu, i kroz Hrista mi kod Boga nalazimo oproštaj, utehu i prihvatanje.

Jedna mlada žena, koju ćemo nazvati Dženifer, imala je dva sina od dva različita oca. Na kraju je shvatila da nije u stanju da se brine o njima i dala ih je na usvajanje. Bol i krivica zbog te odluke pro- gonili su je i mučili. Pokušala je da svoj bol utopi u alkoholu, ali je na kraju ispalo još gore.

I tada, jednog dana, kada više nije mogla da izdrži, pozvala je pomoć, pozvala je Boga. Ja verujem da je bila pod uticajem sile Svetog Duha. Duh joj je pokazao šta joj je potrebno. Zahvaljujući »slučajnosti« (neki to više vole da zovu »proviđenjem«) upoznala je Isusa i njen život se promenio. Kad je konačno mogla da prihvati da joj je Bog oprostio, bila je u stanju i samoj sebi da oprosti, a to je mnogo doprinelo njenom izlečenju. Dženifer je ljudsko biće i još se bori sa svojim problemima, ali se oslobodila okova krivice, tereta prošlosti. Sveti Duh je napravio čuda u njenom životu; On je bio most kojim je prešla sa mesta gde se nalazila do mesta gde je želela da bude. Treba samo da je vidite pa će vam sve biti jasno.

 »Pokušaj da Božji posao radite sopstvenim snagama jeste nešto što najviše zbunjuje, iscrpljuje i zamara. Ali ako ste ispunjenim Svetim Duhom, onda služba Hristova prosto ističe iz vas.« Kori ten Bom (1892- 1983) – vođa holandskog pokreta otpora u II svetskom ratu koja je spasla mnoge Jevreje i pisala o svojim doživljajima u knjizi TheHiding Place (Skrovište)

 Svi mi imamo prepreke u svom životu koje često izgledaju kao prave provalije. Potičemo iz rasturenih porodica punih bola, maltretirani smo, nesigurni, zlostavljamo druge, drugi zlostavljaju nas. Ne znam kako stoji stvar sa vama, ali mene plaši svet u kome živimo. Svašta se može desiti svakome u svako doba. Zato je ugodno znati da Bog ne samo da je stvaran već i da je prisutan, da je onoliko blizu nas koliko Mu mi to dozvolimo.

Možemo čitati neke neverovatne priče o ljudima u najstrašnijim situacijama, zatvorima, logorima i slično, koji govore o snažnom osećaju Hristove prisutnosti. Kako? Kroz prisustvo Svetog Duha. Pogledajte ovo obećanje koje je dao Hristos:

»I ja ću umoliti oca, i daće vam drugoga utešitelja da bude s vama vavek: duha istine, kojega svet ne može primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti. Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama.« Jovan 14, 16-18

To je Njegovo obećanje, ne samo učenicima, već i svima nama koji se otvaramo prema Njemu, svima nama koji želimo da nam se život promeni, koji želimo da znamo Boga onakvog kakav On jeste, i želimo da živimo ispravno. To ne možemo uraditi sami. Bog to zna. Zbog toga je i dao svetu, celom svetu, obećanje o svom prisustvu. To je Sveti Duh.

 Kakav divan dar! Ne neka bezlična sila, već prisustvo samog Boga! Zamislite kad bi svi na svetu to shvatili, kad bi se predali Svetom Duhu i kad bi On radio u svakom od nas i sve nas pretvorio u ljuba- zna bića puna praštanja i ljubavi, kojima ne bi bilo stalo samo do sebe samih već i do svih drugih. Takav je bio Isus, a to je ono što Sveti Duh hoće da izdejstvuje u životu svakog čoveka do najveće moguće mere.

 Promenite svoje misli i promenićete svoj svet. Norman Vinsent Pil (1898-1993) – američki protestantski sveštenik i pisac

 Međutim, mi ne možemo birati umesto nekog drugog. Sve što možemo jeste da izaberemo za sebe. A ako to uradimo, možemo biti sigurni da nas, uz promene koje je u nama napravio, On može upotrebiti i da bi pomogao drugima. Neće nam trebati posebne kamere da bismo proverili da li možemo da uhvatimo neki dokaz o fizičkom postojanju Svetog Duha, pošto smo već doživeli uticaj Njegove prisutnosti u svom životu: promenu života nabolje. Život zauvek obeležen pravim dahom promene.

Autor: prof. dr Miroslav Pujić

 Odlomak iz knjige “Mostovi života”

 

Možda će vas zanimati emisije:

Isus revolucionar